субота, 19.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.07.2011. у 08:41 Ненад Новак Стефановић

Како стићи у Хиландар

Манастир Хиландар се налази на Светој Гори, монашкој држави, у Грчкој, тако да су потребна два документа да би се до ове српске светиње стигло. Наравно, регуларан пасош за улазак у земље Европске уније, али и посебно одобрење да би се ушло на територију Свете Горе, државе православних монаха.

Може се путовати и туристички, из радозналости, жеље да се види нешто необично, као што се путује у било које историјски значајно место. Туристички путници не спадају, онда, у оне који би требало да се духовно припреме за пут у светилиште српског православља. О тим духовним подвизима, који ће узвисити путника, да би достојно примио „светлост вере”, овде нећемо раширити причу. Држаћемо се практичних упутстава и искустава.

Прво, неколико основних података о манастиру, за оне који су заборавили. Хиландар се налази на трећем прсту Халкидикија (Касандра је први, Ситонија други и затим Атос). На крају трећег, гледајући према истоку, полуострва диже се „рог” планине Атос. Трозуби врх је на висини од 2033 метра и на њему се налази капела, која се голим оком не види, као што много тога овде не види на први поглед, кажу.

Монашка држава је формално основана 963. године, њен главни град је Кареја. У оквиру државе је 20 православних манастира са око 2 000 калуђера, 12 скитова – мањих монашких заједница, и мноштво испосница. У скитовима и капелама живи 290 монаха, ако је веровати подацима у оптицају.

Хиландар је удаљен 2,5 километра од мора. Личи на средњевековно утврђење, Зидови достижу висину и до 30 метара, дугачки су 140. Овакви бедеми су били потребни као заштита од гусара.

Манастир су подигли отац и син, Стефан и Растко, у монаштву Симеон и Сава 1198. године. Потоњи владари су га дограђивали и даривали. Манастир је ризница српске културе. Музеј, средиште вере.

Први контакт потенцијалног госта са манастиром је путем факса. У факс-поруци се напишу основни подаци, а затим уследи узвратни позив са Свете Горе. Позив је кратак. Почиње давањем благослова за намеру да се манастир посети. Монашки глас даје упутства о доласку, пре свега о добијању атоске визе, односно одобрења. У нашем случају одредиште је Уранополис, мало лучко место на западној страни Трећег прста. У тамошњој полицијској станици добија се „папир” којим се улази на бродић. Потребан је пасош. Сваког дана из Уранополиса полази брод за Дафни, главну луку Свете Горе. По реду вожње у 10 часова.

Многи бродићи полазе из Уранополиса. Неки личе на гусарске бродове, имају и једра, али се покрећу моторно. То су туристички бродови за разгледање. Они не смеју да се приближе обали Атоса на ближе од 500 метара. Тура траје око два сата. Бродићи стижу до краја Трећег прста, где се окрећу и враћају у Уранополис. Двогледима се „приближавају” манастири који се налазе на обали мора, мада се и голим оком виде јасне контуре здања.

Хиландарски пристан, на овој страни полуострва, зове се Јовањица. Пловидба траје 45 минута. На знак бродског звона треба се спремити за брз излазак. Брод продужава и ко не сиђе на време кренуо је у потпуну неизвесност. Отићи ће до неког другог манастира, и незнано како ће земљаним путевима стићи до Хиландара, који ју брдима. Света Гора је планинска земља, врлетна. Монаси су гостољубиви. Помоћи ће намернику.

Може се стићи до Хиландара и копном, пешке, или из луке са западне стране полуострва, Јерисоса. Правац ће одредити монах задужен за госте. Без позива се у Хиландар не иде. Без позива из манастира и позива у себи. Они који су били кажу да је овај двоглас потребан да би се Хиландар доживео дубински. А ми ћемо писати како смо доживели Хиландар када се оданде вратимо.

Коментари3
27d97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

radomir jankovic
Steta sto ste pisali kao da se ne radi o nekoj svetinji, duhovnoj u ovom slucaju, koja treba da se cuva i postuje. Njima u Hilandaru nije potrebni turisti, ima ih puno preko ljeta, narocito Grka, nego je nama Srbima Hilandar potreban da znamo ko smo i sta imamo i da to cuvamo i gajimo i duhovno se uzdizemo i pored ovih teskih vremena.
дамјан алаица
Хиландар није туристичка атракција. Ту не раде паре, него молитва. Помоћ је добродошла али молитва је далеко потребнија. Хиландар није музеј, он је Божја кућа где се молитве уздижу к небу већ вековима за наше спасење.
Ljubiša Ljubiša
Što ti je turizam. Neznam ni šta ću ja tamo. Valjda oni nas treba da mole da idemo tamo i nešto priložimo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља