среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Масакр на острву Утоја

субота, 23.07.2011. у 21:57

 Специјално за Политику

Осло – На острву Утоја, удаљеном око 40 километара западно од Осла, тог кобног петка окупило се између 600 и 700 тинејџера старих од 13 до 20 година. Дошли су на традиционални летњи камп у организацији подмлатка владајуће Радничке партије Норвешке,из чијих редова је и актуелни премијер и лидер Јенс Столтенберг. У популарнилетњикамп сваке године долази омладина из целе Норвешке у неку врсту политичке школе за младе где стичу прва знања из политике, демократије, управљања и владања државом. Многи долазе ради дружења, забаве, аокупљање омладине својеврсни је летњи фестивал и политичка радионица. На централној свечаности, данас је омладинцима требало да се обрати председник владе Јенс Столтенберг.

Пола сата послеснажног бомбашког напада на владин кварт у самом центру норвешке престонице, дакле око 16 часова, Андерс Беринг Брејвик,како сумњају норвешки истражни органи, стигао је у пристаниште Сандволен одакле бродови превозе путнике за острво Утоја.

На маленом острвцету тинејџери су разапели шаторе, али тог поподнева окупили су се у главној згради да се информишу шта се то догодило у Ослу. Изненада су се зачули пуцњи. Многи су помислили да је реч о несланој шали. Угледали су у сали полицајца са оружјем,нико није слутио да испред њих стоји серијски убица.

– Видела сам полицајца на улазу. Рекао је: „Желим да вас све окупим“и почео да пуца по нама. Драма на острву је уследила.

Двадесетогодишња Јурид Холстад Нордмелан,с још тридесетак тинејџера,сакрила се у спаваоници, испод кревета док је испред зграде убицао „ловио“успаничену децу.

– Навукли смо душеке на прозоре, столове и кревете на врата надајући се да се убица неће вратити. Једино што сам помислила било је – сада ћемо умрети –сведочи о драми Јурид Нордмелан.

Заменицалидера подмлатка Радничке партије (АУФ), Праблен Каур, потресно је посведочилана првом каналу норвешке државне телевизије како је преживела масакр.

–Стајала сам у ходнику када је настала паника. Чуласам пуцње, људи су почели да искачу кроз прозоре.Муњевито ми је прошло кроз главу:зашто полиција пуца по нама. Људи су панично бежали у море, покушавајући да се пливањем спасу од метака.

(/slika2)Сакривени иза дрвећа, стена поред мора, многи су телефоном позивали родитеље,тражећи помоћ.

Први вапаји за помоћ са острва преплашени омладинци слали су преко друштвене мреже „Твитер“,као и преко мобилних телефона. Многи од родитеља могли су на кратко директно да прате стравичну драму на егзотичном острву.

„Лежимо сакривени иза стена поред мора. Један човек обучен у полицијску униформу пуца у нас. Помозите нам док не дође полиција.“

Преко „Твитера“отишла је и порука: „Свим бродовима у близини острва Утоја – дођите премаострву, у води је пуно људи који беже. Дођите и спасите их“.

– Назвала сам маму и рекла да нисам сигурна да ћемо се још једном видети.

Убица је пуцао примичући се на смрт преплашеним тинејџерима. Једини могући излаз из смрти било је море. Али, до најближег копна преплашена деца морала су да пливају око 200 метара.

Кауровапотом започиње, како каже, „игру смрти“. Залегла је и глумила да је мртва.

– Испод и преко мене лежали су мртви, крвави младићи и девојке.

Смртно преплашена Кауровапримећује крајичком ока да је убица обучен у полицијску униформу пришао на пар корака од ње скривене међу лешевима:

„Ја сам из полиције“, викао је убица и,према сведочењу Каурове, наставио да пуца око ње. За тренутак је застао и убацио нови шаржер у аутоматску пушку.

– Свуда око мене видела сам крв, лешеве. Меци су зујали око мене. Помислила сам – сада је готово – прича деветнаестогодишња Каур, додајући да је близу један сат глумила да је мртва а потом скочила у воду одакле су је спасли бродови који су пристигли да пруже помоћ бегунцима са острва Утоја.

Још један од активиста радничке омладине, Адриан Пракони, преживео је масакр само захваљујући присебности. И он је одглумио да је убијен.

– Жив сам само због лешева који су лежали свуда око мене. Био сам седам-осам корака удаљен од полицајца убице. Чуо сам да виче: „Све ћу да вас побијем. сви ћете умрети“.

Пакони је чуо пуцње, за тренутак је и оглувео. Видео је да убица помера тела око њега проверавајући да ли је неко преживео стрељање.

– Био је толику близу мене да сам осетио врелину аутоматске пушке –сведочи Пракон.

Двадесетједногодишњи активиста подмлатка Радничке партије сведочио је за овдашње медије да је гледао како полицајац убица хладнокрвно иде од шатора до шатора и убија омладину. Пакони је описао да је убица пуцао систематски и хладнокрвно.

– Имао је аутоматску пушку али је убијао једнимпоједним метком. Проналазио је децу која су покушавала да се спасу скривајући се иза дрвећа,жбуња, стена, шатора.

Петнаестогодишња Елисе испричала је да је полицајац пуцао на све стране, па и у оне који су панично покушавали да отпливају с места злочина. Када је уочио да деца беже у море, позивао их је да се врате: „Дођите код мене, имам важне информације, није ништа опасно“, прича Елисе.

Деветнаестогодишњи Сондре Селстад Амундсен један је од близу 700 омладинаца владајуће норвешке Радничке партијекоји је у петак 22.јула,нешто пре 16 часова, стигао са острва бродом у оближње пристаниште Сандволен одакле иначе возе локални бродови за, сада по масакру чувено,острво Утоја. Амундсен сведочи да је на копну, док је брод пристајао, уочио полицајца, чак су се кратко, онако у пролазу,поздравили, полицајац је ускочио у брод а „ја сам помислио, добро је да је дошла полиција, сигурно да брину о безбедности омладинаца јер смо већ чули да се догодио терористички напад у Ослу“.

Пола сата касније,према неким сведочењима око 17 часова, а нешто више од сата након бомбашког напада на владине управне зграде у Ослу,зачули су се пуцњи са острва. Норвешки медији преносе да је крвави пир трајао близу сат пре него што је пристигла полиција хеликоптерима и ухватила тридесетдвогодишњег Андерса Беринга Брејвика.

Острво, којемноги називају рајским, за тили час личило је на пакао, ратно поприште.

Новинари тиражног норвешког дневника ВГ обишли су јучепре подне место злочина: „Ишли смо бродом око острва. На неким деловима острва још леже тела убијених омладинаца, по целом острву разбацана су одела оних који су покушавали да из сигурне смрти побегну пливајући“.

    Још није познат коначни биланс трагедије на острвцету Утоја. Према последњим полицијским извештајима саопштеним у суботу поподне, на острву је убијено или се утопило 85 деце. Овде се у јавности појављују и спекулације да злочин толиких размера није могао да изведе један човек, па се сумња да је главни осумњичени за масакр имао још једног саучесника, помагача. Више сведока потврдило је овдашњим медијима да су на острву приметили још једну особу која би могла да буде умешана у масовно убиство омладине.

Очевици тврде да су приметили човека високог 180 центиметара, кратке црне косе,који није на себи имао полицијску униформу. И полиција оставља могућност да је у масакр на острву учествовало више људи и да истрага иде у том правцу, саопштено је на јучерашњој конференцији за медије у норвешкој полицији.

Радован Павловић

----------------------------------------------------------------------

Саучешће председника Тадића

Председник Србије Борис Тадић јуче је најоштрије осудио мучке нападе у Ослу и изразио норвешком народу најдубље жаљење због убиства њихових суграђана. „Примите изразе најдубљег саучешћа у име грађана Србије за трагедију која се догодила безумним бомбашким нападима”, написао је председник Тадић у телеграму саучешћа упућеном норвешком пријатељском народу и премијеру Јенсу Столтенбергу.

Председник Тадић је понудио Норвешкој сваку потребну помоћ државе Србије.

-------------------------------------------------------------------------

Војне патроле у центру Осла

(/slika3)Дан после двоструке трагедије – бомбашког напада на главне институције норвешке владе, центар Осла потпуно је блокиран, како за аутомобилски саобраћај тако и за пешаке. На снази су изузетне и строге мере безбедности. У више наврата и на више места у центру норвешке престонице, полиција је спроводила опсежне мере контроле, трагајући за потенцијалним подметнутим бомбама. Из неких зграда и тржних центара евакуисани су грађани због сумње о могућим постављеним бомбама.

Од петка поподне ширим центром Осла патролирају тешко наоружани норвешки војници, многи од њих са псима специјално обученим за откривање терористичких направа, бомби, експлозива. Војне снаге нарочито обезбеђују зграду норвешког парламента, Министарства спољних послова, зграду краљевог двора, као и објекте у близини јучерашњег бомбашког напада на седиште норвешке владе.

Р. П.

-------------------------------------------------------------------------

СВЕДОЧЕЊА

Александар Благојевић, председник Удружења Срба „Рас” из Осла

Враћао самсе с посла кад је одјекнула експлозија, таман кад сам се паркирао испред тржног центра који је удаљен око три километра од центра града. Будући да је претходне ноћи Норвешком протутњало невреме, већина људи је мислила да је опет грмљавина јер су тако нешто и најавили. Ипак,после неколикоминута дознали смо шта се догодило у центру града. Завладала је паника, а Норвежани су послушали апеле полиције да до краја дана остану у својим кућама.

После сат и по времена уследио је нови шок, норвешке телевизије пренеле су вести о пуцњави на острву Утоја. Било је тешко слушати информације о младима који су се, бежећи од нападача, бацали у воду, а међу њима је било и непливача.

Дан послетрагедије, улице Осла биле су празне. Овде су у јулу иначе колективни годишњи одмори, што је срећа у несрећи јер би много више људи погинуло. Грађани су упозорени да постоји и други нападач за којим се трага, има полиције на улицама. Ово је за Норвежане потпуно ново искуство јер њихова полиција не носи наоружање у својим редовним активностима, сем у неким посебним акцијама, за шта се издају специјалне дозволе. Сада је све пуно наоружаних полицајаца, а Норвежани су преплашени. Полиција на аеродрому контролише све путнике, појачане су контроле возила на граничним прелазима ка Шведској и Данској.

Мирјана Марјановић, студент Филолошког факултета Универзитета у Београду на Групи за скандинавске језике

Тренутно похађам интернационалну летњу школу Универзитета у Ослу с још 500 студената из више од 90 држава. Смештена сам у Блиндерну, студентском дому који се налази неколико километара од центра Осла.

У тренутку када се догодила експлозија била сам на путу ка центру града. Киша је падала целог преподнева, па сам за детонацију помислила да је грмљавина. Тамо сам затекла гужву на улицама, заустављен саобраћај и полицију на сваком кораку. Претпоставила сам да се нешто дешава, али нисам била сигурна шта. Код Националног позоришта сам срела колегу из кампа који ми је испричао шта се догодило. Одмах сам кренула назад ка Блиндерну.

У дому се причало о експлозији, о томе где се ко налазио у том тренутку, ко је шта видео, при чему нико није био сигуран шта се заправо десило. То је даље покренуло и неке друге приче. Сви долазимо с различитих крајева света, а нарочито смо ми који долазимо с подручја Балкана имали поприлично искуства да поделимо с другима.

Прави шок је настао тек када смо чули за пуцњаву на острву Утоја. Управа летње школе је сазвала хитан састанак. Уверили су нас да смо безбедни, али нам је речено нам је да се не приближавамо центру града и не посећујемо јавна места.

Сви редовно пратимо вести и јављамо се породицама. Срећом, нико од студената нити особља није страдао у овој трагедији. У дому је за сада углавном мирно. Студенти различито реагују на ове догађаје. Неки су веома уплашени и најрадије би да отпутују кући, док има и оних који су потпуно смирени. Сви су, у сваком случају, забринути и саосећају због великог броја жртава, нарочито када узмемо у обзир да је више од 80 младих погинуло у кампу попут нашег.

Тамара Перић, докторка са Стоматолошког факултета у Београду

У Ослу сам се затекла туристички, с мајком, а хотел у коме смо одселе налази се само педесетак метара од места експлозије у центру града. На сву срећу, у време експлозије нисмо се налазиле у близини. На улицама је завладала паника, а убрзо смо сазнале да је наш хотел евакуисан и да нећемо моћи да се у њега вратимо.

Нисмо знале шта да радимо, па смо контактирале са амбасадом Србије у Ослу и изложиле им проблем. Истовремено, непосредно поред нас, држављанка Ирске с бебом у колицима контактирала је са својом амбасадом, али јој је речено да не могу да јој помогну. По нас је убрзо дошао службени аутомобил наше амбасаде и одвезао нас на сигурно, а Иркиња је остала на улици.

Преспавале смо у амбасади, а сутрадан смо смештене у други хотел. Нашем амбасадору дугујемо велику захвалност.

М. А.

Брејвик тврди да је самостално извео нападе

ОСЛО – Норвешка полиција саопштила је да Норвежанин Андерс Бехринг Брејвик, који је признао да је извео бомбашки напад у Ослу и пуцњаву на острву Утоја, тврди да је деловао самостално, док полиција наставља да испитује ове наводе.

„Он каже да је деловао самостално, али полиција мора да провери све што он каже. Неки од очевидаца пуцњаве на острву навели су нас да посумњамо да ли је у питању био један или више нападача”, рекао је шеф норвешке полиције Свејнунг Спонхејм.

Он је казао да полиција нема других осумњичених за најгори масакр који је у Норвешкој почињен од Другог светског рата, у којем је најмање 92 људи изгубило живот, а 97 особа повређено, јавио је Ројтерс.

Спонхејм је, такође, рекао да се и даље трага за страдалима у министарствима која су погођена у експлозијама у Ослу и да се наставља потрага за несталима након пуцњаве на острву.

У међувремену, на Интернету је откривен електронски документ од 1.500 страна, чији је аутор, како се сматра, Брејвик, а у којем се види да су стравични напади од петка изведени након пажљивих припрема које су трајале скоро две године.

Аутор у том тексту објашњава како је од јесени 2009. почео да се бави пољопривредом како би припремио нападе и имао уверљиво покриће уколико буде ухапшен због куповине и кријумчарења експлозива и састојака експлозива – ђубрива.

„Прогласиће ме највећим монструмом од Другог светског рата”, написао је аутор.

У оквиру истраге о овом случају, полицијски форензички тимови претражулу мало имање око 160 километара северно од Осла, које је Брејвик изнајмио пре два месеца, али су одбили да износе детаље о овој операцији.

Брејвик је у мају од једне компаније купио шест тона ђубрива, а познато је да многе врсте ђубрива садрже супстанцу која може да се употреби као један од главних састојака снажних експлозива.

Полиција у Ослу није потврдила медијске извештаје о томе да је у нападу у норвешкој престоници употребљена бомба начињена од ђубрива, попут врсте која је употребљена у бомбашком нападу из 1995. године у Оклахома Ситију, када је страдало 168 људи.

Танјуг
 


Коментари14
ed7df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ceda Bradic
@Tromb . | 24/07/2011 17:13 (previse optimisticno...da bi bilo tacno, hvala, CB) U nacelu, ovo je vrsta sub-verzije (uznemirenje gradjaan i sirenje svesti, da tom zlu niko nista ne moze). To je samo "uvertira" za slobodno i neometano izvrsenje diverzija (kao sto je bilo rusenje STC..teroristicki akt-diverzija). Problem resava Sb/UN "u radno vreme". (tj pisanje naslova na rezoluciji, bolje receno). Os(ta)lo ...zavisi..od toka rasprave.Da pomognemo, naslov "finansijski teroriizam" - uzrok nestabilnsoti. Jednsotavno CB. p.s. imajuci u vidu napad O.B.Ladenovih terorista i na "Pentagon", onda je zanimljivo,da li ce rasprava uociti "O.B.Laden-NATO" unutar NATO.. NATO.. obican "paravan".(Area 51 SAD, npr, povrsina velicine Svajcarske-moze se uci, ali, ne i izaci). .Projekti za potebe NATO..ali, kog NATO?
Ceda Bradic
U ovakvim slucajevima (i konkretno-ocigledno), otvorena je istraga. U daljem, nadlzeni istrazni organi daju zvanicna saopstenja na regularnim konf za stampu-to je merodavno i korektno. Ostalo ili nema znacaj (istrazni organi se ne informisu putem stampe, nego obrnuto), ili moze da znaci pritisak ili ometanje istrage-nije korektno.
bata batic
na zapadu od svih arapa jedino nema libijaca...zasto ? Pa zato sto nisu imali potrebu da beze iz svoje zemlje. Dok ce sad morati jer pod demokratijom nece imati sta da jedu.
MIRA Basta
@joško imotski To što vi sumnjate to je Vaša stvar, ali ja Vam kažem jer znam. Narod u Libiji je živeo životom kakav se samo poželeti može.
Tromb .
ubica je sve pripremao godinama, nije ni skrivao svoje stavove jos je samo policiji trebalo da kaze datum masakra. Sat i po je strekjao i lovio zrtve po ostrvu, policije ni od korova? Ovo vec mnogo govori o policiji u Norveskoj koja je ocigledno nedorasla situacijama poput ove, a i izgleda slabo organizovana. Bilans zrtava, jeziv, a ubica nije pruzao otpor hapsenju, sto znaci da je pruzao otpor mozda ga ne bi ni uhapsili. Sve ovo je jako cudno i bedno pored zgrazanja nad ovim masovnim ubistvom, zaprepascuje odsustvo kontrole drzave, lekara, porodica se u ovom slucaju davno i raspala ako je ikad i postojala, po onome sto je izjavio ubicin otac. Asocijalni karakter zapadnog coveka, ogrezlog u samocu, hedonizam, poluobavestenost i nedovoljnu obrazovanost uz visok zivotni standard uz manje vise malo rada, ali i ociglednu nemoc na duge staze pokazuju svoje mracno lice s vremena na vreme. Vremenom slicne stvari su za ocekivati i to cesce uveren sam, na zalost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља