уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 07.07.2011. у 22:00

Држављанин Србије др Шешељ

Шешељ затражио годишњи одмор!

Ко се овде још – осим његових радикала и кума Вука Драшковића који једва чека да попије кафу с њим – јавно сећа Војислава Шешеља док му Хашки трибунал крши најосновнија људска права?

У ишчекивању пресуде за „велико недело”, тј. главну оптужницу, Шешељу, по трећи пут, суде за, формално, непоштовање суда, а у стварности – Шешељу, као оптуженику и Шешељу као одбрани оптуженика Шешеља, суди се због непоштовања тужилаштва, односно пред судом, супротстављене стране.

Хајде што су репрезенти државе Србије, из егоистично-политичких разлога скрајнули из своје „агенде” свог грађанина Шешеља који, ево девету годину, чами чекајући пресуду, иако је у Хаг отишао убрзо по обелодањивању оптужнице, успут и добровољно. Да разумемо људе, имају своју муку, али и латентан страх од његовог потенцијалног повратка.

Али проблем је што ЗЕС-ова пропаганда, после споразума Тадић–Дачић, „поштујући бол” свог коалиционог партнера, покушава, не занимајући се за последице, да, пошто-пото, аболира Социјалистичку партију Србије, да минимизира њену одговорност за ратове, беду и пропаст државе, за суноврат националног достојанства и јавног морала деведесетих година. На другој страни, Шешеља и његову политику исти пропагандни стожер спинује у немогуће – даје му значај (наравно, у негативном смислу) који он, објективно, никада није имао, поготово не у садржају политичке моћи или државне функције коју је обнашао.

Велику масу људи никада не можете да освојите једном, макар генијалном, реченицом (попут „Нико не сме да вас бије”), уколико идеја коју пропагирате својом сенком не наткрили све аспекте људског живота, не заживи као права „индустрија свести”.

То знају и наши данашњи пропагандисти, користећи сва могућа светска пропагандистичка достигнућа и постигнућа из ближе и даље прошлости.

Пре три године, баш у време када се овде „наватавала” чаробна скупштинска бројка 126 за избор нове владе, председник Хондураса Мануел Зелаја згрозио је борце за слободу штампе широм света када је наредио свим ТВ и радио-станицама да два сата дневно врше пропаганду државне владе. Било је то, наводно, преко потребно због непоштено мале јавне експонираности коју је његова влада добијала.

У књизи „Истина о језику нациста”, Виктор Клемперер је израчунао да су најчешће, јавно понављане, флоскуле, за владавине Национал-социјалистичке партије у домовини практичне пропаганде, били, гле чуда, „државни чин” и „историјски значај” (додуше, и „казнена експедиција”). Међу породичним огласима, пак, у ондашњој штампи највише се писало о „поноситој радости” и „поноситој жалости”, а огласи су, углавном, почињали са: „Дао живот за фирера и отаџбину”.

Докле, на крају, стиже пропагандизам у „свиленим рукавицама”, могли сте закључити, прекјуче, читајући изјаву једног члана либијског (контра)револуционарног комитета, само неколико дана након што је НАТО саопштио да је интензивирао бомбардовање те земље: „Још раније смо очекивали почетак офанзиве, а коначно смо јутрос добили зелено светло од НАТО-а и офанзива према Триполију је почела!” Подсетићу, Американци су, као и увек до сада, диљем света, где су војно интервенисали, као образложење за агресију изрекли ону поштапалицу да су тамо „угрожени демократија и животи људи”.

У сва три примера, помиње се, дакле, „виши” и „највиши” – глобални, државни, национални или грађански интерес.

Ако сам добро разумео став наше власти – ми који, деведесетих година, нисмо били на истој политичкој страни са Шешељем и његовима требало би да се радујемо што он у Схевенингену неосуђен робија девето лето. У име, тренутно актуелног, „највишег националног интереса” који се, у јулу 2011, зове „Европа нема алтернативу”, а који се, у време формирања ове владе, читао као „Ни Европа ни Косово немају алтернативу”.

Истовремено, неке Шешељеве колеге по вокабулару, а по утицају из деведесетих и моћнији од њега, данас партиципирају у делу наше еврофанатичне власти. Други, са бивших југословенских простора, претворили су се у голубове мира, па чак и, попут шефа словеначке ратне пропагандне, господина Кацина, у опуномоћене тумаче европских стандарда од чијих „да” зависи брзина српских евроинтеграција.

Недавни гост Београда, немачки медијски стручњак Петер Линден, тврди да већ после прве две секунде читања текста половина читалаца одустане од теме, а свега шест одсто га прочита до краја.

Уколико, уз такву претпоставку, неки моћни центар манипулисања јавношћу, као у случају Шешеља, учини и додатни „напор” да се „проблем” избрише из средишта наших малих мозгова, ето објашњења за колективни заборав или незаинтересованост за судбину лидера појединачно најјаче странке у Србији, на изборима 2008. године.

Да би вас поштовали други, морате прво да поштујете себе. Ако сте власт, онда је ваша одговорност додатна, јер морате да поштујете и штитите и државу и сопствени народ и сваког грађанина. А Шешељ је држављанин ове земље.

Директор Агенције за односе с јавношћу „Прагма”

Коментари28
14f44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

"Jaša " "Ignjatović"
Mora da se Duh Braće Ribnikar (onivača lista) pojavio kako bi Novine bile one stare- Hvala. Uzgred da na pomenem, Šanjika-Šandor Petefi sin Srbina Petrovića i Majke Mađarice, napisao je najlepšu rodoljubivu mađarsku pesmu "Talpra Madyar hiv a Haza "(za prevod pitajte poznavaoce madjarkog jezika) I mog Dedu su zvali Šandor. Hvala
Митреле о Митреле
Невероватан чланак. Питам се шта се то десило са Политиком? Да није променила уреднике? Шешељ је држављанин Србије. По Европским и америчким стандардима Шешеља Сребија треба да брани и чува, да налази све олакшавајучће околности за „дела која је урадио“ против народа, државе, демократије, користећи власт „коју није имао“. Једна катица умало рече да је Шешељ изазвао рат.Колико знам Шешељ није имао никакав утицај да се воде ратови, није био врховни командант, министар војске. Дачић је имао већу улогу, каоличност и као члан СПС. Ни Милошевић није почео рат. Нико не може да објасни да је Милошевић радио на рушењу Југославије. То је обична лаж. Да је Милошевић, Младић и Шешељ бранили Србе, то је тачно. То им је била обавеза. Обавеза је сваког србина да брани србе и Србију. Од свих напада од сваке угрозе. Шешељ се добровољно пријавио. Није нико требао да га води. Сам се повео да брани Србију, не штедећи себе, странку. Ризикм је био огроман, он га је био свестан. Речи Ђинђиђа извире страх од паметног лидера, србина – човека истине. То што Шешељ не поштује суд свима је познато.За то не морају да га оптужују додатно. Тај суд нико НОРМАЛАН у свету не признаје. Ни Америка не признаје ниједан европски суд за своје грађане.
Гоца Сликарка
Држава треба према својим грађанима да буде као родитељ, пред странцима да брани своје грађане а када смо насамо да каже све што мисли да не ваља, у нашем случају држава се понаша према својим грађанима као странци према њима, некада се и странци према нашим грађанима боље понашају од наше државе. Па замислите да су неког Американца затворили што нема ни теоретске шансе, али рецимо да су га затворили и да му суде овако како суде господину Шешељу, шта би се десило.
citac HU
Samo u moje ime, 'pragmatist' neka odgovori, ako hoce, njegovo. Da je clanak napisan na madjarskom jeziku, verovatno bi razumeo i sustinu i detalje, ali vecinu komentara vec ne. Treba da znate dve stvari o madjarskom jeziku. Prvo, taj je jezik verovatno treci od gore, posle jezika Han koji govori oko 80% Kineza. Japanski pa odma iza njega madjarski. Mene danas vec ne mogu da namirisu, cak i kad pisem. Ali je njihov svakidasnji govor barem pet puta bogatiji od naseg srpskog. Kazu lingvisti, da do danas jos nije rastumaceno 20.000 (dvadeset hiljada) idioma naseg coveka Sanjike Petofija. A ziveo je svega nepunih 30 godina. Imao sam onomad prijatelja u MagyarSzo-u, on sok ja vinjake, covek srpskog imena i prezimena, al kad progovori na madjarskom, eventualno sam naziro o cemu prica. Govorni madjarski, svakodnevni, pa i onaj na TV, ima bogami oko 8.000 reci. Koliko nas srpski, u Bosni, oko Travnika, ili ono o cemu prica princeza Ateh kad treba da se opredeli. Izmedju soli i njih. Tri vere.
slobista .
Ovakvi tekstovi objavljeni prije godinu, dvije bili bi znak pravog novinarstva i novinarskog postenja, ovako cini mi se da se radi o dodvoravanju uskoro novoj vlasti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља