недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Стефан Немања то није рекао

Аутор: Рада Стијовићпетак, 22.07.2011. у 22:00
Стефан Немања

Чувајте, чеда моја мила, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? - почетне су речи тобожњег завештања Стефана Немање своме роду. Ово је заблуда која се већ више од деценије провлачи у нашој средини, а поновљена је недавно, парафразирано, и у једном чланку о туђицама на странама „Политике”. Мада звуче немањићки, одишу патином и носе лепу поруку, ове речи нису Немањине, већ потичу из пера савременог публицисте Милета Медића и требало би да на то обрате пажњу поготово они који се професионално баве језиком.

Да би борба против неумерене и прекомерне употребе страних речи, нарочито оних неуклопљених у језички систем, требало да узме организованији вид, како се у поменутом чланку каже, нема спора. Међутим, колективно бављење овим тешким и незахвалним задатком не успева да се укорени у нашој средини, и то још од времена првих таквих настојања, када су умни људи из Друштва српске словесности на челу са Стеријом покушали да раде на стварању српске терминологије (називословних речи). Њихов почетни труд је наишао на отворено ниподаштавање и они су врло брзо свој посао прекинули. Међу скованим или с других језика преведеним речима било је и успелих творевина, од којих су неке и данас у употреби, као нпр.: суштина, случајност, својство, способност, постепеност, ситница, предмет, доказ, безусловно. Када ће се опет наћи снаге (пре свега кадровске) и довољно разумевања за овакав посао, остаје да се види.

Осврнула бих се на још једну напомену из поменутог, свакако корисног, чланка, а то је да Вук не би разумео данашње Србе. Мада се у потпуности слажем да ову неумерену поплаву, нарочито неприлагођених англицизама треба каналисати (о томе сам у више наврата и сама писала), верујем да српски језик још увек није угрожен. У природи језика је да се мења, осавремењава, лексички богати, поготово у овом нашем ужурбаном времену. Неке речи улазе у језик, неке застаревају и престају да се употребљавају, неке поново оживљавају. Не бисмо ни ми данас попут Вука рекли да „колаче градимо од брашна и воде” или да „пишемо књигу” мислећи на писмо. Не бисмо разумели ни реченицу из Пословника Српске краљевске академије с краја претпрошлог века у којој се каже да Академија „даје помоћ српским вештацима који то заслужују, ради усавршавања у својим вештинама, или ради израде, или ради издања на свет каквог вештачког дела”. Старе словенске речи вештак, вештина и вештачки употребљене су у значењу уметник, уметност и уметнички, које је у потпуности изашло из употребе. Такође стара реч, обновљена ових година јесте и везник илити. Настао у XV веку од старијег везника или (непрестано у употреби до данас) и датива личне заменице другог лица, почетком XX века почео је да се осећа као архаизам и престао да се употребљава. Неко га је оживео, чини ми се без нарочитог разлога, јер не носи никакву значењску нијансу нити има стилску обојеност. Мотив је вероватно била жеља да се буде оригиналан, другачији. Тек, он се данас поново употребљава, мада лингвисти предност дају облику или.


Коментари8
bcf60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pavlov Alesejevic
Можда би Вук данашњицу и разумео кад би увидео да то нису више Срби него неки Српи
Филозоф
Хвала на тексту. Било ми је мало сумљиво, хвала што сте потврдили да није оно рекао. Прочитао сам у књизи вукови списи. Где пише историја мора да се пише тачно онако како се догодило. А на будућим покољењима је да свате и можда ће судити.....! Тако нешто.
Sekula Markovic
Standardno se uvek medju komentatorima pojave satanisticki provokatori da pricaju neistine i omalovazavaju srpski narod.
Koja L
Naravno da to navodno "zaveštanje" nije Nemanjino, čim sam ga prvi put pročitao video sam da nije, već da je nacionalistička i velikosrpska moderana tvorevina. Nije Nemanja znao ni za čuvanje jezika, ni naroda, ni države, jer ti pojmovi nisu ni postojali u njegovo vreme. Pa on je svog rođenog brata ubio i oteo mu presto, a sve okolne zemlje pokorio ognjem i mečem. Toliki nivo svesti i kulture u ta stara vremena nisu mogli imati ni Sokrat, Platon i Aristotel zajedno. Ali je problem što danas niko ne navodi da je to falsfikat, već svuda forsiraju da je to nemanjino zaveštanje potomcima, da čuvaju jezik, državu, narod, veru, da bi se pokazalo kako su Srbi narod najstariji. A bili su samo grupa čobana i seljaka i u doba cara Dušana, a u Nemanjino vreme tek što su iz pećine izašli i postali od majmuna. Dosta više sa falsifikatima!
drevni.bradonja
Фалсификат? Да би нешто било фалсификат, то нешто мора да се сматра правим документом. Ја имам ту 'спорну' књигу Милета Медића ,,Завјештање Стефана Немање''. Књига има предговор писца, и нигде не тврди да је аутентични документ. Штавише, тврди потпуно супротно. Тако да, та књига је малтене монолог-роман, и ни не покушава да буде ишта друго. Проблем је што људи цитирају историјског Немању, користећи текст из те књиге.
Препоручујем 1
Igor Savic
Ne možemo mi sve što mislimo da je tačno da pripisujemo drugima. Profesorka je sjajno objasnila upravo suštinu. Ko ume da čita. Ko ne ume, njemu je sve čudno pa i ovaj tekst.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља