субота, 20.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:17

Микрофон у рукама диктатора

Аутор: Ј. Стевановићчетвртак, 21.07.2011. у 22:00
Та­ња Та­то­ми­ро­вић

Вести су оружје рата чија је намена да добију рат, а не да пренесу информације, говорио је нацистички министар за пропаганду Јозеф Гебелс. Ништа мању веру у манипулисање масама нису имали ни фашисти Бенита Мусолинија а њиховом употребом радија у пропагандне сврхе бави се Тања Татомировић у књизи „Мусолинијев микрофон”.

Основе рада Тања Татомировић написала је у семинарском раду на постдипломским студијама комуникологије на Факултету политичких наука у Београду. Овај нови наслов у издању Друштва Србије за односе са јавношћу описује како је италијански диктатор користио медије, филм и штампу, али пре свега радио, како би помутио памет народу и завео их на пут крајње десничарске идеологије.

Мусолини (владао од 1922. до 1943) умео је да рукује микрофоном. Користио је пропаганду коју ауторка одређује као „једнострану комуникацију креирану да утиче на људско мишљење и поступке”. Татомировић открива да су италијански фашисти схватили да у рукама имају моћно оружје које покреће људске емоције. Овај медиј је постао „режимски мегафон” који преноси Мусолинијеве говоре и манифестације надахнуте фашизмом. Радио је припремао Италијане за освајачки рат.

– Сви ратови вођени су уз помоћ медија и пропаганде. У Првом светском рату улагано је у цензуру, контролисање информација и контролу медија. Други светски рат био је период усавршавања, а пропагандним активностима помогли су и нови, електронски медији – радио и телевизија. Некада су оснивана министарства која су се бавила пропагандом, а у новије доба, осим државних органа, за ратну пропаганду и спиновање, ангажују се и специјализоване агенције и посебни саветници – објашњава наша саговорница.

Још и раније, пише Татомировић, на пример у Грађанском рату у Енглеској (1642–1646) памфлети и новине били су саставни део војних акција. Војска Оливера Кромвела ширила је политичке доктрине док је водила рат.

– Свакако је једно заједничко свим периодима у историји – начела ратне пропаганде увек су безмало једнака, само прилагођена тренутку и потребама учесника рата.

Италија није била богата земља и многи Италијани нису имали радио-апарате. Зато би се окупљали на трговима и у групама слушали запаљиве Мусолинијеве говоре о надмоћи италијанске расе и обнављању римског царства. Правила пропаганде којих се држао властодржац из Рима била су: кратко, јасно, једноставно, понављано до изнемоглости.

– Подешавање језика и тона битни су у свим медијима, а када су електронски медији у питању, та емоција у гласу или гестикулацији и фацијалним покретима спикера има веома велики утицај на слушаоце и гледаоце. Одабир и понављање слика и снимака су такође битни, јер слике некада говоре више од речи. Непрекидно понављање најбољи је начин да широким народним масама убаците одређену идеју у главу.

Фашисти су руководили и штампом, али су били посвећенији радију јер је радио, за разлику од новина која се обраћају рацију, играо на осећања. Убрзо су обнародовали идеју: „Радио у сваком селу”.

– Пропаганда се темељи на емоцијама. Радио је био доступан свуда, чак и трупама на фронту или грађанима непријатељских или околних земаља. При том, радио није захтевао значајна улагања, а омогућавао је пласирање вести и информација на ширем подручју, уз честа понављања идеја и емоцију која се „чује”.

Као пандан званичном радију који је ширио идеје фашизма, јавили су се радио-аматери којима Татомировић такође поклања пажњу у књизи. Стиче се утисак да су наследници радио-аматера, у борби против званичних верзија рата и мира, друштвене мреже.

– Друштвене мреже, као најраспрострањенији и најдоступнији медиј, нови су политички полигон, што нам показују и недавна дешавања у Северној Африци и на Блиском истоку. Увек доступни, јефтини електронски медији који нам дозвољавају креирање сопствених садржаја, слободу коментарисања и комуникације уопште, јесу будућност, а могли бисмо рећи и садашњост. Један твит на Твитеру може, попут ширења вируса, изазвати чуда.

Без пропаганде нису могли ни амерички колонисти који су се одвајали од Енглеза и писали Декларацију независности. Користе је политичари, корпорације, институције. Питање је да ли су људи изложени пропаганди а да то и не знају? Где се све крије?

– Свуда. Али пропаганда не мора да значи нешто лоше. Напротив, често је она врло згодан алат да се остваре и објективно добри циљеви. Зависи само у чијим је рукама!


Коментари5
834a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

сељак средњебосански-рурални
"Вести су оружје рата чија је намена да добију рат, а не да пренесу информације, говорио је нацистички министар за пропаганду Јозеф Гебелс". Нисам знао за овако директну поставку власника цитиране изјаве о употреби посредника који преноси вијест (информација је,ваљда, синоним), или директном дјеловању власника вијести гледано из Гебелсове позиције. Али сам, и без тога, када је 92. "падало небо над Босном", уочио да је у технологији тамошњег рата, прије сваког окршаја, "топовској припреми" претходила медијска, уз (не)срећну околност да није постојала језичка баријера. Међутим, сву вриједност улози вијести у добијању рата, на најтрагичнији могући начин, одузима реченица Милоша Црњанског из "Cеоба" која каже "да је мртвима свеједно ко ће добити рат".
Mitar Mirić
Nije mi jasno da li je gospodin koji je kritikovao, uopšte imao priliku da pročita knjigu autorke Tanje Tatomirović. Ja sam imao tu sreću i smatram da je delo napisano, jednostavno, lako i precizno, a da nam ostavlja mogućnost povlačenja paralela sa današnjim mas medijima. Dokle god budemo pljuvali sve što je naše, nama sreće nema.
Mitar Mirić
Nije mi jasno da li je gospodin koji je kritikovao, uopšte imao priliku da pročita knjigu autorke Tanje Tatomirović. Ja sam imao tu sreću i smatram da je delo napisano, jednostavno, lako i precizno, a da nam ostavlja mogućnost povlačenja paralela sa današnjim mas medijima. Dokle god budemo pljuvali sve što je naše, nama sreće nema.
Tanja Tatomirovic
Poštovani, ova tema nikada nije obrađivana u publikacijama na našem području (radio propaganda fašističke Italije), tako da je tema potpuno svrsishodna. A Vi, ako nemate šta lepo da kažete, bolje upotrebite Vaše vreme da pročitate neku knjigu. Srdačno, autor
novo znanje
Eto, da ne bi ovog rada ne bismo znali da se mediji upotrebljavaju u propagandne svrhe! A tek za vreme nacizma! Magistarska teza je naucni rad koji valjda treba da dokaze nesto novo. Jadni su profesori koji su ovakvu temu prihvatili i odobrili.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља