понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Ново издање Библије на српском

уторак, 12.07.2011. у 22:00
Девтероканонске књиге превели су митрополит Амфилохије и умировљени епископ Атанасије Фото Д. Јевремовић

Мада би опис „потпуно српско Свето писмо Старог и Новог завета – пуна Библија” могао на први поглед да збуни понеког читаоца и наведе га на погрешне закључке, речима које је употребио умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије да опише најновије издање Светог писма Старог и Новог завета, циљ је да истакну да су први пут на савременом српском језику у састав Библије ушле и девтероканонске, другоканонске књиге.

Ради се о књигама из ширег канона, за које је објашњено, да не би било забуне и погрешних тумачења, да нису никакви апокрифи, „како понекад неки из незнања или злонамерно, говоре и пишу”. Девтероканонске књиге, наиме, јесу књиге или делови књига Старог завета који се налазе у грчкој Библији, Септуагинти, одакле су преузете и у црквенословенском и руском преводу Светог писма. Ових књига нема у јеврејској Библији, као ни у каснијим протестантским издањима, а будући да је Ђура Даничић преводио по налогу протестантског Библијског друштва, нема их ни у његовом преводу Старог завета. Другоканонске књиге, иначе, преузеле су и Православна и Римокатоличка црква.

Протођакон Радомир Ракић, дугогодишњи секретар Комисије Светог архијерејског синода за превод Новог завета, према чијој смо „Библијској енциклопедији” дали дефиницију другоканонских књига, каже да су поједини делови ових списа одавно у литургијској употреби.

– Свеправославни сабор још није донео коначну одлуку какав је статус девтероканонских  књига, али како се оне користе на богослужењима, поготову Премудрости Соломонове, не можемо да кажемо да су безначајне. Оне су поучне, корисне за духовно узгајање. Македонци су, на пример, деведесетих прошлог века штампали Стари и Нови завет и међу старозаветним књигама имају и ове – објашњава отац Радомир Ракић.

У новом издању Светог архијерејског синода, девтероканонске књиге превели су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије. Стари завет донет је у преводу Ђуре Даничића, а Нови завет у преводу синодске комисије, у којој је отац Радомир био секретар. Та стручна комисија, основана почетком шездесетих година, састављена од црквених великодостојника, теолога и професора, свој превод Новог завета објавила је први пут 1984. године.

– Вук Караџић је преводећи Нови завет са црквенословенског оставио многе турцизме, има их 38, и њих је требало заменити. Остављао је, затим, старословенске речи, рецимо, каже апостоли су стајали на брегу, а није на брегу него на обали, „берег” на старословенском значи обала. Вук је све вишесложне речи занемарио. Целомудрије, сва мудрост, што је филозофски израз, или смиреноумље, монашки израз, за њега не постоје. Без обзира на то, Вук је највећи мисионар у оном времену, он је мали апостол. У оно време почели су се појављивати унијати који су ишли по пијацама у Војводини и делили неке своје књижице и Вук је тачно осетио да би језик Светог писма требало приближити народу – објашњава отац Радомир.

Мада су чланови комисије имали пред собом преводе на различитим језицима, руском, латинском, бугарском, италијанском, француском, енглеском, немачком, главни предложак било је издање Новог завета Цариградске патријаршије из 1908. године.

– Питкост језика, његова арома, сачувана је и за то треба да будемо захвални тој комисији, а нарочито блаженопочившем патријарху Павлу који нас је све време окупљао. Једанпут недељно бисмо се састајали и ту није било поговора да би неко одсуствовао. То је била његова највећа заслуга и ту је он себи подигао споменик. Може неко сада дати свој превод, али ово је превод који је аутентичан, од Цркве признат. Стари завет није Црквом признат, ми га користимо, али није донета одлука Светог Архијерејског Сабора: овај превод користите, а онај можете користити – наглашава отац Радомир.

Владика Атанасије најавио је да би комисија Светог синода за превод Светог писма требало да настави свој рад и додаје да су, у међувремену, неки појединци превели поједине књиге Старог завета, попут Књиге постања, коју је он превео са јеврејског и грчког или Псалама, преведених са грчког језика.

Ј. Чалија

-----------------------------------------------------------

Бакотићеви стихови, Чарнићев перфекат

Међу познатије преводе Новог завета спадају они које су радили протојереј Димитрије Стефановић, објављен 1934. године, професор др Емилијан Чарнић, штампан 1973. године, као и превод Светог писма Старог и Новог завета Луја Бакотића из 1933. године.

– Бакотић је први и једини који је преводио песнички. У његовом преводу сва она песничка места из Библије су и графички поређана као песма. Мој професор, Емилијан Чарнић, на пример, није преводио у аористу, Христос дође, или у имперфекту, него у перфекту, Христос је дошао, што је, по мом мишљењу, мање ритмично – прича протођакон Радомир Ракић.

Ј. Ч.


Коментари15
54e26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

xxx xxx
@Dragoljubu Mogao bi da predlozish i jevrejima i muslimanima i protestantima i rimokatolicima i evangelistima i budistima i hinduistima f da se odreknu svojih uzaludnih verovanja, pa onda prichaj nama pravoslavnima!
Добривоје jocic
Е, најѕад много важан податак о беѕиѕлаѕној ситуацуји у овом друштву. само ово ће спасити народ Сербски
Miodrag M.D.
Најзад народ 'сeрбски' добија нeшто 'саврeмeно'... Интeрeсујe мe у кој сe књизи налазe (прe)порукe о зидању огромних храмова, украшавањe истих златом, златнe крунe црквeнe хијeрархијe, вожња скупоцeних џипова... Зар нијe врeмe да сe постeпeно почнe са проналажeњeм нових, рeакистичних рeшeња за људe и да сe напуштају тe 'прeпотопскe' идeологијe? Да ли клeр стварно вeрујe у онe причe, 'појeнe' на за народ полуразумљивом јeзику? Врeмe јe да сe прeстанe са рeтроградним eлeмeнтима рeлигија, бeз обзира како сe зову. Зашто свака од монотeистичких исповeсти тврди да јe она права? Када ћe о томe проговорити, људски корeктно, нeко из врха СПЦ?
@ Dragoljub
Zato su te , i takve , knjige pisane ...., da zbunjuju . Razocarava me da Srbi sve vise veruju u religijske besmislice , dok se u nekim delovima sveta polako osvescuju i bude iz visevekovne religijske tame . Tesko siromasnima , i dalje ce biti siromasni , i verovace da je to za njih dobro , a dobro je samo za bogate... Uzasavam se , jer vidim da ce moj narod nastaviti da robuje , izrabljivacima u novim koricama . Nema boga , nema bogova , siromasnih ... ima .
Ivan Stanojević
Ove tzv deuterokanonske knjige su nažalost pune grešaka i služe pravoslavnima i rimokatolocima da na njima temelje mnoge svoje doktrine kojih nema u kanonskim knjigama Starog a ni Novog zaveta. Apostoli a ni sam Hristos NIKADA nisu citirali niti se pozivali ni na jednu deuterokanonsku knjigu kao duhovni bogonadahnuti autoritet, a pre svega iz razloga što te knjige u to vreme i nisu bile priznate kao kanonske i bogonadahnute. Ove knjige su nastale u medjuzavetnom periodu, tj izmedju poslednjeg biblijskog proroka Malahije i pojave Jovana Krstitelja, a tačnije negde u 2. i 3. veku pre Hrista. U njima je primetan uticaj grčke religije i najrazličitijih sujeverja... Veoma je velika šteta da će se ove apokrifne knjige (apokrif znači: onaj koji se udaljava od istine) naći u srpskim biblijama, da i ono malo naroda koji čita bibliju bude dodatno zbunjen raznim predanjima na koje se Gospod i apostoli nikada nisu pozivali. Neka nas Trojedini Gospod sačuva ovakvoga zla...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља