понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.08.2011. у 22:00

Нови талас кризе

Пад берзанских индекса као најава нове рецесије Фото Ројтерс

Економски аналитичари који су својевремено процењивали да ће светска економска и финансијска криза имати облик слова W, судећи према дешавањима на берзама протеклих дана, били су у праву. Штавише, страхује се да би нови талас кризе економске рецесије могао да буде много погубнији од претходног. Наиме, 2008. године је дошло до пропасти тржишта некретнина у САД и једне инвестиционе банке, а сада би прави економски цунами могао да изазове финансијски крах треће и четврте економије еврозоне – Италије и Шпаније.

Да ситуација са дужничком кризом у Европи измиче контроли сведочи и то што су водећи медији почели из минута у минут да прате дешавања на светском тржишту, а на то су, упркос сезони годишњих одмора, приморани и светски лидери попут француског председника Николе Саркозија, који је на одмору на Азурној обали.

Како преноси Ројтерс, он је јуче телефоном разговарао о европској дужничкој кризи са премијером Шпаније Хосеом Луисом Сапатером и немачком канцеларком Ангелом Меркел, која се налази на одмору у италијанском делу Алпа.

Забринутост Европљана јуче је нагло порасла јер су акције на Лондонској и Франкфуртској берзи драстично пале, док су камате на италијанске обвезнице са роком доспећа од десет година јуче порасле изнад оних на еквивалентне шпанске обвезнице први пут од маја 2010, што се тумачи као јасан знак да улагачи сматрају да је италијанска привреда у великим проблемима.

Раст камате на државне обвезнице условило је и то што су порасли трошкови задуживања за Италију и Шпанију. Штавише, приноси на италијанске и шпанске државне обвезнице сада износе више од шест одсто и веома су близу нивоу који је навео Грчку, Португалију и Ирску да затраже финансијску помоћ од Европске уније и Међународног монетарног фонда. Међутим, у овом случају страховања су много већа, јер би Италији и Шпанији била неопходна знатно већа „финансијска инјекција” него што су је добиле ове мање економије.

Осим тога, постоји и забринутост да ће Рим и Мадрид ући у својеврсни зачарани круг у којем ће страховања на тржишту да ће банкротирати изазивати стални раст каматних стопа на њихове обвезнице, а више камате директно повећавају њихове јавне дугове и самим тим одвраћају све нове инвеститоре у њихове економије.

Очигледно из страха да ће их међународне агенције за кредитне рејтинге „угурати” у овај зачарани круг, италијанске власти су јуче упале у канцеларије „Мудиза” и „Стандард и Пурса” у Милану и заплениле им документа, под оптужбом да су ове америчке рејтинг агенције повезане са „неуобичајеним” изменама вредности акција на италијанском тржишту.

Иначе, главни италијански берзански индекс ФТСЕ МИБ у четвртак је потонуо више од пет одсто, иако је дан раније италијански премијер Силвио Берлускони, прво у парламенту, а затим пред представницима бизниса и синдиката, рекао да се, по његовом мишљењу, „ситуација на тржиштима неће погоршати”.

„Власти Италије упадима у просторије ’Мудиза’ и ’Стандарда и Пурса’ покушавају да провере да ли се те агенције у свом раду придржавају италијанских прописа”, изјавио је Карло Марија Капистро, шеф локалног тужилаштва.

Тужилаштво је тражило и да му се достави документација о регистрацији „Мудиза” и „Стандарда и Пурса” за рад на финансијском тржишту Италије, док су ове две угледне рејтинг агенције одбациле све оптужбе и саопштиле да је претрес извршен без икаквих основа.

Упад у просторије рејтинг агенција само повећава већ постојећу затегнутост између америчких агенција за рејтинге и влада држава чланица еврозоне, које их оптужују да често без одговарајућих аргумената смањују кредитне рејтинге посрнулих европских економија, што директно повећава њихове дугове.

Дан раније је због стрепњи око дужничке кризе у ЕУ, али и претњи да ће САД поново да падне у рецесију, и најважнији амерички берзански индекс „Дау Џонс” ослабио највише још од финансијске кризе 2008. године. Ипак, јуче су објављени резултати о запослености у САД, који су много бољи него што се очекивало, тако да је дошло до извесног опоравка најважнијих берзанских индекса.

„Ако не буду предузете праве мере, нова криза неће нанети ништа мању штету од недавног финансијског колапса”, указао је професор економије на Универзитету Харвард и виши научни сарадник Хуверовог института Роберт Баро, у чланку објављеном у лондонском „Фајненшел тајмсу”.

Н. Радичевић

-----------------------------------------------------------

О еврообвезницама до краја године

Брисел – Европска комисија ће до краја године објавити извештај о могућности емисије еврообвезница за које би гарантовале чланице еврозоне, изјавио је јуче европски комесар за економска и монетарна питања Оли Рен, преноси Танјуг. Он је у изјави за радио Би-Би-Си рекао да ће Европска комисија, у потрази за решењима проблема дужничке кризе која угрожава седамнаесточлану еврозону, озбиљно размотрити идеју издавања еврообвезница.

Идеја да земље са бољим кредитним рејтингом од презадужене Грчке издају еврообвезнице и гарантују за њих већ дуго је присутна у европским круговима, што би био један од начина за помоћ званичној Атини и другим чланицама еврозоне са финансијским проблемима. Спровођење те идеје ипак се показало мало тежим због противљења Немачке, највеће европске привреде, где многи сматрају програм емисије обвезница још једним начином да званични Берлин новцем својих пореских обвезника финансира друге чланице ЕУ, које нису поштовале правила која би њихове привреде одржала на здравим ногама.

Коментари12
3151d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Љиљана НЕЗАПОСЛЕНА СРПКИЊА
Послаћемо им наше да их извуку из кризе као што су нас.
radosav milojevic
Sta ce mo mi "kada memamo alternativu". Eto i to propade kao ono hiljadu evrica. A ma bas nista nije ispunjeno ono sto je obecano u predizbornoj kampanji, i njih nije a ma bas ni malo sramota. Sto bi se reklo nemaju ni stida ni srama, eto tima smo mi dali poverenje. Pa nisu oni krivi sto izbore zakazuju za zadnji zakonsti datum. Jer dobro znaju sta su nam uradilo i da vise nikada nece dobiti glas Srpskog naroda.
Bez Panicenja
Mogucnost krize je 99% iskljucena. Samo onaj ko veruje u krizu za njega kriza postoji.
Mилан Пурић
Они немају појма о кризи.Нека питају Тадића,Цветковића и Динкића.Криза је прошла.
cica mica
Oni koju su ovu krizu i izazvali, a to su najbogatiji slojevi drusta u razvijenim zemljama, posebno SAD-a, uporno odbijaju da placaju vece poreze. Prica je uvek ista- trazi se smanjenje troskova, koji naravno uvek pada na siromasne i srednju klasu. Drzavne institucije su nista drugo do taoci u rukama najbogatijih, te su one prinudjene da bi namakle nedostatak para u budzetu, da pozajmljuju novac od "banaka", odnosno onih istih gore navedenih. Medjutim, bojim se da su ovaj put opasno preracunali. Rasta vise nema, dodatno oporezivanje obicnih gradjana je sve teze (jer oni trebaju da trose, a od cega ce), EU ce puci jer Nemci ne zele da podnose ceo teret krize u Evropi itd, itd. Kada se sve sumira, imam utisak da ce Karl Marks ponovo postati jedan od najznacajnih filozofa ne samo 19 i 20, vec i 21 veka. Cini se da je njegova teza da ce najrazvijenije drzave preci od kapitalizma na neke druge oblike, sasvim moguc scenario. Nazalost, kao i uvek u istoriji, nece se to desiti mirnih putem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља