петак, 24.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:58

Шест хиљада метара војне историје

Аутор: Јелена Чалијанедеља, 17.07.2011. у 22:00
Војни архив отворен је за све држављане Србије, док је странцима приступ дозвољен по посебној процедури (Фото Д. Јевремовић)

Када би се поређала у праву линију грађа која се чува у Војном архиву у Београду њена дужина износила би чак шест километара. Или, да будемо прецизнији, 6.080 дужних метара у које су смештене победе и порази, примирја и планови битака, наредбе, преписке, депеше, фотографије, позиви на општу мобилизацију, мемоари. У том обиљу, од докумената о свакодневном животу војске, до оних који припадају великим историјским догађајима,као што је немачка објава о стрељању грађана у Крагујевцу, тешко је издвојити најинтересантније. Сва документа су важна и пишу део историје овог народа, каже директор Војног архива, пуковник Драган Милошевић. Ипак, илустрације ради, издваја неколико.

– Сачуван је предлог поручника Јована Драгашевића министру војном о сакупљању архивске грађе од 6. јуна 1865. године, Указ о образовању Нишавске војске од 20. новембра 1885. године. Велику вредност имају документа која се односе на период балканских ратова: Извештај о закључењу примирја с Турском од 23. новембра 1912. године, Наредба врховног команданта о закључењу мира у Букурешту од 29. јула 1913. године. Такође, вредна је пажње архивска документација Главног генералштаба Краљевине Србије, протоколи поверљивих седница Главног генералштаба од 1904. до 1914. године – набраја пуковник Милошевић.

Војни архив прикупља архивску грађу насталу од 1847. године, али најстарији документ који се овде чува спада у још даљу историју. То је карта из 1716. године на којој је представљена граница између аустријског царства и Србије. У фондовима из периода Другог светског рата, на пример,заступљене су готово све стране: ту су документа везана за народноослободилачку војску Југославије, фондови Југословенске војске у отаџбини, емигрантске владе Краљевине Југославије, владе Милана Недића, немачке  и италијанске окупаторске војске, фонд Независне државе Хрватске.

–Архивска грађа постаје доступна јавности 50 година од дана њеног настанка. Може бити доступна и након 30 година од њеног настанка, али само уколико то творац или правни следбеник документа дозволи или по одобрењу министра одбране. Држављани Србије и истраживачи из иностранства имају неограничени приступ архивској грађи која је отворена за јавност, сређена и за коју су израђена информативна средства–објашњава пуковник Милошевић.

Грађани који су испитивали порекло породице долазили су тако у Војни архив где се чува око 52.000 персоналних досијеа официра Војске Краљевине Југославије, сваки с фотографијом, подацима о току службе, наградама, па и болестима, које је неки вредни кадровик исписао краснописом. Обраћале су им се и државне комисије: архив је достављао тражена документа комисији за сарадњу с Хашким трибуналом, радио је ту и тим стручњака који истражују детаље везане за смрт Драже Михаиловића, а приликом наше посете у читаоници архива затекли смо истраживаче који проучавају тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године.

–Због процеса рехабилитације, имамо много захтева од наших судова за документацијом која се односи на војна суђења. Такође, недавно су нас посетиле две стране делегације, немачке судије и делегација из Меморијалног центра Јад Вашем. Немачки истраживачи заинтересовани су са грађу која се тиче суђења нацистима. Ми имамо списак од око 5.000 имена оних којима је суђено, али делегацију нарочито занимају изјаве које су давали на суду и имена сарадника које су помињали. Делегација из Јад Вашема била је веома задовољна обимом документације која се тиче страдања Јевреја–каже пуковник Милошевић.

Крајем 2006. године започела је дигитализација архивске грађе. У сарадњи са Институтом „Џеферсон”, на челу с Биљаном и Ароном Преснелом, уз донацију владе Краљевине Норвешке, Фондације браће Рокфелер и Фондације „Најт” набављена је вредна опрема за дигитализацију и урађен специјалан софтвер прилагођен Војном архиву. Скенирано је више од 3.600.000 докумената, што је око 10 одсто укупне грађе, а међу њима и најстарији документи до почетка Првог светског рата.


Коментари5
2ddb1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Крндија Митар
Није то ништа. Колико тек има НАТО и Шутановац у својим архивама. Питајте америчке и британске саветнике у министарству одбране. Вероватно имају кључеве од тих 6 хиљада метада
78 78
Dali nasi "stucnjaci" znaju da taj "specijalni softver" moze elekrtronski (bezicno),da salje radoznalima, sve kopije, koje budu digitalizovane.!!!???...Najbolje da pitate Arona Prensela. Kako se to radi on ce vam "sigurno"pomoci...?Donacije se ne daju na lepe oci, a kad znamo da nas Srbe mnogi vole-ali iz daleka.!!!
Zmaj sa Homolja
Sjajno! Da to nesto vredi pokupili bi okupatori u dva svetska rata. Samo vi to cuvajte sakriveno. A nasi ucenici neka uce iz udzbenika koji su pisani na osnovu objavljene gradje. Da bar ima sta da krijemo?Neke zapisnike iz Drugog svetskog rata koje imamo trebalo bi objaviti. Ali neki od unuka to nece i ne daju jer ce drugi unuci da znaju kakve se bile necije dede. Moze li Politika da objasni kakva je to karta iz 1716 godine o granici Austrougarske i Srbije. Ko je sacinio, u koj esvrhe i o kojoj se granici radi. Zar Vas strah od Turaka. Koliko znam u tim godinama se sa Austrougarskom granicila na ovim prostorima samo Tursko odnosno Tursko carstvo. Otvorite te arhive da deca malo nauce neposredno iz dokumenata. stvarno ste cudo?
Budimir Djurdjevic
Znaci tek za 50g. ce saznati nasi unuci ko je prodao Milosevica,Karadjica ,Mladica...ako to dozvole unuci onih koji su ih prodali ? Genijalno-nema sta !
Srbin Sumadinac
A kako stoje stvari sa arhivama sluzbi bezbednosti!? Davno prosao peti oktobar, KPS (SPS) rehabilitovan pa vise nikome ne pada na pamet da dekomunizuje Srbiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља