петак, 27.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:04

Село мало слави великана

среда, 03.08.2011. у 22:00
Станислав Бинички

Станислав Бинички, свестрани, дивни и упорни музичар, један од највреднијих које је изнедрила Србија – стицајем околности рођен је у Јасици, малом селу недалеко од Крушевца. И овог лета тамо је одржана културна манифестација која носи име овог великана српске музике, девета по реду.

Стевану Биничком, војном инжењеру, који је градио понтонски мост на Морави и који се касније јунаштвом истакао у ратовима, и мајци Марији, Немици племићког порекла, родио се давне 1872. син Станислав, који је само прве две године проживео у Јасици. Касније га је живот одвео у Београд – где је дипломирао математику; па у Лесковац – где је годину дана радио као суплент; па у Минхен –на музичке студије; одакле се враћа у Београд и где ће овај млади човек, од 27 година и са две факултетске дипломе, основати 1899. Београдски војни оркестар (из чијег се језгра формирала 1920. Београдска опера и 1923. Београдска филхармонија), а те исте, са Стеваном Мокрањцем и Цветком Манојловићем, Српску музичку школу и дванаест година касније и Музичку школу „Станковић”. Годину дана пре тога, Београд је, захваљујући њему, први пут чуо Бетовенову Девету симфонију а осам година раније написао је и прву (изведену) српску оперу „На уранку”, по тексту Бранислава Нушића! Златним словима требало би његово име исписати у српској историји музике!

Ми му се нисмо одужили на прави начин!Чак и музичка школа у Крушевцу носи име Стевана Христића, Београђанина (који, додуше, у Београдунема музичку школу, али који никада није ни посетио Крушевац), а композиције Биничког не свирају нити певају чак ни ђаци школа које је он основао, у које је доносио столице из своје куће како би деца могла да прате наставу!

Једино малена Јасика, са својом Месном заједницом, Основном школом иКултурно-уметничким друштвом који су понели његово име, уз Културно-просветну заједницу из Крушевца и са милозвучним тенором (и дипломираним хемичарем),најбољим Ленским који се икада чуо у Београдској опери – Радивојем Симићем, решила је пре девет година да у Јасици покрене оно што су пре 46 година у славу Мокрањца утемељили Неготинци – манифестацију „Станислав Бинички”. Од 24. до 27. јула (рођендана Биничког) трају дани њему у част са разноврсним уметничким програмима, који су представили радове са ликовне колоније и завичајне музичке уметнике, од ученика који тек стасавају до магистра кларинета Андрије Благојевића који је, поред ретко извођена Три комада за соло кларинет Игора Стравинског (аутор их је 1919. посветио швајцарском кларинетисти Вернеру Рајнхарту, јерга је материјално помагао), у којима су уз вратоломне скокове и зачетке минимализма коришћени и пискави високи регистри инструмента који више подсећају на флаутске боје, представиојош ређе извођени Concerto abbreviato за соло кларинет Петра Бергама. Композитор је, иначе, ово дело посветио Миленку Стефановићу који је (1966)био његовпрви интерпретатор. Као својеврсни музички мото манифестације чуо се легендарни „Марш на Дрину” Биничког, а његове хорске нумере представио је мушки камерни хор „Бинички”, уз женску певачку групу „Бисер”и букет најталентованијих ученика крушевачке музичке школе.

У завршној вечери наступили су Краљевски гудачи Светог Ђорђа са концертмајстором Владимиром Кохом и прослављеним гитаристом Урошем Дојчиновићем, познатим на свим континентима, који је досад остварио више од три хиљаде наступа. Они су представили дела барокних, преткласичних, романтичних и савремених композитора, приказујући мајсторство комплементарног оркестарског музицирања, ехо-ефеката, вијугаву покретљивост мелодијских линија и стабилност континуа. Урош Дојчиновић је маштовито уронио у својеврсне кантилене лаганих ставова, а виртуозно у двохвате и скокове Концерта у А-дуру Фердинанда Карулија.

После Филхармоније младих „Борислав Пашћан” и Уметничког ансамбла Војске Србије „Станислав Бинички” пажљивој публици из Јасике и Крушевца пружила се прилика да ужива у оствареној сливености камерног оркестарског звука.


Коментари2
e0e8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

samo napred
Konacno suvisli tekstovi o muzici, posle decenija nemustog zaplitanja nasih muzikologa. Bravo, Gordana i samo napred.
Nisam plemic a ni rodjen u Beogradu?!
Lep prikaz. Ali, kave veze ima sto je "стицајем околности рођен је у Јасици". Da je "стицајем околности рођен" u, recimo Beogradu, da li bi se to uopste pominjalo!? Naravno vrlo je vazno, narocito u kulturnoj rublici pomenuti da je majka em Nemica em "племићког порекла". Valjda nikada ne bi cuo za muziku da nije toga. Hvala Politici sto nas (nekulturne i primitivne Srbe) i na ovaj nacin "produhovljuje".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља