субота, 17.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 12.07.2011. у 22:00

Прва трансплантација ногу

Фото Бета

Агенцијска вест да су шпански хирурзи први у свету пресадили обе ноге пацијенту који је изгубио доње екстремитете у несрећи, изазвала је велико интересовање. Исти тим хирурга светску пажњу и славу добио је када је урадио прву трансплантацију лица у Шпанији 2009. године. Сада судр Педро Кавадас и његов тим направили још један револуционаран корак, али су у прогнозама успешности операције много опрезнији, јер је реч о изузетно компликованој интервенцији. Осим да је операција одобрена 2010, званичници нису желели да пруже никакве информације о донору ни о пацијенту. Лекари ће тек за месец дана знати да ли је захват био успешан или не, саопштио је тамошњи директор Националне организације за трансплантацију.

Наши микрохирурзи су такође опрезни у прогнози ове изузетно сложене интервенције, али кажу да без таквих екстремних подухвата, који лаицима изгледају као медицински егзибиционизам, нема напретка медицине. Искусни микрохирург, ортопед из Клиничког центра Србије, објаснио је да треба правити разлику између трансплантација, када се орган узима са кадавера, особе у стању мождане смрти, и реплантација, када се пришива сопствени део тела, одсечени прст, стопало, шака…

У свету је прва успешна трансплантација руке урађена још у јануару 1999. године у америчком Лусвилу, али далеко од тога да су ове интервенције постале рутинске.

Код нас, у Клиничком центру Србије и на микрохирушком одељењу Ургентног центра готово су свакодневне реплантације, пришивања прстију или делова руке или ноге, јер се грађани често повређују у раду на пољу, али и коришћењем електричне тестере.

„Када човек одсече свој прст или руку, а када ми микрохирурзи то реплантирамо, то је његово ткиво и нема опасности од одбацивања, као у случајевима када се пришива нечији други орган. Суштина је да се овим пацијентима дају велике количине лекова, који спречавају одбацивање органа, а том терапијом се смањује биолошка одбрана организма, па се отвара простор за инфекције. Зато се поставља питање оправданости трансплантације руке или ноге, процењује се колика је добит, а колики је ризик, јер човек може да живи и са једном руком. Код трансплантације руке није толико проблем спојити вене и артерије, колико је тешко спојити тетиве и нерве, да би та рука „радила”, објаснио нам је један од лекара београдског микрохируршког тима.

Овдашњи лекари кажу да су шпанске колеге уздржане у прогнозама, јер се плаше имунолошког одговора организма и одбацивања пришивених ногу и низа компликација које могу да следе. Јер овде је реч о трансплантацији ногу изнад колена, о огромној количини мишићне масе, па је ризик одмах већи.

О. Поповић

Коментари0
abd3e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља