понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Зарицање у норвешку идилу

Аутор: Зорана Шуваковићчетвртак, 28.07.2011. у 22:00
Асне Сеиерстад

Свака земља изнедри спонтани патриотски вокабулар када велика несрећа поремети свакодневну рутину. Ипак, ниједна није после трагедије унела у дискурс толико хуманизма, отворености и толеранције као Норвешка.

Ни краљеви, ни принцезе, ни премијери, ни министри – никад у овој нордијској земљи нису желели да изгледају као елита. Да ли ће се и Норвешка променити после Брејвиковог напада или је она већ давно престала да буде толерантна оаза у којој сви поштују правила игре?

„У јуну сам кренуо са норвешким премијером Јенсом Столтенбергом да возимо бицикл у Ослу”, пише један од најпознатијих норвешких писаца и аутор неколико бестселера Јо Несбо („Црвендаћ” и „Одмазда” преведени су код нас).

„Кад смо стали на раскрсници због црвеног светла, кола су се зауставила поред нас. Возач је довикнуо кроз отворен прозор: ’Јенс, овде има један мали дечко који би волео да те упозна’.”

Премијер се насмешио, руковао са дечаком, који је седео до возача, и рекао му: „Здраво, ја сам Јенс.”

„Премијер је носио бициклистичку кацигу, дечак је био везан сигурносним појасом. Оба возила стајала су чекајући зелено... То је слика сигурности и међусобног поверења. Обичног, идиличног друштва, чије смо вредности сви узимали здраво за готово. Како би, уопште, нешто могло да пође погрешним током? Ми смо ставили наше кациге, дечак свој сигурносни појас, сви се придржавамо саобраћајних правила.”

Ако је нешто добро произашло из безумног пира плавокосог Андерса Брејвика – то је што су скромни Норвежани одлучили да проговоре о себи и о друштву у каквом живе и које желе да задрже, колико год то деловало као утопија.

„У Норвешкој мораш добро да се потрудиш да би негде пронашао наоружаног полицајца”, пише Асне Сеиерстад, ауторка бестселера „Књижар из Кабула”, која је, боравећи као новинар у Србији у преломним годинама, такође, написала књигу „Портрети из Србије”.

Она истиче посебност друштва, поредећи норвешког челника са бившим председником САД Џорџом Бушом. „Џорџ Буш је, говорећи о терористима, 11. септембра рекао да ће их САД прогонити и ухватити. Наш премијер је рекао: ’Бићемо још отворенији и демократичнији. Ово није напад само на нашу власт или на наш политички систем, већ, такође, на наш начин мишљења, на наш отворен став, на наше поверење.’”

Према њеном мишљењу, само је „један начин да будемо поражени пред овим нападом, а то је да престанемо да верујемо једни у друге, да дозволимо да се сумњичавост усели тамо где је пре тога живело поверење”.

У Америци се много тога из основа променило после 11. септембра, али Норвежани тврде да ће суђење Брејвику бити спроведено по свим важећим процедурама.

„Лист за који радим има своје просторије у зони експлозије, у центру Осла. Мој уредник био је на улици, чекајући своје кћерке, када је експлодирала бомба. ’Нека му дају доброг адвоката, нека суђење буде дуго и праведно и нека казна буде хумана’, написао је исте ноћи на свом блогу. Само тако ћемо оправдати да смо цивилизовано друштво, само тако ћемо победити”, пише Сеиерстад.

Она не помиње како је, уместо да буде ухапшен, Осама Бин Ладен убијен и бачен у море, али у очигледном поређењу два концепта ауторка наглашава да „Норвешка има либералну казнену политику и да је максимална казна за било који злочин 21 година”.

Међутим, како додаје, Брејвик неће моћи да изађе из затвора док не докаже да се истински променио, док се његова околина не увери да је преваспитан. Стога, Сеиерстад указује да „постоји друга казна, која ће за Брејвика бити нарочито тешка. Мораће, вероватно до краја свог живота да живи у најмултикултуралнијем месту на свету – у норвешком затвору”.

Све би то било друкчије да је Брејвик, уместо плавих очију и белог тена, имао браду и турбан, тврде скептици, који не верују у норвешку посебност.

Ипак, лепо звучи кад се Јенс Столтенберг, који је са својим оцем Торнвалдом, некадашњим међународним преговарачем за бившу Југославију и, претходно, дипломатом у Београду, провео најраније детињство у главном граду Србије – заклиње да ће његова земља бити још отворенија и демократичнија. Да се то Норвежанима допада, показује и најновије испитивање јавног мњења, по коме левичарског премијера у овом тренутку подржава више од 80 одсто становништва. Избори су на јесен.


Коментари12
5b1b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

deki bleki
Norvezani nisu ni bombardovali Srbiju!(mozda nesto malo zbog neznanja,dok Jens nije reagovao kao pravi covek) Povukli su svoje pilote i avione sa tog nato fasistickog zadatka.
Petar Bogdanovic
Koja crna miroljubivost, pa oni su ucestvovali u svakom skorijem ratu u svetu!!!!!
Nenad B.
...Prof. Siler je tada u ministarstvu finansija Norveske predstavio svoj optimalni portfolio i na njegovom dijagramu je najdalja tacka za naftu bila iscrtana na 28%, dok je Norveska imala naftu na 64% vrednosti svog portfolia. On ih je uporno savetovao na preveliki rizik drzanja nafte na takvom procentu zbog nepouzdanosti njene vrednosti, dok su ga norvezani pristojno slusali , ali ne i konacno prihvatili savet. Ustalom ko je bio u pravu, pokazalo je vreme. Jedno je teorija , a drugo praksa, profesore Sileru!
Nenad B.
Kada je prof. Siler sa Jejla 2006 radio u Oslu portfolio norveske vlade, utvrdio je da se njegove pozicije sastoje od oko 250 milijardi EU u vladinom penzionom fondu, kao i od norveskog udela u North Sea Oil, cije su rezerve procenjene na tadasnjih 3.5 triliona norveskih kruna, sto bi danas odgovaralo iznosu oko 450 milijardi EU. Obzirom na broj stanovnika, lepa osnova za lagodnu poziciju vlade kao i njen interes za skok cena nafte u svetskim turbulencijama. Ali nisu u tome jedini.
Dejan Mihailovic
Pustite te price o nekoj norveskoj idili. Bombardovali su SR Jugoslaviju, sada bombarduju Libiju, ucestvuju u ratu u Avganistanu...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља