уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

Неопходна обнова музеја Јована Цвијића и Томе Росандића

уторак, 12.07.2011. у 22:00
Двориште зграде музеја Јована Цвијића

Музеј града Београда стара се о пет непокретних легата– оригиналних здања, сада музеја у његовом саставу, међу којимапостоје два чије је стање објекта проблематично, мада су отворени за јавност – Музеј вајара Томе Росандића и Музеј научника Јована Цвијића.

У оба случаја, за разлику од легата о којима смо писалиу претходним наставцима, не постоји никаква правна препрека да би се радови на санацији зграда извели. Једино што омета тај посао јесте недостатак новца. Уз додатан проблем – недостатак људи који би стално и уз адекватну стручнострадили у та два музеја, о чему нам говори Даница Јововић Продановић, директорка Музеја града Београда.

Први музеј, који се налази у Љубе Јовановића 3, настао је пошто је 1955. познати скулптор тестаментом оставио кућу, дела и покућство граду Београду, са намером да то, након његове смрти, постане засебно одељење Музеја града. То се и десило 1963. године, када је објекат први пут отворен за јавност, уз објављивање каталога дела на поставци. Музеј броји 513 Росандићевих дела и око 1000 других предмета – личних ствари и дела примењене уметности који су припадали њему и његовој супрузи, такође уметници, фотографу. Дела су делимично у кући, делимично на конзервацији а делимично у депоима. Поједини цртежи и слике су на конзервацији, док су скулптуре углавном изложене.

(/slika2)– Зграда је од самог почетка била у доста лошем стању, више пута обављани су санациони радови, кречење и замена кровног покривача. У кући нема грејања ни задовољавајућих музеолошких услова. Али, пошто је проглашена за споменик културе и под заштитом је Завода за заштиту споменика Београда, као и већина објеката који потпадају под Музеј града, то подразумева посебан начин санације и реконструкције. Поступак је тежи, дужи и скупљи, каже Даница Јововић Продановић и додаје да ће пројекат постојећег стања са предлогом мера заштите бити уврштен у план за 2012. годину.

Средства за Музеј Јована Цвијића, изузетне личности науке и културе, у Јелене Ћетковић 5, основаног 1965. године, за посетиоце отвореног 1968,тражена су неколико пута. Његова обнова један је од приоритета Музеја града.

– Пројекат за санацију овог објекта на Копитаревој градини је завршен, и надамо се да ћемо за следећу годину за њега добити средства и отворити радове. Дошло је до подземних вода, кућа је угрожена, има озбиљних пукотина и то мора статички да се реши.

Богата збирка овог музеја је уредно вођена и, како каже наша саговорница, перманентно се ради на конзервацији оних предмета код којих је то неопходно.

Свако ко данас жели да посети Музеј Томе Росандића може то да уради или индивидуално или у групи, али пре тога мора да се најави Музеју града. Јер, стално запосленог кустоса нема. Што се тиче Музеја Јована Цвијића, радно место кустоса за науку укинуто је одласком на том месту запослене особе у пензију и тај посао, за сада, обавља кустос намењен другој делатности.

– Посебан проблем са непокретним легатима који припадају Музеју града су људи. Ми немамо кустосе који би тамо радили, а немамо ни средства да ангажујемо људе на уговор. Најзадовољнија бих била када би то могло да се промени, па да сви ти музеји раде као што ради Музеј Иве Андрића, који је живо место (Андрићев венац 8).Тамо имамо кустоса, кустоса педагога и спољног сарадника и годишње се реализује око 100 програма. Простор је мали, на првом спрату, готово невидљив са улице али веома активан– објашњава Продановићева.

Јер, како истиче на крају, очито је да је домаћа публика инертна и да јој је тешкода, без додатног подстицаја, посети и Музеј Паје Јовановића, у Краља Милана 21, а јасно је о каквом је великану реч. Што значи да, поред санације непокретности, посао анимације посетилаца мора да се ради стручно и константно. У супротном је обнова објеката узалудна.

(Крај)

Милица Димитријевић


Коментари0
54383
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља