субота, 30.04.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:07

Како смањити ризик од инфаркта

Немар према здрављу, али и тешка економска ситуација и хронични стрес, главни узроци високе стопе смртности од болести срца
субота, 06.08.2011. у 21:58

Зашто су болести срца и висок крвни притисак најчешћи узрок умирања у Србији? Шта је узрок? Навике у исхрани, наша национална кухиња, позната по зачињеној масној храни и великим порцијама, стил живота, квалитет здравствене заштите, одсуство превенције?

Професор др Петар Сеферовић, кардиолог из Клиничког центра Србије за „Политику” каже да се у Србији стање погоршава зато што људи не воде бригу о свом здрављу.

– Најчешће ћете у Србији чути „неће ваљда мене инфаркт”. Док се у западним земљама и Америци сви боре да буду што здравији, да би што дуже могли да раде, код нас доминира фатализам у стилу: „Јао, добио сам холестерол, ништа ту више не може да се уради.” Тешко се мења схватање да сами можемо спречити многе ствари. Прво, превенцијом и контролом фактора ризика, али морате да знате од чега су вам боловали отац и мајка, јер гени су, уз пол и године старости, једини фактори ризика на које не можемо да утичемо, док на друге, такозване променљиве факторе ризика можемо – каже др Сеферовић.

(/slika2)Фактори ризика за инфаркт и попуштање срца су и шећерна болест, висок холестерол и триглицериди, тј. повишене масноће у крви, висок притисак, гојазност, пушење, одсуство физичке активности.

– Фактори ризика се не сабирају, већ се множе. Ако имате повишени притисак, повишени холестерол и шећер, нећемо рећи да је ризик да добијете инфаркт три пута већи од оног код особе која нема ове проблеме, него је ризик девет пута већи. Кажем пацијентима како је важно да воде рачуна о малим стварима. То су поруке: немој да се угојиш, увек поједи мање, вежбај свако јутро, контролиши свој притисак, баци одмах цигаре. Мушкарци су изложени болестима срца више него жене – наводи др Сеферовић.

Овај кардиолог упозорава да смо изгубили контакт са природом и заборавили на генетски код.

Данашњи најчешћи фактори ризика стигли су као последица савременог живота. До 1950-тих година, инфаркт или чир на желуцу биле су ретке болести. Савремени човек у модерном свету узима превише хране, што подразумева велику количину засићених масти, угљених хидрата и скроба. Потрошња онога што смо појели је драстично смањена, јер се минимално крећемо: стално смо у колима, или седимо за компјутером или у фотељи испред ТВ-а. Др Сеферовић, на значај физичке активности за превенцију срчаних обољења, често на својим предавањима указује једном „црнохуморном” карикатуром, која је врло ефектна и коју свако може да разуме. На њој лекар пита пацијента: „Шта Вам више одговара – да вежбате сат дневно или да будете мртви 24 часа дневно?”

Ипак, наш саговорник помиње да је на ову нашу суморну статистику утицало то што смо последњих 20 година у веома тешкој економско-социјалној ситуацији: привреда стоји, финансијске могућности државе и појединца су смањење, доминира страх од губитка посла, борба за преживљавање, несигурност фамилије, разводи, немогућност да се деца адекватно школују.

– Тај хронични стрес је сам по себи довољан да доведе до озбиљног поремећаја здравља. Он је самостални ризик за настајање кардиоваскуларних обољења – каже др Сеферовић.

То важи за све земље у транзицији, али је Србија нарочито погођена.

Ми смо годинама били под санкцијама, ратовали смо, били бомбардовани, а докрајчила нас је економска криза, висока стопа незапослености. Апарат „стресомер”, медицина није измислила, да би могли да проценимо колико је утицало то на пораст болести срца. Американцима је био довољан један земљотрес, чак ни катастрофалних размера, да израчунају колико је такав стрес тог дана и наредних недеља напунио коронарне јединице у градовима, где се земљотрес осетио, а људи били уплашени и под стресом.

Земљотрес у Лос Анђелесу јануара 1994. године, Американцима је био повод да у прецизним студијама израчунају ефекте стреса, страха и панике. То је био довољан окидач за стрес који jе доведен у везу са драстичним скоком стопе смртности од кардиоваскуларних болести у области Лос Анђелеса, са просечних 15,6 на 100.000 становника, на 51 тих дана. Већина ових људи имала је неку историју коронарне болести или фактор ризика попут повишеног крвног притиска, у суштини ништа озбиљно, али за већину оних који су умрли, било је пресудно да су били – на смрт уплашени. Тако су амерички новинари на једноставан језик превели медицински закључак из престижног и угледног медицинског часописа „Њу Ингланд џорнал ов медисин”, који је поводом ове студије закључио да емоционални стрес може да „убрза појаву срчаних криза код особа које имају предиспозиције за обољења срца”.

Оливера Поповић


Коментари2
36007
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

D. B - NYC
Hvala za odlican tekst. Nemar prema sopstvenom zdravlju je opste poznat u Srbiji, A kako se prema zdravlju odnosi vecina Amerikanaca ? Imati 35, 45, 65 ili 85 godina je potpuno isto ...kada je zdravlje i preventiva u pitanju ! Najmanje jednom godisnje se svi pregledi podrazumevaju i krvna slika do najsitnijih detalja... Kod kardiologa, endokrinologa i ocnog lekara se zakazuju pregledi na sest meseci. Starije osobe od 60 , 70 ili 80 godina uredno vezbaju, voze bicikle ili svako jutro idu na plivanje. Diskriminacija po osnovu godina ne postoji ! Stariji ljudi su aktivni clanovi drustva ...a mnogi rade i u osmoj ili devetoj deceniji ! Moja komsinica (84 g.) u zgradi na Menhetnu ...mi se cak nedavno pohvalila da je zavrsila sve neophodne redovne preglede pa cak i i kolonoskopiju (pregled debelog creva) ...i da "trenutno zuri na plivanje"...Da li znate da je Jane Fonda danas objavila svoju novu knjigu "Prime years" (Najbolje godine) a da je u vidu imala sebe i svojih 78 godina ?
Mika M
Ukucajte na internetu: Stari tibetanski lek

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Болести срца

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља