уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:29

Да ли је почео обрачун у „Другој Србији”

четвртак, 07.07.2011. у 22:00
Владимир Тодорић, Наташа Кандић, Соња Бисерко и Миљенко Дерета

Квалификације које је на рачун појединих првака „ Друге Србије” изрекао Драган Поповић, директор Центра за практичну политику и активиста за људска права, протресле су редове невладиних организација. У ауторском тексту „Филозофија НВО паланке” објављеном у листу „Данас” Поповић је своје колеге назвао „белим медведима” који живе на ловорикама старе славе и заслуга из деведесетих година. Он сматра да је уз искрено поштовање и признање рана из прошлости сада дошло време да се разбије завет ћутања и покрене критичка расправа о монополима, клановима, мобингу, непрофесионализму, вези са политичким странкама, говору мржње, идеолошкој искључивости, злоупотреби жртава…

Да ли су заиста НВО недодирљиве? Да ли је дошло време да и оне почну да полажу рачуне?

Челници неких од најзначајнијих организација цивилног сектора углавном се слажу са Поповићевом оценом да је време да се озбиљније прочешљају и њихови послови. Председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко, извршни директор Грађанских иницијатива Миљенко Дерета и директор Центра за нову политику Владимир Тодорић сагласни су са ставом да у цивилном сектору има много тема о којима се до сада ћутало.

Кандићева: Признајем да сам грешила

Директорка Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић, коју је Поповић посебно апострофирао у свом ауторском тексту као парадигму недодирљивости, одбија, међутим, такве оптужбе.

„Не препознајем ту терминологију. Немам појма шта значи недодирљив, ја сам у трамвају, увек сам јавно доступна свакоме. Зову ме људи, мој телефон је доступан и кућни и у канцеларији, не знам шта то значи. Никад нисам била бели медвед, али бих јако волела да јесам, баш ми се допада да ми неко додели тај статус”, каже Кандићева за „Политику”.

Она признаје да је грешила, али истиче да је „у потпуном миру” са оним што ради и што је радила.

„Свесна сам да сам вероватно хиљаду пута могла боље да урадим, да неке ствари нисам урадила, али не видим да је тај Драган Поповић особа која може да оцењује мој рад и да ме назива белим медведом”, истиче она и додаје да јој слава не треба нити да је икада имала. Све што је икада добила су, како каже, признање општине Тутин и једне организације за људска права из Лесковца. „То је све од моје славе у Србији. Мени никакве заслуге не припадају, нити их тражим јер сам радила исто што и хиљаде људи које сам током протеклих година срела”, објашњава Кандићева.

Тодорић: Институционално повезани са једном партијом

За разлику од ње, Тодорић би у принципу потписао Поповићеву оцену да је дуго владала слика да постоји јединство у тој „Другој Србији”, односно да постоји заједничко мишљење о сваком питању.

„То је све сем истине, постоје огромна неслагања. Али је питање зашто се то крило. Веровало се да сви који наступају у ’Пешчанику’ мисле исто. Разлог је био тај што је та цела једна групација дуго времена подржавала једну политичку опцију и што су највиђенији људи из те ’Друге Србије’ били чак и институционално повезани са једном партијом”, каже Тодорић.

Постојала је потреба, како објашњава, да се уједини тај фронт, па да постоје неке „тате и маме” невладиног сектора које наступају у име свих. Он сматра да и даље постоји тај притисак, пре свега кроз одређене донаторе, али и кроз одређена средства државног финансирања, махом локална. Међутим, у плурализму је нормално да постоје различита мишљења и да постоје сукоби.

На питање да ли су стављене „шапе на донаторе”, како тврди Драган Поповић, Тодорић одговара одрично и додаје да није могуће ставити шапу на донатора из света. „Чињеница је да сада постоји мање фондова, да је све већа конкуренција, гложење за фондове и да неки покушавају да политички употребе целокупну НВО сцену. То функционише тако што ’маме’ или ’тате’ пошаљу циркуларне мејлове са својим саопштењима и траже да сви то потпишу. Онај ко не потпише, значи није са нама”, објашњава Тодорић како функционише НВО.

Дерета: Недостатак дијалога озбиљан проблем

Да су многе теме у цивилном сектору протеклих година гуране под тепих сматра и Дерета. Има много тема, каже, о којима се не разговара на прави начин и неки се понашају као да их није брига за сектор у целини него само за њихову појединачну организацију.

„И то је озбиљан проблем, јер ни оне неће опстати уколико сектор не опстане. Није кључан само недостатак дијалога унутар сектора него и недостатак правог дијалога код донатора. Кад погледате годишњи извештај донатора, уназад неколико година, онда видите да неки донатори заиста континуирано финансирају само две организације у Србији, без обзира на то да ли оне постижу неке резултате или не”, објашњава Дерета.

Бисерко: Не бежим да у цивилном сектору има проблема

Истичући да је отворена за сваки дијалог о раду НВО, Соња Бисерко каже да је овај сектор на удару пуних двадесет година и да се ситуација није много поправила ни после 2000. године. Посебно се, каже, то може рећи за период док је премијерску функцију обављао Војислав Коштуница. Наравно, како истиче, легитимно је говорити и о томе шта су НВО урадиле.

„Не бежим од тога да цивилни сектор има проблеме. Међутим, имате разне организације у том сектору, слева, здесна, радикалне. То су проблеми који су нормални за друштва у транзицији. Поповићев текст је можда један угао гледања. О томе треба разговарати, а не стално стављати их на стуб срама”, сматра Бисерко.

Већина организација из овог сектора, како тврди, бори се за преживљавање док само врло мали број људи има осигуране фондове. „То је једна константна борба за опстанак, за промовисање одређених тема и вредности. У нашем друштву је врло дуго преовладавао став да концепт људских права за који се залажемо нарушава српски идентитет и зато још постоји отпор ономе што радимо”, истиче Бисерко.

----------------------------------------------

Кандићева о оптужбама за диктаторско понашање, црним листама…

За Поповића није проблем само некритичност према раду цивилног сектора него и понашање појединих лидера „Друге Србије”. Тако он уз констатацију да је Наташа Кандић борац за права жртава и жена чију храброст нико не може довести у питање, он истовремено наводи и да се у кулоарима чује „о мобингу, диктаторском понашању, вређању људи, непрофесионалном понашању, црним листама ’непријатељских’ организација које се достављају донаторима.

Кандићева на те оптужбе не одговара директно већ каже да Поповић нема никакво морално право да говори о другима.

„Прошле године у мају смо имали један састанак са правницима поводом статута Реком и ишла је група правника из Београда. Сви смо ишли аутобусом, а он је ишао колима са возачем и за мене је то готово”, прича она.

Коментаришући критике на рачун Кандићеве, Дерета каже: „Ја се крећем кроз исте кулоаре па чујем свашта, али ја то не бих коментарисао док то не изађе у јавност на прави начин”.

Ј. Церовина
Б. Чпајак


Коментари11
50174
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

B G
Posao se privodi kraju,gazde zavrću slavine i sele se na druga mesta
Gojko Bura
Ove nevladine organizacije, polako se izgleda gube. Najverovatnije im nedostaje novaca, donacije su prestale za razjedinjavanje političke scene u Srbiji. Sve ono što su uradili, a nisu ništa uradili, na očigled svih nas, već su napravili više štete nego koristi. Čujem da traže načina da se finansiraju iz nekih državnih fondova, Iz kojih to fondova kad su svi prazni, šta to u Srbiji radi da stvara neki dohodak, odakle bi se moglo izdvajati za njih. Kad je državni budjet prazan, odakle od siromašnog građanina, pa koga to narod treba još da finansira, kad ni za hleba nema. I šta bi to gospoda iz nevladinih, da nađu načina kako da dođu do primanja kako bi i oni živeli na tuđoj grbači. Što ponovo ne podnesete svoje zahteve vašim donatora da vam udele još malo novca kako bi ste istrajali, a šta niste im više interesantni, a i štaćet im, kad su preko vas sve postigli. . .
Bianca B.
Prilicno je ocigledno da se smanjuju fondovi, i da ce doci do obracuna. Isto tako je ocigledno da Srbija sada ima na vlasti politicki sistem koji ispunjava sve zahtjeve, pa nisu potrebni u velikom broju "alternativni glasovi". Najveci i najvazniji ce opstati, jer su oni u stvari izvor sredstava za drugo- i trece-redne grupe. Kako vladajuce partije mogu kontrolirati Skupstinu, nema nade za sustinsku promjenu. Promjena koja je HITNO POTREBNA je podjela NVOs na gradjanske grupe koje pomazu direktno gradjane u potrebi za zastupnistvom, pokretanja konkretnih inicijativa od kojih ce gradjani imati korist, i one cija funkcija je politicka. U US, ta podjela je prilicno jasna. Svaka organizacija koja se bavi politikom, ne moze dobiti status neprofitne organizacije, kao sto su nevladine organizacije. A ako primaju sredstva iz inostranstva, onda se moraju registrirati kao agenti stranih korporacija, drzava, ili institucija. Financiranje iz "nepovratnih sredstava" je prilicno tipicno.
dejtonski nesporazum
Voleo bih da finansijska inspekcja pretrese racune ovih organizacija, voleo bih da drzava ponekad obrati paznju na izjave pojedinih celnika ovakvih organizacija i ako postoje ( a postoje) pravne mere da preduzme nesto ( kad vec za sebe kaze da je pravna drzava), voleo bih da ljudi koji nemaju isto misljenje kao lideri ovih organizacija imaju proporcionalni pristup medijima, Voleo bih.....jos mnogo toga ali ko nas iz devete Srbije pita sta mi mislimo i hocemo.
Шатро Еуропејац
Како се финансијска криза шири тако и западни фондови тамошњих безбедносних агенција за 'развој демократије' пресушују или долазе нови приоритети – Сирија, Либија, Иран...да се и тамо мало 'демократишу', тј. поткоповају своје државе и праве од ње западне колоније. Симптоматично је да је код нас у протеклих десетак годин и власт свим силама (финансијски, медијски, политички, полицијски...) такође подржавала издају сопствене земље. Другосрбијанске НВО би могле да рапортирају парафразирајући г-н Стипета: ‘Mission accomplished – Srbija je uništena’.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља