среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04

Високи Захарије

Аутор: Александар Мандићсубота, 06.08.2011. у 22:00

Издавачка кућа Здрављак је управо објавила књигу колумни Захарија Трнавчевића, поводом његових пуних 85 година. Са задовољством сам за ту књигу написао о њему овако:  

Познајем високог Захарија Трнавчевића деценијама и никад о њему нисам чуо ружну реч. Проживео је 63 (и словима, шездесет три) године у јавности и нема непријатеља. Цео живот није успео да нађе некога са ким не говори. Људи га поштују, сматрају га пријатељем чак и када га никада нису видели уживо. Био је у партизанима, па је писао у време љутог комунизма, па онда у време самоуправне фарсе, онда је оснивао демократске странке, био и остао Jугословен, а ипак нико га не оптужује за камелеонство. Он је на страни живота и људи то поштују, јер знају да заиста тако мисли и да се није окористио. И телевизије и новине за које ради имају златну коку, али не види се да су захвалне за јаја која им носи. И од тога је виши, не занима га. Колико је таквих међу нама?

Није Заре изабрао земљу и оне који од ње живе као свој позив, већ су поља изабрала њега. То је морало да се деси, јер је он човек рада и рађања. Све што стоји, што мрљави и замајава изазива у њему презир и бес. Само оно што клија, расте и бори се да преживи, заслужује његову пажњу и подршку, за такве ствари ништа му није тешко. Лице му подсећа на кору велике маслине, такво је и корење које је пустио, из земље црпи живот и ваљда је зато тако сигуран и разуман. Зато не брине шта ће му рећи комитети, министри, партије, председници и доушници. А сељацима је рекао више, блаже, оштрије и корисније него било ко у нашем веку. Није Захарије Трнавчевић храбар, он је (благо њему) нормалан и зато је (тешко нама) редак. 

Стално срећемо људе који се трсе како страдају у животу, јер кажу бобу боб, а попу поп. Кад то чујем, увек се најежим и склањам од тих кафанских хероја. Једини кога знам да је заиста такав јесте мој пријатељ Заре. Међутим, од њега такву хвалисавост никада нећете чути. Он је просто то. Kод њега је најкраћи пут између мисли и речи, на том путу нема царине. И баш то му је донело углед и поштовање, јер бисмосви ми волели да можемо тако; то је оно што се зове људски интегритет. Провео сам много година на РТС-у, тој пакленој кухињи политике, негативних мисли, незадовољства, оптужби и трачева. Колико знам, једино је сељак-господин-друг Трнавчевић гласно говорио шта мисли и сви су знали да не спада у куваре.   

Из његових колумни зрачи Захаријев стил, другим речима, он сам. Једноставан, јасан српски језик, одлучност, позитиван став и обавезно предлог како да буде боље. Никада не покушава да вас засени, осећате да има потребу да каже то о чему говори. И увек тај лајтмотив о животу, у прозу преведена песма: „Све што расте и треба да расте, све што цвета и треба да цвета.“ 

Врхунске вредности за мог друга Зарета су Љубав и Храброст. Успео је да оствари можда најкрупнију свету поуку о томе како љубав топи страхове, али му небо није баш било захвално. Надживео је тешке трагедије у свом дугом животу, али сам га видео пре неки дан: онај исти човек, упоран, предузимљив, разговорљив, вредан. Оличење заједничке вере у оно што је створило нашу блискост – живот је изнад свега.


Коментари7
40e74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bora Maksimović
Zaharija svi poštuju, samo ne oni kojima se celog života obraća - poljoprivrednici. Oni su ga pročitali.
sremac sumadinac
Oni iz Sapca znaju Zareta ,kako se jedno prica drugo radi i uvek za one koji dobro placaju
величина је неприметна
Ко успе, као г. Трнавчевић, да на Б92 има емисију на ћирилици, стварно је изванредно паметан, упоран и вредан сваког поштовања човек. Љубав је снага.
Ljubica S
Steta je sto su i g.Mandic i g.Trnavcevic decenijama svoje znanje,pamet i iskustvo koristili da bi neki ljudi daleko nesposobniji i nekorisniji za Srbiju bili na vrhu.Krajnje je vreme da ljudi poput njih stanu na celo Srbije,da okupe oko sebe onaj deo postenih i daleko pametnijih koji se povukao jer je politika u Srbiji prljava igra za koju mnogi nemaju stomak.Da su ovi u vladi slusali savete g. Trnavcevica, Srbija bi danas bila najveci izvoznik hrane u Evropi,a samim tim i postovana,bogata zemlja.Drago mi je da je g.Trnavcevic osnovao stranku,glasacu za njega,a nadam se da ce i gro mislecih ljudi shvatiti da je proslo vreme prodavaca magle,da nam trebaju domacini i posteni ljudi.Ocekujem da njegovu kandidaturu pomognu i privrednici,radnici,a posebno poljoprivrednici jer je on decenijama dokazao da zeli dobro narodu,edukovao ga je ,ukazivao sta treba da radimo.Nazalost mi smo krenuli za onima koji znaju samo dobro da pricaju i obecavaju,onima kojima je samo licni interes bitan.
marko micić
autor ovog clanka Mandic je nasa prava elita. covek se drzi po strani, javlja se kada ima sta da kaze i to je uvek izvanredno. hvala.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља