недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.08.2011. у 22:00 Момчило Пантелић

Марфијеви закони за Обамин рођендан

Сукоб демократа и републиканаца у Конгресу довео САД на ивицу банкрота Фото Ројтерс

Док за свој 50. рођендан Барак Обама сутра буде гасио свећице на торти, опозиција ће славити то што је њему управо угасила „лампице” за које је тврдио да осветљавају пут преображају Америке. Победила га је, слажу се познаваоци, у маратонском прегањању око лечења финансијских траума нације, мада на начин који се уклапа у „правила баксузлука”, познатих под називом „Марфијеви закони”, од којих главни гласи: „Шта год може да пође наопако, поћи ће”.

Председник се „предао” противницима, а исход, по коме ће се сасећи издаци без раста прихода, поспешује проклизавање Америке ка статусу „банана републике”, сугерише нобеловац Пол Кругман у „Њујорк тајмсу”. Опозиционе републиканце криви што су „политичким диктатом (сваљивањем на власти кривицу за евентуални технички банкрот државе) подривали националну економску безбедност”.

Укратко: новим међустраначким аранжманом Америка себи донекле диже „плафон” већ астрономске задужености, и обећава да ће „стезањем каиша”, без повећавања пореза (за најимућније), битно смањивати буџетски дефицит. Тај мађионичарски подухват тек треба да осмисли, до краја новембра, специјални двостраначки паритетни „суперкомитет”…

Застанимо за тренутак, да бисмо се подсетили на однос политичких снага и настанак текуће економске кризе. Амерички демократи „држе дизгине” у Белој кући и Сенату, а већину само у Представничком дому Конгреса чине републиканци, под чијим је претходним вођством земља запала у финансијски лом, заоштрен дугим ратовима у Авганистану и Ираку па проширен на цео свет.

Како је онда могућно да политички слабија страна испадне практично јача? Најупрошћенији одговор садржи две ставке: прво, нова власт није отклонила, упркос изборним обећањима, наслеђене муке, а друго, актуелна власт је, као и обично, одговорна за постојеће лоше стање, које би јој се још више обило о главу да није пристала на компромис за спречавање „техничког банкрота” државе.

Ради се о „политичком пучу”, оцењује Џорџ Монбиот у лондонском „Гардијану”, јер богати слој тамо, као и другим озваниченим демократијама, успева да приволи већину од 99 одсто суграђана да подрже ставове супротне сопственим интересима, па да се заложе више за смањивање буџета, из кога треба да добију потпору, него за повећавање пореза на рачун најимућнијих, чиме би се попунила државна каса. Напомиње да томе доприносе и медији: на пример, из империје Руперта Мардока, чији су делови у Британији оптужени за незаконита прислушкивања и корумпирање органа власти зарад корпорацијског профита.

Цео свет је са узнемирењем ишчекивао расплитање замешатељства у Вашингтону. Кина га је, као власник највеће количине обвезница његовог дуга, позивала на „рационалност”. Руски премијер Владимир Путин је Америку оптужио да је „паразит” који, простирући се „преко губера”, пребацује део терета на глобалну економију. Обе те силе су, такође, изразиле жељу да прозвана сила изађе из невоља јер би, у супротном, „свима (па и њима) било горе”, због међусобно увезаних трансакција.

Најкомпетентније, међународне берзе, реаговале су колебљиво. Најпре су подржале зачетке вашингтонског договора, растом вредности акција, да би оне убрзо спласле, имајући у виду да се у Америци решава само интерни политички али не и економски проблем, по чијем је „моделу” уздрмана и Европа.

Више него икад, рекао бих, нашли смо се у заједничком чамцу усред буре, а да при томе надлежни више води рачуна ко ће држати кормило него како да доспемо до мирне луке. У Америци су, тако, поједини демократски прваци оптужили републиканце да „делују као терористи”, на шта им је узвраћено да су „отмичари који економију држе као таоца”…

Сличне се ствари чују свукуда, па и овде. Суштина је, чини се, у чињеници да за промењене националне и интернационалне околности „нема довољно новца”.

С таквим одговором, који произлази из обичаја да се троши знатно више од оног чиме се располаже и с чим реално може да се рачуна, ни Америка не може да сачува међународни престиж, указује британски „Индипендент”. А камоли остали, које „пас нема за шта да уједе”.

Најизвесније је, изгледа, у америчком финансијском одмеравању снага, шефа државе и његове идеале социјалног уравнотежавања поразила опозиција, али да међу добитницима, иако заслужују да то буду, нису грађани – ни тамошњи, ни света. Терет стабилизације прилика пада, као и свуда, на свеколике масе, такође по Марфијевом закону: „Ако ишта може да пође наопако, поћи ће”...

Коментари17
77b48
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

И шта даље?
Теца пецо - Ви коментаришете добро и корисно. Увек нас гурнете на неку страну, и не би било добро када би сте се "разочарали" због става већине Срба, а који је нормално и природно такав да желе крај НАТО-а и УСА. Тај став су проузроковале те државе, а не Срби. Јесте, они нас оптужили да смо ми криви што су нас бомбардовали и изградили БаундСтил ради заштите Набука и ради даљег стезања обруча око Русије. Ето, то сваки Србин зна. Знамо да смо колатерална штета на УСА путу, а такође смо трн у очима Немаца. Сасвим довољно да постанемо прилично субјективни. И онда наиђе моменат када та субјективност засмета и од дрвета не видимо шуму. Само ви наставите, ја немам ништа против вас. Чак шта више, често ми отворите ширу слику, и онда тек схватим колико је корисно имати и теца пецу на сајту. "Ако сви овде мислимо једнако, онда неко од нас не мисли." Ето, то су чувене речи УСА Генерала Патона, иначе чувеног русофоба, који је "умро" под сумњивим околностима, заговарајући тему да УСА уништи СССР.
Teca Peca
@Odgovor mojim postovanim kriticarima---- Ispada da je Teca Peca nekakav faktor i reziser u Politici?Kamo srece da Teca Peca moze da utice na nasu politiku i da moze da pomaze svoj narod i druge narode!Gde bi nam kraj bio!!Niko vama dragi moji ne brani da iznosite vasa misljenja, ali budimo posteni i realni!Mrznja i diskvalifikacija se ogleda u svim vasim komentarima!Ta mrznja i diskvalifikacija nicim je dokumentovana i zbog toga je ja i drugi komentatori kritikuju.Amerika je pravila i pravi greske u spoljnoj politici, ali zar ne rade to i drugi?Setimo se Staljina, setimo se naseg neslavnog raspleta u Jugoslaviji!Amerika je bila prijatelj Jugoslavije .Ti mostovi su poruseni varvarskim bombardovanjima NATO i americkih snaga, ali to ne znaci da cemo se vecito mrzeti.Setimos e drugih primera u novijoj istoriji-Nemacke,Japana i dr.Moje misljenje je nije dobro stalno stvarati neprijatelje i mrzeti sve , a neargumentovano smatrati da smo samo mi upravu.Mozda ne delite moje misljenje???
nikola Petrovic
To rade i kod nas politicari. Tajkune niko ne dira, a narod deru.
I šta dalje?
Borislav bez L -Врло добро. Има доста људи који су знали шта се иза брда ваља. Доваљало се. Обама је био само неми посматрач и потписник. Џабе теца пеца мисли другачије. Тешке последице кризе у УСА тек ће да се повећају, и то најочигледније баш у Америци. Свакодневно падање стандарда Американаца је већ jasno vidqivo. Већ дрма добар део америчких радника. Још пре 5-10 година, нпр, кућа коју је човек купио за 300 000 долара, са надом да ће је продати кроз 15 година, за 400 хиљада, како је то и било до тих година,да би могао да плати старачки дом, данас је може продати за највише 200 000. Отплатиће 100 000 долара више. Коме? Па паметним финансијерима. Инфлација? Није - то је пљачка. Сдруге стране, све док долар чучи на Кинеским, Јапанским, Руским, Тајванским и осталим купцима УСА папира, у трилионима долара, нема страха да ће УСА тако лако потонути, на срећу теца пеце и мене. А и на жалост. Незнаш шта је горе. Рече Путин ту скоро да је УСА постала паразитска држава.
Александар п
Банкрот значи да не можеш да платиш своје обавезе, дугове. Ако они не могу да плате камате на свој дуг, без додатног задуживања, онда су већ банкротирали.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља