петак, 23.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Васко Попа на пољском

уторак, 12.07.2011. у 22:00
Васко Попа

Васко Попа, вршњак и велики пријатељ Тадеуша Ружевича није непознат Пољацима. Управо захваљујући типу поезије који је створио Ружевич, Попина поезија је одговарајуће примљена и у више махова превођена у земљи у којој влада култ поезије. Уз помоћ пољских слависта преводио га је и сам Ружевич. По свој прилици,због елиптичности стиха и прозаизама и њему веома блиских. Налази се одавно у свим антологијама југословенске и српске поезије. Међутим,тек недавно објављен је веома обиман избор из целокупне његове поезије у преводу Гжегожа Латушињског под насловом „Извор живе речи”. Објавила га је варшавска издавачка кућа „Агава”. Прати гапреводиочев поговор насловљен са „И ниси знао, због чега живиш...” На корицама је слика Моме Капора. У њеном издавању уследила је и помоћ Министарства културе Србије.

Попи је у Пољскојпре две године била посвећена научна конференција, на којој су учествовали професори србистике и многи пољски песници различитих генерација. Попином поезијом су се у последње време бавиле и две млађе песникиње, Ева Зоненберг филозофијом његове поезије, док му је трактат у виду песничке збирке,насловљене са „створен од прастиха”, посветила песникиња Агњешка Сиска, по образовању теолог која је, да би га што боље разумела и интерпретирала, научила све варијанте српско-хрватског.У свом „трактату” пошла је од тога даје машта изворњегове поезије, а иновативност и екстатичност да су битна одлика његовог стила. Преводећи њен поетски трактат немогуће је не приметити дакао и код Попе представља „спој лингвистичке и контемплативне поезије”. То показују и преводи Гжегожа Латушињског који се солидно „нарадио” повезујући та два система у пољском језику.

Латушињски,дугогодишњи преводилац српске поезије, њених најсложенијих представника,у великој мери успео је Пољацима да пренесе богатство и експресивност Попиног конгломерата култура, схватања света и човека, језика којим то изражава. Због тога свој поговор почиње цитатом: „Да не пишеш (и не читаш) песме, не би знао због чега живиш, јер не би било ниједне живе речи која би ти то рекла”. И, захваљујући тој „живој речи” песник и на другом језику, у овом случају на пољском који иако је словенски веома се разликује по нечем веома важном, пре свега по улози самогласника и сугласника, односно по њиховој музикалности која је „чврст ослонац”, телоњегове поезије. Захваљујући општесловенском схватању религије и митологије, она се и на том плану повезује са Пољацима.

Тачније, спонтано или захваљујући постојању песника попут Лешмјана који веома подсећа на нашег Момчила Настасијевића, мада,иако су живели у исто време,по свој прилици нису знали један за другог, јер нису били превођени.

Латушињски, иако састављач и преводилац једне од најобимнијих антологија српске поезије XX века, као и сваки „поштен” преводилац каже да је и при избору Попине поезије и њеном превођењу морао да прави извесне компромисе, али да је и поред извесних „губитака” неминовних у сваком преводу, Пољацима представио„најуниверзалнијег српског песника”. Иако ће им недовољно познавање српске културе и цивилизације, фолклора, песника попут Настасијевића, Растка Петровића и надреалиста на којима се Попина поезија у приличној мери темељи, донекле причињавати проблем.

Међу непознаницама за Пољаке истакао је и Попину поезију као инспирацију многих српских композитора (Радић, Перичић, Бручи, Петрич, Келмен), мада је као и Ружевич у свету био веома цењен, позиван на најпознатије светскефестивале поезије, превођен.

Посебно је истакао значај оснивања КОВ-а у Вршцу и Попино учешће у томе. За шта су му Вршчани узвратили наградом која се додељује сваке године неком од српских песника. Као и чланство уакадемијама наука, поред српске и војвођанске, од 1977. и Малармеове.

Бисерка Рајчић


Коментари0
f8d78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља