понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:30

Портрет мајке Франца Листа у Србији

субота, 06.08.2011. у 21:58
Портрет мајке Франца Листа

Зрењанин – Кажу да у Зрењанину ствара много сликара, а да се број само оних академских приближио стотини. То је последица, мисле уметници, богате традиције. У Банату су рођени Константин Данило, Урош Предић, Паја Јовановић, а овде су се у прошлости укрштали многи уметнички путеви.

Рудолф Бркић је академски сликар родом из Питомаче у Подравини. Факултет ликовне уметности завршио је у Загребу, где се школовао и у чувеној радионици Крсте Хегедушића. У Банат је дошао одавно – на Ликовну колонију у Ечки и остао. Поред сликања (десет самосталних и око 200 заједничких изложби) бави се и културним истраживањем. Не тако давно открио је да се у богатој колекцији слика овдашњег Народног музеја налази и портрет мајке Франца Листа.

Миклош Барабаш (1810–1898) био је познати мађарски романтичар. Мада је живео и стварао у 19. веку, у уметничким круговима је познат и данас. Сликарство је учио у Бечу и у неколико италијанских градова. Био је познат по томе што је много путовао и мењао места боравка. Углавном је радио портрете, али и такозване жанр слике и пејзаже. Међу познатим личностима из свог времена, а које је портретисао, налази се и Франц Лист. Познати композитор и пијаниста боравио је у Зрењанину, односно тадашњем Бечкереку у два наврата. Као деветогодишњак свирао је на отварању „Каштела”, дворца који и данас постоји у оближњој Ечки. Њега је 1820. изградио гроф Лазар Агоштон. Други пут Лист је био у Бечкереку између 1842. и 1846. када му је домаћин био Ласло Карачони, поджупан овдашњи. Сигурно се зна да је тада настао и портрет Франца Листа чији је аутор Миклош Барабаш, прича Рудолф Бркић. Према његовим истраживањима, у то време је настао и „Портрет старице с белом капом” који је касније из Карачонијеве куће доспео у музеј. Овде генерације кустоса нису откриле ко је, у ствари, старица са слике, а Бркићу је, како тврди, то успело упоређивањем слике са фотографијама из монографије о Францу Листу.

Оливера Скоко, кустос у зрењанинском Народном музеју на Бркићеве податке додаје да је Миклош Барабаш похађао ипротестантску школу, те да је и две године живеоу Букурешту.

– Био јепредседник Уметничког друштва у Будимпешти целих 36 година, а бавио се и политиком јер је биочлан пештанског парламента. Код нас се налазе две Барабашове слике. Једнаје „Портрет старице у белој капи” који је настао 1859. године у стилу бидермајера. Друга слика носи назив „Румунска породица иде на вашар” и такође је у питању уље на платну. За прву слику немамо података кога представља и како је овде стигла док је друга доспела као поклон Државног одбора из Српске Црње 1946. године – прича Оливера Скоко. Она вели да о неспорном квалитету Барабашевих дела сведочи и чињеница да се они и данасчувају у многим музејима. Тако се рецимо у Музеју града Београданалази портрет Савке Обреновић , кћерке Милоша Обреновића.

– Његове портрете видела сам и у Завичајном музеју града Ровиња, напомиње кустос зрењанинског музеја.

Портрет мајке познатог композитора, сам по себи нема некакав епохални значај, али сведочи о богатој уметничкој заоставштини која се овде баштини вековима.

„Најбољи и најпознатији српски сликари управо су почели да стварају у Банату”, закључује сликар Рудолф Бркић.

Ђ. Ђукић


Коментари2
0b379
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran novak
A kde vam je Djura Jakšić vi rodoljubi???!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Teodor Petrovic
Najenergicnije protestvujem protiv nepravednog naslova ove slike, koja na njoj pretstavljenu osobu definise kao "starica"! Kada se lik ove zene - koja je utvrdjena kao majka Franca Lista - izblize pogleda, lako ce se uvideti da je ta "starica", u vreme kada je slika nastala, mogla da ima oko 40 godina. Njene ruke, koje je slikar izrazito cedno pretstavio, nisu ruke neke "starice" vec izrazito mlade zene u njenim najlepsim godinama. Garderoba koju je ona tada na sebi imala, deluje izrazito klasicno sto je mozda za mnoge cini daleko starijom nego sto jeste. Kratak ljudski vek onog doba je moda garderobom i zena i muskaraca ove pretstavljala starijim, zrelijim i ozbiljnijim nego sto su to oni tada zaista i bili. Ovo saznanje nam danas zabranjuje da mlade ljude onog doba, bilo zene bilo muskarce, garderobe radi svrstavamo u grupe "starica" i "staraca". Titula slike je samo "Portre majke Franca Lista" i nista vise od toga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља