петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 14.07.2011. у 22:00 Бране Карталовић

Радници против радника

Кор­дон рад­ни­ка ис­пред фа­бри­ке као живи штит (Фо­то С. Ра­до­ва­но­вић)

Крагујевац – Судски извршитељи, који су јуче ујутру, у пратњи полиције, покушали да заплене део имовине „Застава камиона”, а на основу извршне судске пресуде у корист бившег радника коме фирма дугује око 20 милиона динара, одустали су од посла, будући да их је на капијама предузећа сачекала група од стотинак запослених, спремних да по сваку цену одбране фабрику. У организацији синдиката, радници „Камиона” блокирали су све прилазе предузећу, а на улазима су били распоређени и припадници фабричког обезбеђења. Разочарани развојем догађаја, извршитељи су радницима „Камиона” поручили да „ствар није готова” и да ће следећег пута довести „више полицајаца”.

– Не желимо ником да се мешамо у посао, али ми морамо да бранимо своју фабрику. Не улазимо у то на који начин је донета пресуда и да ли је она праведна или не, немамо ништа ни против бившег радника, али да нам неко отме имовину вредну 20 милиона динара, то нећемо допустити. O свему смо већ обавестили надлежне министре и премијера Цветковића – рекао је за „Политику” председник Самосталног синдиката „Застава камиона” Горан Милетић.

Пресуда којом је предузеће дужно да исплати више од 200.000 евра донета је по тужби некадашњег радника Томислава Милојевића. Почетком деведесетих година прошлог века, када су „Привредна возила” у процесу декомпоновања подељена на четири фирме, Милојевић је одбио да буде премештен на ново радно место, због чега је отпуштен с посла. Сматрајући да му је отказ уручен мимо закона, тужио је предузеће, а првобитни захтев за исплату око седам милиона динара, после двадесет година развлачења по домаћим судовима, нарастао је на више од 20 милиона динара, колико сада „Камиони” треба да плате.

– „Камиони” су само једна од четири фирме које су настале декомпоновањем „Привредних возила”, али Милојевић је одабрао да тужи баш нас. Ми нисмо у обавези да платимо казну, нити било ко може да нам одузме имовину, будући да се наша фирма сада налази у процесу реструктурирања. Док се тај процес не оконча, „Камиони” раде у оквиру Закона о приватизацији, који нас штити од пресуда које би могле угрозити континуитет пословања и опстанак предузећа – изјавио је за наш лист директор маркетинга „Камиона” Боривоје Савић.

Према његовим речима, пресуда надлежног суда у Крагујевцу, у случају Милојевић, донета је на основу препоруке Европског суда за људска права у Стразбуру.

Овај случај, према мишљењу синдикалног лидера „Камиона”, могао би да проузрокује далеко веће последице.

– У нашој земљи је педесетак фирми у процесу реструктурирања, у њима је запослено више од 20.000 радника, па се питам шта би се десило када би сви који су имали проблеме у својим предузећима поднели тужбе као наш бивши колега. Закон о приватизацији нас штити од оваквих појава, а суштина је у томе да фирме у процесу реструктурирања стану на ноге, да се сачувају радна места до доласка стратешког партнера – навео је Милетић.

Да све буде интересантније, подносилац тужбе Милојевић имао је свега два радна дана у „Камионима”.

– Суд га је вратио на посао пре десетак дана, а распоређен је у службу маркетинга. Међутим, на послу је остао само два дана, пошто је поднео захтев за пензију. Он, заправо, никад није био радник „Камиона”, будући да је отказ добио још док је радио у „Привредним возилима”, која више не постоје – нагласио је директор Савић.

Главног актера приче, о коме бруји цела чаршија, нисмо могли да пронађемо. На телефон се не јавља, а мештани села Јовановац, где живи, кажу да га нису видели неколико дана. Милојевић, како сазнајемо, има 67 година, а његове комшије тврде да „слабо хоће да разговара”. Последњи пут је виђен како уређује запуштени поток у селу, а једна од препорука је била да га потражимо у оближњем манастиру Грнчарица, у који често одлази бициклом.

Милојевићев правни заступник, крагујевачки адвокат Војислав Ристић изјавио је за „Политику” да предмет никада није дошао до Стразбура, будући да за тим, како је рекао, није било потребе.

– Стразбур је био само наша идеја, последњи чин, али нисмо се обраћали тамошњем суду за људска права, јер смо све решили у оквиру домаћих судских инстанци. Сви судови, почев од Основног у Крагујевцу, па до Врховног, донели су пресуду у корист мог клијента. Синдикат и пословодство „Камиона” сада тврде да је сва фабричка имовина њихова, али она је и његова. Једина разлика између њих и Милојевића је што су они 20 година примали плату, а он није. Мој клијент сада има право да му буде надокнађено све што му је било ускраћено – нагласио је Ристић.

И поред оваквог става Милојевићевог адвоката, намеће се питање како је могуће да судски процес око релативно једноставне ствари, као што је повратак радника на посао, траје пуних 20 година. И да ли радници „Камиона”, предвођени својим синдикатом, треба да славе што су јуче „одбили напад” судских извршитеља, који су покушали да испуне правду коју је њихов бивши колега дочекао тек када је отишао у пензију.

Коментари9
0b871
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Илија Дрнић
Велика лаж. Нису радници против радника, него против државе која натоциљава раднке. Шта има полиција са пленидбом. Једноставно се заврши све на папирима.
Nada G. Novaković
Ovaj slučaj je ogledalo srpske tranzicije, privatizacije i sudstva. To je istovremeno još jedan kamen spoticanja, nerazumevanja i sukoba interesa bivših i sadašnjih radnika i sindikata. Glavni krivac je država, u kojoj radni sporovi traju preko 20 godina, a ne postoje posebni sudovi rada. na to se nadovezao i zakonske odredbe o restrukturiranju i preporuka izvršne i sudske vlasti da se radnicima, koji imaju pravosnažne sudske odluke o naplati sredstava, ne isplaćuju dok traje kriza. Istina je to da se za sada 7000 radnika nalazi u sličnoj situaciji u kojoj je i pomenuti radnik "Zastave kamioni". Reakcije sadašnjih radnika i sindikata su ogledalo razmrvljenosti radničke klase, do koje je doveo društveni sistem. Ako se po postojećim zakonima ne mogu naplatiti sporna potraživanja oštećenih radnika, država je trebalo da donese poseban zakon, kao o isplati stare devizne štednje, na primer. Postojeća rešenja su na štetu svih radnika, a od toga korist ima samo država!
Гоца Технолошки вишак
Ко зна ко се ту нашта намерачио, ја вам кажем да је та пресуда немогућа, ако се раднику понуди друго радно место а он га одбије аутоматски добија отказ. Нека каже господин Феђа адвокат да ли је то тачно, можда и нисам у праву. Новинари треба то да утврде шта ту ко хоће са том фирмом.
mile mile
ja mislio da su sindikati na strani radnika?!
Milana m
Ako sacuvate svoju firmu, sacuvali ste, zasad, i svoj posao. U suprotnom, vi ste na ulici i bez posla. Obestecenje, koje je presudio sud, nakon 20 god. trajanja sudskog postupka, treba da se naplati iz dijela budzeta koji se dodjeljuje sudstvu, jer je 20 god. sramno i treba da bude kaznjivo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља