среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Човек са два имена и презимена

Аутор: Боро Марићнедеља, 17.07.2011. у 22:00

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да је Волфганг Гете био у праву када је написао „да несрећа обликује човека и присиљава га да упозна самог себе” потврђује и живот председника Удружења логораша Другог светског рата Републике Српске седмдесетседмогодишњег Гојка Кнежевића. Он је рођен у селу Ушивац код Козарске Дубице, а у лето 1942. године, с још 24.000 козарске и поткозарске деце, усташе су га дотерале у логор у Старој Градишци.

У Старој Градишци је гледао када су усташе стрељале заробљену децу на обали Саве. Такође, гледао је када су децу угониле у камионе цистерне у којима су их давили отровним гасом.

„Моја мајка Јованка је у збегу на Козари родила кћерку којој је наденула име Лепосава. Усташе су одмах убиле моју сестру, а затим сам гледао како убијају и моју мајку. Осим њих две, у усташким логорима је убијено осморо моје браће и сестара. Ја сам једини преживео захваљујући Диани Будисављевић која није могла гледати патњу деце у усташким логорима. Она је, с Међународним црвеним крстом, обилазила Јасеновац, Јастребарско и друге усташке логоре из којих је сигурне смрти спасла 12.000 деце”, прича Гојко Кнежевић од којег је усташки пакао направио анђела. То доказује и Орден части са сребрним зрацима, највишим признањем за храброст и хуманости којим га је одликовао бивши председник РС др Рајко Кузмановић.

Он каже да је изСтаре Градишке пребачен у Јасеновац, одакле је премештен у Сисак, а затим је преко „кужне“ болнице у Загребу доспео у логор „Јастребарско”. „У јесен 1944. године одведен сам у Завод за глувонему децу у Загребу. Из Завода су ме преузели Бланка и Стјепан Новаковић, али су ми променили име у Војко Новаковић. Код њих сам дочекао ослобођење и остао сам код њих све до 1948. године када ме је пронашао отац који је био у партизанима. Када се појавио у Загребу дошло је до драме коме ја припадам – Новаковићима или свом биолошком оцу”, сећа се наш саговорник.

У Загребу је остао до пунолетства и у њему је завршио основну школу и нижу гимназију. Када постао пунолетан отишао је у општину Чрномерац и вратио своје право име и презиме. „Из Загреба сам отишао у Београд и, као стипендиста борачке организације, уписао средњу техничку школу. Затим сам из Београда прешао у Бањалуку и завршио техничку школу, а после тога сам ванредно уписао и завршио Електротехнички факултет у Љубљани”, описује свој животни пут Гојко Кнежевић.

Он је, осим тога, био и фудбалер – играо је за Загреб, тузланску Слободу, панчевачки Динамо, Борац из Бањалуке и Рудар из Какња, који је, као тренер, увео у тадашњу Другу лигу.

Кнежевић је и иноватор, а његов најзначајнији изум уграђен је у тенк Т-84. Реч је о уређају који ствара притисак који уништава противтенковске мине.

„Непосредно пред избијање рата у Хрватској почео сам да сањам све оне ужасе које сам преживео у Јасеновцу и другим усташким логорима. Несвесно сам наслутио шта ће се догодити и, као резервни артиљеријски официр, био сам најпре добровољац у бившој ЈНА, а затим у Војсци Републике Српске”, рекао нам је Гојко Кнежевић.

На крају разговора, Кнежевић је још једном истакао улогу Диане Будисављевић у спасавању српске и друге деце из усташких логора. „Она је радила све што је могла да нас спасе и ја верујем да сам остао жив захваљујући томе што ме је дала на усвајање породици Новаковић с којом је била блиска. Ми смо покренули иницијативу да у Бањалуци једна улица или трг добије име Диане Будисављевић. За сада немамо никаквог одговора, али верујемо да ће наш предлог бити прихваћен”, казао нам је Гојко Кнежевић.

--------------------------------------------------------------------------------

Ко је била Диана Будисављевић

Диана Будисављевић (девојачко презиме Обексер) рођена је у Инзбруку 1891. где је и умрла1978. Била је удата за хирургаЈулија Будисављевића, шефа хируршке клинике Медицинског факултета у Загребу. Он је био један од малобројних загребачких Срба поштеђених убијања, протеривања или пљачке имовине за време тзв. НДХ.

Током Другог светског рата бавила се хуманитарним радом и сигурне смрти спасла 12.000 деце из усташких логора смрти (углавном српске, с Кордуна, Козаре и хрватских и босанских села).

Ова акција је била једна од најтежих и по броју спасених најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом светском рату. Ипак, од последица боравка у логорима, после спасавања је умрло око 3.200 деце.

Да би сачувала идентитет деце, током рата је водила картотеку о спасеној дјеци.


Коментари12
b74ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andrija Blagojevic
„Diana Budisavljević, Zagrepčanka, ’srce i mozak ’jedne od najhumanijih akcija NOR-a kojom je 1942. godine iz ustaških logora spaseno 12.000 malih Kozarčana. Ova hrabra, umna i plemenita žena, porijeklom Austrijanka, u svom dnevniku opisala je 140 dana dramatične bitke za djecu i tako ostavila potresno svjedočanstvo o besprimjernom stradanju više od 23.000 dječaka i djevojčica sa Kozare. – Diana je umrla 1978. godine u Insbruku.“ (Lukić, Dragoje: Rat i djeca Kozare, Beograd: Književne novine, 1990, str. 27)
rosen thal
spomenik Diani Budisavljević..Mozda i mala tabla sećanja i na 12000 zagrebačkih ,uglavnom, familija koje su pomogle,za vreme vlasti ustaša, da se udomi 12000 srpske dece i da- prezive ustaski rezim
Dragan Trkulja
Čak je lagao da je učestvovao u izvlačenju arhivske građe iz Jasenovca '91 godine i to Ostoji Zlokapi, sekrataru SUBNOR-a u Kozarskoj Dubici, koji je lično tamo bio sa nekoliko drugih ljudi čija su imena objavljena, među kojima nije bio Knežević. Kneževićevo obrazloženje, kada je čuo da je ovaj bio tu, je bilo da ga je sigrno zaboravio. Knežević ne dobija na ovom području nikakav publicitet, ali već u ''dalekoj'' Banjoj Luci dobija raznorazna priznanja. Autor je i knjige-falsifikata u koju je dodao nekoliko svjedočenja preživjelih. U pitanju je prevarant par excellence, koji na ružan način iskorištava nesrećno djetinjstvo! Svi podaci se mogu provjeriti u Spomen području Donja Gradina i SUBNOR-u u Kozarskoj Dubici, te sa pojedincima upućenim u ove teme. Dragan Trkulja, profesor istorije
из подгорице ех правдо, правдо
две ствари су невероватне : 1. да Тито није био у стању да њено деловање дотера и уметне у комунистичку иконографију и искористи за себе; 2. да Срби данас то прихватају доста резервисано, чак можда и зебњом, а код неких примећујем и потајну жељу да се то покаже као неистина. Ко не верује у анђеле, ево га више него јасан доказ
Тања Родић
Честитам Бори Марићу на изврсном тексту. Прочитала сам и узбудљиву приповетку Ненада Грујичића ''Приче за роман'' у ''Књижевном прегледу'' на Интернету. Доносим један леп пасус који се односи на Гојка: ''Дијана је једног дана, по договору са властима, дошла по седморо српске деце и, одводећи их из логора, наишла на смртно болесног Гојка што је кроз мутну копрену видео мајку и промукло викнуо: Мама, води ме одавде! Дијана је застала и повела га за собом. На излазу, сав у врућици, једва дишући, Гојко је на питање усташе-стражара да ли жели да иде с тетом из логора, рекао да неће. Усташа се нацерио Дијани да мали има право, да ће до куће умрети. Онда је Дијана упитала Гајка: Синко, зашто нећеш да идеш са мном? Хоћу да узмеш и мог пријатеља Бошка, ја с њим делим храну, завапио је болесни Гојко. Храна, то беху ситне сплачине смућене у млакој води која би се охладила до последњег бљутавог залогаја. Дијана је повела и Бошка.''

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља