субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 10.07.2011. у 22:00

Србија разговара: Кажњавање деце

Зоран Миливојевић и Олга Цвејић Јанчић (Фото Д. Јевремовић)

Преднацрт грађанског законика забрањује „свако злостављање детета, а нарочито физичко кажњавање”, што би значило да ће сваки ударац, па и најмања ћушка, бити повод да родитељ буде пријављен због кршења закона. Велики део јавности сматра да држава нема право да се меша у васпитне методе, које често укључују и батине.

Др Олга Цвејић Јанчић, професор породичног права и члан Радне групе за израду грађанског законика, и др Зоран Миливојевић, психотерапеут, имају потпуно различита мишљења о овој теми. Једино у чему се слажу јесте да је васпитање деце од пресудне важности за будућност Србије.

Политика: Србија би била тридесета земља на свету која у закон уводи забрану физичког кажњавања деце. Да ли је телесно кажњавање исто што и злостављање и да ли писци закона изједначавају обичне ћушке са злостављањем деце које доспева у црне хронике?

Цвејић Јанчић: Конвенцију о правима детета ратификовало је 195 земаља, међу којима и Србија. Свака држава потписница је дужна да предузме све мере да заштити дете од свих облика физичког насиља. Традиционалан однос према детету, и код нас и у свету, врло дуго се заснивао на томе да је дете објект родитељске власти и родитељских права. Конвенција то мења, дете постаје субјект права, а Комитет за права детета заузео је јасан став да физичко кажњавање није дозвољено. Осим тога, забрану физичког кажњавања деце предложили смо и зато што је у нашој земљи степен толеранције према насиљу врло висок. Неки родитељи чак не сматрају да повређују достојанство детета тиме што га туку или вербално вређају.

Миливојевић: Предлог у Преднацрту грађанског законика је покушај мешања државе у један врло интимни однос између родитеља и детета. Став моје струке јесте да ово може бити врло опасан друштвени експеримент. На то указује и чињеница да је само 29 земаља у своје породичне законе ставило овакву одредбу, а 168 земаља није, међу којима су најразвијеније државе света. У Великој Британији, Ирској, Француској, Италији, Белгији, Чешкој, Словачкој и још неким земљама ЕУ не постоји никаква забрана телесног кажњавања деце, такође ни у Америци, Аустралији, Африци и Азији. У Канади је био такав покушај, који је оспорио канадски Врховни суд и дозволио родитељима да кажњавају децу од друге до 12. године отвореном руком.

Цвејић Јанчић: Велика Британија је 2004. године донела Закон о деци, којим је физичко кажњавање изричито забрањено. У судској пракси се поставило питање да ли то значи да је сваки шамар разлог да се родитељ казни. Онда је усвојен став да ако се на месту ударца само зацрвени кожа – то не подлеже казни. Али, ако се појаве модрица, оток, подлив или огреботина, онда родитељи не могу избећи казну.

Ако дете добије добру шамарчину – нисам сигурна да то не вређа његово људско достојанство и да не може имати штетне последице. Наша комисија је настојала да овим законом изгради такве стандарде понашања у породици где ће свако насиље бити потпуно елиминисано и где ће дете у породици бити васпитавано тако да не треба ни толерисати ни чинити насиље. Сви смо последњих година сведоци колико је страховитих случајева насиља у нашој земљи. Желимо да деца немају узор насиља у својим породицама.

Политика: Да ли, у Преднацрту нашег законика, један шамар представља насиље?

Цвејић Јанчић: То је ствар тумачења, али је пожељно да не буде ни тог једног шамара, јер је тешко замислити да родитељ који је једном ошамарио дете неће то урадити поново. Не видим ниједан аргумент да физичко насиље иде у прилог добробити детета.

Миливојевић: Ако закон изричито забрањује сваку врсту телесног кажњавања деце, онда то није ствар тумачења. У многим законима направљена је граница, тако што је одређено да дете не сме бити ударено по лицу и глави. Удара се по дебелом месу, отвореном шаком. Не смеју се користити штапови, варјаче, шибе и слично. Циљ тог ударца је да изазове бол, а не да повреди. Дефинисана је и старосна граница, тако да се ударање детета млађег од годину дана сматра злостављањем, а горња граница је почетак пубертета. Дакле, од када деца уђу у другу годину, па до 12. године, родитељима је дозвољено да их телесно кажњавају. Овакви законодавци су показали поверење према родитељима. Нису заузели став да су родитељи потенцијални манијаци и кретени чију децу мора да штити држава. Не постоји ниједан модел за који се сматра да је исправан начин васпитања деце.

Политика: Какво васпитно дејство има ударац родитеља? Да ли то оставља психичке трауме на дете?

Миливојевић: То су неке јако опасне ситуације, када је дете јако мало и када не разуме да не треба да се пење на ограду од терасе. Зато не стоји претпоставка заговорника дечјих права да су деца рационална бића којима се све може објаснити речима. То једноставно не стоји. Могуће је децу васпитати без телесне казне, али она не сме да буде забрањена јер постоји читав низ ситуација у којима родитељи морају да посегну и за овом васпитном мером, а држава мора да покаже поверење према родитељима, јер закон се пише за грађане ове земље, а не за имиџ државе у свету. Ми не причамо овде о систематичном телесном кажњавању деце већ о једној легитимној методи која мора да остане легална, која треба да буде на расположењу родитељима у неким екстремним ситуацијама.

Цвејић Јанчић: Слажем се да је за родитеље најлакше да казне дете јер ће оно батине одмах да схвати, али треба радити на изградњи односа који подразумева поштовање и поверење. Дете по Конвенцији има низ права и та права нису усмерена против родитеља, већ против задржавања традиционалног патријархалног концепта по коме су родитељи имају неограничену власт над дететом. Ми промовишемо нови концепт узајамног поштовања, који не подразумева да се дете покорава родитељу. Тај концепт подржавају и Савет Европе и цела заједница.

Миливојевић: То не подржава цела заједница.

Цвејић Јанчић: Друштвени развој доводи до нових законских решења, до јуче су хомосексуални бракови били забрањивани. Ја не могу да подржим идеју да дете треба да буде изложено насиљу…

Миливојевић: Дете треба да буде изложено васпитању.

Цвејић Јанчић: Постоје и друге васпитне мере.

Миливојевић: Батине су саставни део васпитања. Ја се не залажем за то да физичко кажњавање буде једини начин васпитања, али не смете одузети родитељу могућност да употреби физичку казну ако је то једино ефикасно решење у некој ситуацији. Да би родитељи вршили своју васпитну функцију, морају да имају власт над дететом. Та власт не може бити апсолутна, али морају да имају моћ да казне. Шта би се десило када би се држави одузела моћ кажњавања?

Цвејић Јанчић: То се не може упоредити…

Миливојевић: Како се не може упоредити? Одрасли људи су паметни, социјализовани, разумни, па чине противзаконите ствари. Шта би се десило кад би се укинули закони?

Ми имамо проблем с младом генерацијом која је распуштена и размажена, деца су све моћнија, а родитељски и професорски ауторитет је све мањи. Међутим, борци за права деце занемарују ту реалност и цео систем посматрају педоцентрично. Не постоји ниједан валидан научни доказ који би потврдио ово за шта се госпођа Цвејић залаже.

У већини земаља у којима су покушали да донесу овакав закон, најсвежији пример је Новог Зеланд, родитељи су се побунили зато што су врло јасно осетили да се држава меша тамо где јој није место. Родитељи су захтевали да се распише референдум и грађани су великом већином одлучили да телесно кажњавање деце не сме да буде забрањено законом.

Политика: Да ли су у радној групи која је писала овај закон били психолози, педагози и социјални радници који се баве децом?

Цвејић Јанчић: Не, били су само правници, Влада је формирала комисију од десет правника који су писали преднацрт овог закона. Али, јавна расправа траје до краја године и има времена за дебату. Грађански законик се доноси за будућност, он треба да траје деценијама. Слажем се да родитељи немају ауторитет у кући, али ауторитет се не стиче батинама.

Политика: Како би се злостављање доказивало и коме треба да се пријави?

Цвејић Јанчић: Оно се пријављује центру за социјални рад.

Политика: Како ће дете да пријави родитеље центру за социјални рад?

Цвејић Јанчић: Па, то не може да уради дете, али може неки сродник или комшија.  

Миливојевић: Једна од заблуда креатора овог закона јесте да постоји хоризонтални однос између родитеља и деце, да су деца разумна бића која ће променити своје понашање ако им се лепо објасне ствари и да су родитељи криви ако дете ради нешто лоше, јер нису детету објаснили на прави начин. Деца се стављају на пиједестал невиности, а родитељи су криви за свако дечје понашање. Наш проблем нису злостављена деца, како то покушава да представи законодавац, већ немоћни родитељи и распуштена деца.

Политика: Да ли су законодавци пошли од слике идеално замишљеног детета?

Цвејић Јанчић: То није тачно. Шта је са оних 29 земаља које су донеле тај закон? То су најразвијеније земље Европе које се труде да разумеју децу и родитељство. Ја се слажем да деца треба да имају своја права и обавезе и да их не треба размазити, али их не треба тући. У децу треба улагати и време и емоције

Миливојевић: Идеја да одређена екипа правника донесе одређене законе који ће нас представити као најбољу земљу на свету нема везе с реалношћу. Свака држава тежи тоталитарној држави и претераној регулацији свега, али ово је врло озбиљна ствар. Ви потпуно одузимате моћ родитељима. Да би васпитавали и социјализовали своје дете, родитељи морају да му покажу своју моћ. Ако дете себе доводи у опасност својим понашањем и ако остали васпитни методе не дају резултате, родитељ мора да употреби васпитну „ћушку“.

Врло је опасна теза да се телесно кажњавање подводи под насиље, јер телесна казна није синоним за физичко злостављање, како тврде креатори овог закона. Ако недавно спроведена анкета јавног мњења показује да више од 70 одсто наших суграђана одобрава телесну казну, то значи да је овај народ паметан и да не верује у тезу да ће промена закона довести до промене свести. Свест и закон морају да су у некој корелацији. Ако 70 одсто људи мисли супротно, нормално је да ће се закон кршити и онда улазите у криминализацију друштва и од свих родитеља правите криминалце. Ја сматрам да је овај члан закона скандалозан и ако прође ја ћу позивати људе на грађанску непослушност јер су деца важнија од свих политичких питања у овој земљи.

Катарина Ђорђевић
Александра Петровић

Коментари87
a2b4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M L
I meni se cini da je malo preuranjeno sa tom vrstom zakona. Mislim kako bi najpre trebalo da stasa bar jedna generacija dece koja su vaspitavana bez telesnog kaznjavanja, pa da onda taj zakon bude donesen. Roditelji u Srbiji danas ne bi uspeli da se snadju odjednom sa nametnutom zabranom oslanjanja na tradicionalnu vrstu vaspitanja kroz koje je vecina od nas prosla. Pre svega se mora organizovanjem tribina, predavanja, javnih rasprava, uticati na svest roditelja. Uuciti ih kako da reaguju, kako da vaspitavaju dete bez batina. To je u redu kao koncept, ali bi u praksi sa roditeljima koji nisu i sami psiholozi, pedagozi, koji su obucavani kako da reaguju u konfliktnim situacijama, roditelji u Srbiji bili izgubljeni, porodicni odnosi bi zaista mogli biti u rasulu. Ili bi sve ostalo mrtvo slovo na papiru.
Dragana /
Strasno!Pravnici predlazu ovakav zakon!Gde su profesori Univerziteta koji obrazuju za profesije za rad sa decom,posebno pedagozi i psiholozi iz prakse, nastavnici, vaspitaci i roditelji?!Poenta je u parama!Ja sam pedagog,ni ja nemam dovoljno para kao ni mnogi u ovoj zemlji ali ne bih se zbog toga igrala sa decom!Savetovanje i usavrsavanje da, da, da ali to ne mora ici uz ovaj zakon.Centri za socijalni rad nemaju dovoljno ljudi, tamo je haos, bespomocni su,drzava nema para da zaposljava soc. radnike,ne resavaju se problemi dece kod kojih se zna da su zlostavljana i koja su kao posledica toga nasilni u skoli,pretnja vrsnjacima i drustvu!Udjite u skole i u Centre!Prvo se izborite sa roditeljima zlostavljane dece a od jednog udarca po guzi,rukom, pa i samara u nekoj situaciji nikome nista nece biti!Zasto se grupa psihologa i pedagoga koja kritikuje Milivojevica tako ne buni za sklanjanje dilera ispred skola,pedofiliju na sve strane,prosjacenje dece na ulici..?Gde su peticije za te stvari?!
D D
Mogli ste da pitate nekog pedagoga, nekog ko se zaista razume u VASPITANJE, a ne pravnika i psihoterapeuta....
Dijana Tašić
gospodju Olgu cu pozvati da mi vaspitava dete! Ima li mogucnosti i ikakve sanse da postupimo kao Novozelandjani, njima se ovo isto desilo, i oni su raspisali nekakav referendum, i vratili na staro, a inace ako se zakon donese Srbija ce biti medju 30 zemalja sveta koje su sprovele taj zakon, tako da sam vise nego sigurna da je u pitanju TREND! ili kako bi oni rekli, priblizavanje evropskoj uniji....
Veselina Mitrovic
Iz iskustva znam da ljudi u centru za socijalni rad nisu u stanju ni da se bave "stvarno" zapustenom i zanemarenom decom, a ne sa jos 70% dece koja ce biti fizicki kaznjavana sigurno nekada. Kod nas se prvo donese zakon, pa se onda ispunjavaju uslovi za sprovodjenje tog zakona. Jednom prilikom je dr Zoran rekao da bi trebalo da u slucaju donosenja tog zakona, drzava obezbedi sluzbu, koju ce roditelji moci da pozovu u situacijama kada se budu osecali bespomocno i kada ne budu znali sta vise da urade kako bi se dete smirilo. Ma mogu pisati do sutra, ali neka ostane na ovome. Pozdrav svima!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља