субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.07.2011. у 22:00

Живот и смрт Марине Абрамовић

Специјално за „Политику”

Манчестер – Три црна ковчега и у њима три наизглед идентичне особе. Око ковчега побацане фришке још крваве кости. Три велика гладна пса се мотају око њих, њушкају их и глођу. Сахрана.

Три ковчега у три града у којима је најдуже живела: у Београду, Амстердаму и Њујорку. Нико неће знати у коме ће бити она. Тако је Марина Абрамовић, непосредно пред свој 60. рођендан, у свом тестаменту утврдила детаље своје сахране. Потом је назвала Роберта Вилсона и питала да ли би хтео да на сцену постави њену смрт. Славни позоришни редитељ јој је на то одговорио да ће то радо учинити само ако може да „изрежира” и њен живот. Нешто више од четири године касније представа „Живот и смрт Марине Абрамовић” поздрављена је овацијама на својој светској премијери у суботу, 9. јула у оквиру Манчестерског интернационалног фестивала.

Ништа друго и није требало очекивати, јер тим у коме су такви врхунски уметници као што су Абрамовић, Вилсон, музичар Ентони и глумац Вилијам Дефо тешко даможе да омане. Али –очекивања су, чини се, чак и надмашена. Ова трећа у низу позоришних верзија биографије Марине Абрамовић (прва у режији Чарлса Атласа датира још са почетка деведесетих; другу, под називом, „Биографија-Ремикс” урадио је дугогодишњи Маринин пријатељ, белгијски редитељ Мишел Лауб) битно се разликује од претходних.Пре свега стога што је конципирана као „опера” – комад у коме музика и звук јесу важно средство приповедања, а онда и стога што је Абрамовићева очигледно потпуно препустила редитељску палицу Вилсону, који је приче и детаље из њеног живота и стваралаштва преобратио у једну надреалистичну бајку уз помоћ њему својствене визуелне азбуке иестетике. Уводећи лик наратора кога маестрално тумачи Вилијам Дефо, биографија уметницепрви пут бива испричана у трећем лицу, и то са пуно вица, сарказма, ограђивања, знакова питања, са често садистичким смислом за хумор. Наратор је као личност из стрипа – он је и Норман Осборн иЗелени вилењак (које Дефо тумачи у Спајдермену), али и Лизард а понајвише Џокер који из гомиле старих новина „ископава” приче из Марининог живота и приповеда их понекад опонашајући Маринин српски акценат енглеског језика, понекад говорећи екстремним америчким нагласком.

У првом делу ове трочасовне саге ређају се приче и призори из Марининог детињства и младости: прича о машини за прање веша, прича о великом носу, о ималину, о боравку у болници, о оцу и мајци, о руском рулету... Смењују се шарени слепстик призори и музичке нумере у којима Ентони својим анђеоским гласом и маркантном фигуром даје ноту озбиљности, и својим песмама, као каквим невидљивим нитима, плете „емотивну мрежу” ове представе.

Марина Абрамовић се појављује у улози своје мајке. Тај лик је присутан готово током целог првог дела представе, трансформишући се од сурове мајке, према којој је уметница цео свој живот имала веома амбивалентан однос, до истинске диве, да би се у последњој сцени првог дела појавила као партизанка, са белом заставом у руци на једноставно склепаном тројанском коњу – слободни цитат видео рада „Херој” посвећеног Маринином оцу.То је уједно и једна од најснажнијих сцена у комаду. Када Светлана Спајић запева „Ој јабуко зеленико” и започне традиционални плес коме ће се до краја песме прикључити и сви остали актери, и када се бином завијоре беле заставе и звуци са Озрена, тешко да срце може да одоли а да и оно не заигра.

За разлику од првог дела који се на тренутке чини помало развученим а поједине сцене предугачким, други део је можда чак за нијансу прекратак и неки важни периоди Марининог живота и стваралаштва лапидарно су само „дотакнути” или чак и сасвим прескочени.

Али „река” предивних слика и божанских нота и звука и даље тече: вицкаста пародија Марининог и Улајевог сусрета и растанка на Кинеском зиду, нежни животни бол у Ентонијевој песни „Со у мојим ранама”, Маринин шармантни певачки наступ, мала бела кућа са прелепом Марином у раскошној црвеној хаљини и приповедачева песма отпевана у најбољем Том Вејтовском маниру... И, на крају, круг се затвара. Сахрана – три наизглед идентичне жене у лепршавим белим хаљинама винуле су се као анђели у небо. Само једна је Марина.

Али, Вилсон својим слободним и неустрашивим приступом једној несвакидашњој животној причи и вансеријској личности, окрећући увек изнова ствари помало „наглавачке”, постиже управо оно што је свакако и највећа разлика између његове верзије Маринине позоришне биографије и њених претходница: ослобађа је балканског патоса и патетике, којима Абрамовићева често тежи, и чини је разиграном, суровом, вицкастом и, иако надреалним језиком испричаном, тако животном, истинитом иуниверзалном.

А тим који побеђује – побеђује! У њему је поред четири великана –Вилсон, Абрамовић, Ентони, Дефо – пуно правих драгуља: изванредна Светлана Спајић и њене „девојке”, које својом песмом и гласовима овој представи дају душу, фантастични млади немачки глумац, Кристофер Нел, чији фалсет премашује и Ентонијеве могућности, Матмос – електронски експериментални дуо из Калифорније, и Виљам Басински који је музички укомпоновао и усагласио прегршт различитих музичких праваца и свакако веома пуно допринео томе да представа буде управо оно чему је Вилсон тежио: „Слушајте слике”.

Ако сте то пропустили овога јула у Манчестеру – у априлу следеће године „Живот и смрт Марине Абрамовић” креће на турнеју и моћи ће најпре да се види у Театро Реал у Мадриду, а потом и широм света. Можда се заустави и у Београду. Било би лепо...

Снежана Голубовић

Коментари4
5f2c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivana stil
...marina je marina..ko je razume u redu,a ko ne nek proba..svetska,neobicna,uvek sveza i nova,vredna puna ideja i noviteta...imitacija naprosto nemoguca,jedinstveno made by marina abramovic!....
Дејан Михаиловић
Видео сам један њен филм у коме се, благо речено, спрда са нашом традицијом. Ако је и ова представа у том стилу онда боље да је и не видимо.
Dragana L.
Hmmm...Britanski mediji "iskasapili" predstavu. Mozda zbog pojanja?
student .
,,Политика'' је најбољи дневни лист! Хвала вам за овакве текстове!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља