понедељак, 25.07.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

На лажно боловање без страха од отказа

петак, 05.08.2011. у 22:00
Илустрација Новица Коцић

Када је дипломирани инжењер Градимир Стојановић, директор Ливнице „Љиг”, пре четири месеца преузео кормило ове фирме није ни слутио да ће му велике главобоље задавати један од запослених који је, како каже Стојановић, непрестано на боловању. Овај радник има само 24 године и, када је почео да ради у фирми, добио је лекарско уверење да је способан за посао брусача. Његовoм одсуствовању с посла никад краја, а директор који је убеђен да је његов радник здрав не може да изађе на крај с њим и утврди истину.

– Имао је прехладу, па је у мају добио боловање од месец дана на рачун главобоље, а у јуну га је, опет на месец дана, „ухватио” бол у леђима. После тога је дошао на посао и затражио одмор. Одбио сам да потпишем решење о одмору, па је, у недељу 17. јула, од психијатра добио неку дијагнозу и ретроактивно повезао претходно боловање које је завршено 12. јула с новим. Првостепена лекарска комисија навела је да је свих претходних пет дана био на боловању због накнадно утврђене дијагнозе – жали се Стојановић.

Због овакве дијагнозе, директор се пожалио другостепеној лекарској комисији која није уважила његове аргументе већ је потврдила пређашњу дијагнозу својих колега. Новопеченом директору није било тешко ни да, пре неколико дана, савије табак и пожали се министарствима рада и здравља тражећи да испитају овај случај.

– Није ми јасно зашто запослени добија боловање увек на основу неке друге дијагнозе. Зашто једноставно не заврши лечење до краја и врати се на посао, ако је већ радно способан, као што стоји у његовом лекарском уверењу. Овакве појаве онемогућавају нормалан рад – каже наш саговорник и додаје да је овај радник, баш у току боловања, виђен како ради за шанком једног локалног кафића.

Просечан запослени у Србији, како каже Драгољуб Рајић, представник Уније послодаваца Србије, годишње користи око 25 дана боловања, док, рецимо, словачки радници користе двоструко мање дана за лечење. У западноевропским државама ситуација је још драстичнија, па један немачки радник у просеку само осам дана годишње због болести одсуствује с посла. Ипак, мале плате у привреди сигурно су, како каже Рајић, један од разлога за мањак ентузијазма који доноси мању продуктивност запослених.

– Није нормално да радници у производњи имају за 10.000 динара мање плате од запослених у јавним службама којих има много, а ништа не производе, већ живе на терету туђег рада. Из тог разлога људи осећају отпор према послу и евентуалном испуњењу норме – објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, претходних година су постојале велике злоупотребе везане за одлазак на боловање. Док један број запослених стрепи од одласка на боловања због страха од губитка посла, други злоупотребљавају ово право.

– Предузетници који су купили нека државна предузећа жалили су се да су имали по чак 100 фиктивно запослених људи који се никада нису појавили на послу, већ су били месецима, па чак и годинама, били на боловању. Од других радника су сазнали да никада нису ни долазили на посао. Фирма им није плаћала доприносе па су нови власници морали да плате овај дуг држави и то за раднике од које нико никада није имао користи – каже Рајић и додаје да се и данас дешава да запослени у грађевинским фирмама оду на боловање по два, три месеца, а за то време мајсторишу код другог послодавца.

Према његовом мишљењу, веома је тешко доказати да је радник злоупотребио боловање, јер по нашем закону послодавац мора да има сведока или доказ да је радник у то време радио на неком другом месту. Уколико жели да ствари „истера до краја” послодавац би требало да ангажује неку особу да прати запосленог. Такође, неко мора да ради посао запосленог који је на боловању, што такође кошта. Да би се ова ситуација решила, по садашњим Закону о раду, како каже Рајић, неопходно је много новца и времена па многи, посебно страни инвеститори, унапред одустају од гоњења несавесних радника.

Јелена Попадић

 -----------------------------------------------------------

Фотографија као доказ за отказ

Уколико се радник који је на боловању виђен како ради на другом месту, доказ за добијање отказа је евентуална фотографија или особа која би потписала писану изјаву да је радник обављао тај посао, кажу у Унији послодаваца Србије. Да би се разрешиле недоумице везане за злоупотребе боловања, послодавац може да позове инспекцију рада или здравствене инспекторе који ће обавити увид у картон запосленог. Такође, фирма може да плати стручњака који ће проверавати дијагнозе запослених који су на боловању и реаговати уколико примети неправилности. С друге стране, ако сумња у дијагнозу запосленог, послодавац не би смео да ангажује другог лекара који ће да га прегледа јер на тај начин повређује права радника.


Коментари13
2b90d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komsija preko puta
Ljudi o cemu Vi pricate, dosli su novi ljudi u Livnicu i pokusavaju da je stave na noge. Livnicu nije unistio pomenuti Direktor (za 4 meseca) vec prethodni vlasnik i prethodno rukovodstvo. Koliko cujem dele se otkazi ali samo (ne)radnicima a oni koji zele da rade su itekako nagradjeni. To sto smo mi navikli da na posao dodjemo i sedimo nas je i dovelo do sadasnjeg stanja. To da pojedini radnici (ne jedan) zloupotrebljavaju bolovanje je tkodje tacno, a to jel moraju da rade kao sankeri ili ne najbolje zna sestra koja se prepoznala i sada nama soli pamet i pise ovakve komantare. Kapitalizam je ovo ljudi, sto pre shvatite bice Vam lakse.
sr\tojan hadzi Markovic
Pa gde nadjoste ovajprimer iz firme koja je propala sto ne pisete kako radnici mesecima ne primaju plate, strajkuju, nemaju uplaceno zdravstveno osiguranje godinama. Sto ne pisete kako je opsudjeni Anton Stanaj kupio ovu firmu i isisao sav novac. Imamo utisak kao da ste stali na njegovu stranu iyvlacenjem pojedinacnogslucaja i opste strasne price. Zastitite radnike koji posteno rade a ne primaju plate mesecima.
Livac celicnog liva
Znam coveka 20 god. i nije kako pise "novopeceni direktor ", jer je pre Ljiga vodio najveću livnicu u Srbiji, "Mackaticu" iz Surdulice i bio na rukovodecim mestima 15 god. Dok je radio tamo Mackatica je radila kako-tako, kako je pre par godina napustio Mackaticu, g-din Nicovic je fabriku oterao u stecaj i sada smo svi na birou.I to da se neplaćaju socialno i penziono nije tacno, radnici imaju regres i topli obrok. A, krivce za sadasnje stanje trazite u bivšim direktorima koji su livnicu doveli tu gde je sad. Gospodo prošlo je vreme bolovanja i hvatanja krivine, trazili smo kapitalizam, evo nam ga.
Beogradjanin Schwabenländle
Nekada je postojao Divlji Zapad, bili su simpaticni kauboji i krvozedni Indijanci. Danas imamo Srbiju ili Divlji Istok, ali ostali su samo krvozedni.
Sindikalac KK
Plate ispod minimalca doprinosi za zdravstevno i penziono neupalceni 2 god.....a direktor je posebna prica,umesto da spasava firmu bavi se glupostima1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља