недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:30

Тајне бележнице Агате Кристи

уторак, 12.07.2011. у 22:00
Агата Кристи

Проникнути у ум и логику писца који ствара савршене крими заплете идеал је сваког љубитеља овог жанра, а тај сан остварио се Џону Курану, једном од највећих познавалаца дела Агате Кристи и њеном дугогодишњем породичном саветнику. Куран је 2005. године први пут пронашао белешке ове велике књижевнице, у њеној породичној кући у Гринвеју, уз помоћ Агатиног унука Метјуа Причарда. Затим их анализирао, уредио и објавио у књизи „Тајне бележнице Агате Кристи, педесет година стварања мистерија”. Ово дело недавно је код нас објавила издавачка кућа „AdmiralBooks” у преводу Горана Скробоње, а посебним га чине и две у рукописима пронађене, и никада пре објављене, приче „краљице крими-жанра” чији је главни јунак Херкул Поаро.

Џон Куран је класификовао и организовао „документарно благо” чак седамдесет три руком исписане свеске Кристијеве најпре према заједничкој тематици. Та грађа препуна је забелешки, листа и нацрта, у којима је ауторка дефинисала идеје и планове за већину својих романа, драма и прича. Неке свеске, међутим, садрже искључиво хемијске формуле, из дана када је велика списатељица учила за апотекарску помоћницу, док су у другима домаћи задаци из француског, спискови полазака возова и слично.

– Захваљујући петогодишњем озбиљном раду Курана на овим свескама, у току којег је тежа околност била и дешифровање ауторкиног рукописа, читалац може да проникне у начин на који је списатељица размишљала када је припремала романе о, рецимо, убиствима у иностранству, убиствима на путовању, тајним идентитетима или злочинима из прошлости, а све су то данас теме класичне за жанр криминалистичке прозе, каже Горан Скробоња.

Метју Причард, пак, у уводној речи књизи, истакао је да је Џон Куран знао да и по дванаест сати дневно буде „загњурен” у историјат рада Агате Кристи, да су силом морали да га одвлаче на оброке.

– Нећу престати да се чудим томе како је чак и више од тридесет година после смрти Агате Кристи интересовање за све видове њеног живота и рада и даље на самом врхунцу, додао је Причард.

„Кога да убијем? Страну студенткињу…не, она мора бити део плана… онда неког крајње неочекиваног…рецимо, власника куће?... не, то је већ превелики клише…треба да буде снажно… можда неког незнанца?... али кога… а то доноси много проблема… Да оставим то можда за следећу годину… А дете?... то се мора извести обазриво, али могла бих да га прикажем као дете које није нарочито мило… Мислим да још нисам имала дете као жртву…, Куран „реконструише” кратке, а често и хаотичне, записе Агате Кристи поводом књиге „Вашар злочина” из 1956.

Поаро и мисиз Марпл чувене су креације Агате Кристи, међутим, у овој књизи Џон Куран указује и на то да се лик Аријадне Оливер прихвата као алтер его саме Кристијеве. „Госпођа Оливер је средовечна, успешна и плодна списатељица детективске прозе и творац измишљеног детектива Финца – Свена Хјерсона. Она мрзи вечере са књижевницима, држање говора, или сарадњу са драматурзима; написала је „Леш у библиотеци” и не пије, не пуши. Сличности су изузетне. Готово да нема места сумњи да слушамо Агату Кристи када говори госпођа Оливер”, закључује Куран.

Да се Агата Кристи дословно играла заплетима показује и податак да су јој мотиве за приче пружале и дечије песмице, као „десет малих црнаца пошло је у кревет; један се угушио и остаде их девет…” Роман „Десет малих црнаца” највеће је техничко достигнуће и најпродаванији криминалистички роман свих времена, како напомиње Џон Куран. Агата је, пак, у својој Аутобиографији поводом ове књиге написала: „Десет људи мора да умре, а да то не постане смешно. Написала сам књигу после страховито обимног планирања… Била је јасна, директна, збуњујућа, а опет са савршено разумним објашњењем… сама сам заиста задовољна њом, јер знам боље од сваког критичара колико ју је тешко било написати.”

Велико разочарање за Курана било је откриће да бележнице не садрже ништа о настајању две најчувеније књиге „Убиства Роџера Акројда” и „Убиства у Оријент експресу”.

Међутим, изненађење су свакако две до сада необјављене приче Агате Кристи, пронађене у рукописима: „Керберово заточеништво” и „Инцидент са псећом лоптом”. Као разлог за необјављивање прве Куран наводи лоше маскирану фигуру Хитлера у опасној политичкој атмосфери пред избијање Другог светског рата. Другу ауторка није ни понудила агенту због тога што ју је највероватније прерадила у роман, што је често радила.

Агата Кристи, најпопуларнији писац 20. века, ауторка 66 романа, двадесет позоришних представа, шест романтичних романа, више од стотину педесет кратких прича, са више од две милијарде продатих књига широм света, у једном тренутку изјавила је: „Волела бих да ме људи памте као прилично добру списатељицу детективских прича”. И жеља јој се и те како испунила.

Марина Вулићевић


Коментари1
1edcf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivana stil
...izuzetno ogiginalna pisateljica..neverovatnog dara,kreativnosti,i puno puno znanja...tako fina literatura,puna tajni i misterija...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља