недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16

Историја је као помахнитали воз

Аутор: Борка Г. Требјешаниннедеља, 31.07.2011. у 22:00
Боро Драшковић (Фото З. Анастасијевић)

Протекле летње дане провели смо читајући најновију књигу Боре Драшковића, редитеља, универзитетског професора, члана ПЕН-а, doctorhonoriscausa „Круг маслином”. Био је то још један леп повод да разговарамо са овим јединственим, необичним, скромним, ненаметљивим српским уметником.

Боро Драшковић једнако успешно ради у свим медијима: на филму, у позоришту, на радију и телевизији. Интервју са цењеним саговорником урадили смо уочи његовог одмора који ће, како рече, провести радно на дачи у близини Москве, одакле потиче његова супруга Маја Драшковић.

Није лако говорити о Вашим делима, јер су она за многе идеја водиља. Књига позоришних есеја „Круг маслином” бави се појавама, личностима, делима. Докле се протежу маслине у уметности?

Докле и Медитеран, чији је хералдички знак и маслина! Захваљујући путовању и медијима, културе се непрестано прожимају, геопоетски радијус средоземног круга непрестано се шири: Медитеран допире докле и појаве које га означавају, личности, дела... У кругу маслине, на свеколиким позорницама и екранима (попут маслине, немају граница!), већ је одиграна цела историја света, поезијом наткриљена, учињена тако подношљивијом. Историја Медитерана јесте попис ратова и узастопних идеологија, али права његова биографија је и у облицима стваралаштва. На корицама књиге је цртеж из мапе коју је за сценографију моје представе урадио мајстор од кога сам учио филм, Анджеј Вајда: Магбет са подигнутим мачем у кругу штитова на којима леже убијени ратници. „Медитерански идентитет” заправо се рађа из јединства различитости, да не кажемо – супротности: маслинова гранчица, знак толеранције, али у шифри је и смртoносни одсјај са врха ножа у Камијевом „Странцу”. Тако гледано, у кругу маслине, али и мача, кружи земаљска кугла.

У сваком уметничком делу може се наслутити протест, али и љубавна изјава. Шта наслућује књига „Круг маслином”?

Љубавни круг! Све приче су о љубави, али и есеји су својеврсно размишљање о главној емоцији. Узмимо само „молитвеник за невернике”, Хамвашијеву „Филозофију вина” (превод и поговор Сава Бабић), или „О Богу, о музици, о љубави” (Емил Сиоран)... „Круг маслином” се везује за велике теме којима се непрестано бави уметност: љубав, смрт, ослобађање... Покушавајући да досегне естетску истину... На крају испада да се све обједињују и да есеј једноставно расправља о судбини човека.

Ваша најдрагоценија имовина су, увек тврдите, Ваши наслови: „Живот је леп”, „Призори из Кине”, „Вуковар, једна прича”, „Антигона у Њујорку”, „Поглед пролазника”, „Равнотежа”...

Радо бих прикључио и најновије: „Филм о филму” и „Круг маслином”, али нека свети број седам заустави таштину. Наш живот је такав. Професија је таква. Свакако, „прихватамо многе појединачне животне вредности”, али највећа драгоценост је, без сумње, духовно постигнуће, дело које сте урадили са другима, наслов до којег сте стигли са блиском особом... Право богатство је дело, да ли ће вас надживети, није ваша брига.

Као рођени Балканац, још давно сте изјавили: најрадије бих се одморио од историје?

Не само ја, већ сви Балканци, знали то или не, гласно или подсвесно, понављају са Џејмсом Џојсом: историја је мора из које желим да се пробудим. И не само Балканци, све чешће тако говоре и људи са разних страна земаљског шара. Спирала историје се страховито убрзава, биће да се наша планета све брже врти јер се морска болест, мучнина готово сваког човека (целог човечанства) стално увећава, из дана у дан. Прошло је, ето, већ двадесет година од почетка распада нашег завичаја. Каква ли је брзина двају десетлећа, ако живот људи заправо није стигао да се пресудно побољша?! Све те године, природно, улазе у агонографију, нема предаха тамо где је историја активна попут помахниталог воза: Међународни филмски фестивал Палић је у години свог званичног пунолетства (зрелост је показао још као новорођенче!) позвао двадесетак филозофа, политиколога, доктора права, социологије, историчара, психолога, новинара, писаца, филмских редитеља, из свих крајева некадашње заједничке државе да, у оквиру научног скупа, одговоре на питање изведено из наслова једног хрватског филма: „Како је почео рат на мом Балканском (полу)отоку”? За „доказани материјал” изабрано је десет филмова, међу њима (по редоследу настанка): „Вуковар, једна прича”, „Пре кише”, „Подземље”, „Држава мртвих”...

Опасно и узбудљиво време – да би се проговорило о трагедији, да ли је нужна „историјска дистанца”?! Нужна је искреност! Мене и Мају Драшковић са којом сам правио филм, убедио је Марко Аурелије: ко је видео садашњост, видео је све. Занимљиво прво приказивање „Вуковара, једне приче”, било је је управо на Палићком фестивалу. Потакнута „документом о емоцијама”, била је то висококатарзична, можда најузбудљивија пројекција, међу свим које су уследиле после, у земљи и широм света. Било како било, сва становишта изложена кроз чињенице, у одбрани дијалога, на округлом столу–спирали, показала су да је, уклонивши нишане, могуће подвући црту испод минулог раздобља, у име будућности.

Колико смо и да ли смо заборавили на поруку, поуку праведности коју Ви често понављате: не чини другоме што не желиш да теби чине?

И поред тога што се често кунемо у ту поуку, још чешће је заборављамо и кршимо. Човек заправо није религиозан самим тим што иде у цркву, или се свакодневно моли, пре спавања. Правоверан је ако поштује библијски налог да не чини зло. Тек када би се искоренила мржња, историја би постала (уколико би уопште било потребно да постоји) летопис стваралаштва, непрекинути ток благотворних могућности...

Ваша уметност судећи по богатој, узбудљивој биографији припада јединству опасности?

Ако човек тачно размишља, на ивици је опасности. Ако, пак, изговара истину, у блажем случају прогласиће га мизантропом, како је уверљиво показао Молијер, у тежем случају постаће „сумњиво лице”, приметио је Иво Андрић.

За ову прилику поменућу један, никако безазлен пример. Изврстан редитељ професор Хуго Клајн, психијатар, истакнути шекспиролог, човек који је поуздано разумео теорију и праксу режије као гранични психички феномен, пред крај богатог живота је у Атељеу 212, следећи своју модерну замисао, представу „Глуви и неми” поставио иза спуштене завесе, са глумцима, али и са гледаоцима на – великој позорници. Међутим, бахатост такозване управе куће изгони готову представу на малу сцену „Театра у подруму”! Наравно, Клајн осећа да је у опасности не само његово поимање сценског простора, па се одано бранећи своју естетску истину – одриче представе! А радећи у Народном позоришту „Ричарда Трећег” суочава се са злослутном работом „позоришног подземља” и, дубоко потресен, наслутивши да је читав пројекат у опасности, напушта своју – последњу режију! И ником ништа! Готово да нема безначајних биографема: ако је у опасности радна биографија, у питању може бити цео животопис.


Коментари2
211b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

divan tekst
Odličan tekst, tojest odličan sagovornik. Boro je zakon.
Пит Кралски
Најбољи педагог режије на свету! Изврстан демијург, велики човек и визионар редитељске професије. Поетичар и практичар. Једини Боро Драшковиќ. С њим путујемо вечно. Од античке Македоније, кроз читав Балкан - до центра Уметничког Света!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља