четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:20

Држава у лавиринту кризе

Аутор: Бошко Мијатовићуторак, 09.08.2011. у 22:00

Велики пад берзи у целом свету током последњих дана неминовно је наметнуо питање да ли поново улазимо у другу кризу, после оне из 2008. године коју свет још није преболео. Овај пад је, нема сумње, повезан са страхом инвеститора од будућности и жељом да се склоне у мирније воде.

Непосредни окидач било је смањење кредитног рејтинга САД од стране агенције С&П, прво у последњих сто година. Више америчких економиста, са Кругманом на челу, грди С&П, помињући раније грешке, и ишчуђава се идеји да се смањи рејтинг економски и финансијски моћних САД. А онда ипак признају да постоји проблем: политички, тј. у Вашингтону. У томе је ствар. Није С&П смањио кредитни рејтинг САД зато што оне не би могле да сервисирају своје дугове, већ зато што је у питању политичка воља да се то редовно чини (присетимо се да је криза сервисирања избегнута пре десетак дана у последњи час).

Инвестициона и пословна клима ионако нису биле на висини, па је мало требало да завлада паника. Исход је помало парадоксалан: знатан број инвеститора је, свакако под утицајем снижавања кредитног рејтинга, почео да продаје акције из разлога пословног песимизма, што је,дакако,довело до пада берзе и сељења капитала у сигурније хартије – баш у америчке државне обвезнице, иако је сенка сумње у њих баш довела до садашње кризе! Забавно, зар не?

Да је смањење кредитног рејтинга САД једини фактор,већих проблема не би било. Међутим, ни економски фундаменти нису повољни. Економије развијених земаља споро расту, знатно се спорије опорављају од претходне кризе него што је пожељно. Што је најгоре, коначни подаци за САД дају ниже кварталне стопе него прелиминарни (ово нам је нешто познато из наше статистике). Слично је и са и даље високом незапосленошћу. Стога ни добри финансијски резултати многих водећих компанија не успевају да поправе атмосферу.

Европа, наравно, даје свој знатан допринос пословној несигурности. Криза државних дугова мало-мало па потресе Стари континент. Грчка, Ирска, Португалија... Сада Шпанија и Италија. Основни проблем Европске уније јесте тошто није држава већ и даље конгломерат без јединствене политичке воље и економских инструмената. Стога тржиште све време тестира способност држава ЕУ да заиста учине на подручју државних дугова оно што декларативно обећавају. И ни даље није уверено.

Суштински проблем данас је генерална презадуженост, у смислу превеликог односа дуга и друштвеног производа на светском нивоу. Она је и довела до кризе 2008, а процес смањења задужености и даље траје. Како су показали Рајнхахтова и Рогоф, финансијске кризе се далеко спорије лече него обичне рецесије баш због нагомиланих дугова и тешкоћа са њима. Додуше, становништво и привреда у развијеним земљама донекле су се раздужили у последње две године, али су то надокнадиле државе, које су се саме задужиле како би стимулисале привредни опоравак и помогле банкарском сектору. Стога се данас економске муке више врте око државних, а мање око приватних дугова, па и тренутна криза поверења представља, у ствари, кризу поверења у државу.

Од државе се обично очекује да паметном акцијом решава економске проблеме, али се често заборавља да држава има своје инхерентне слабости, које проистичу из политичког процеса у коме и најбоље намере, када постоје, могу да се изгубе у лавиринту политичких компромиса, демагогије, личних и партијских интереса, незнања...

За догледну будућност најповољнија могућност је да је реакција инвеститори на тренутну ситуацију била претерана претходних дана и да ће следећих доћи до нормализације берзанских индекса. Наиме, и поред све рационалности и аналитике, међу инвеститорима,повремено, у неизвесним тренуцима преовлада психологија крда,када један ради што и други, а да баш не зна зашто. Уколико сви продају, продаје и он верујући да ће проћи још горе уколико ради нешто друго. Пошто се главе охладе, могуће је да ће се ствари вратити у нормалу, отприлике тамо где су и биле.

Могуће је, међутим, да се ствари погоршају и свет уђе у нову кризу. Трајно смањење поверења и берзанских цена акција довело би до смањене приватне тражње и банкарског кредитирања, што би донело нови удар економској активности... Даље не смем ни да размишљам, а посебно о томе шта би било са Србијом која је данас много неотпорнија на светску кризу него што је била пре три године, почевши од далеко веће спољне задужености,преко рекордне незапослености,до млитаве економије и израженог пословног песимизма.


Коментари11
26296
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ceda Bradic
Држава у лавиринту кризе.oh..ne, bas:) Da ii je kriza morala,etike (recju ljudskih vednosti = KORUPCIJA, SISTEMSKIII ELEMEANAT a ne presedan?), ili je rec o 'krizi kolicine novca"? Pa.. Izmedju to dvoje je sustinska razlika..Ponor od 2000 godina? A da li je kriza "drzave", zapravo, kriza nesposobnosti (nemogunocsti) razlikovanja znacajnog od bezznacajnog? E!? PA.......... U sekundi imamo naprdak od 2000 godna!? Za "Politiku" 4011, CB
Veciti Oponent
@Mirko Katic Gospodine Katicu, mozda bi bilo najbolje da procitate tekst cuvenog ekonomiste i nobelovca Hajeka, koji se zove "Paradoks stednje", i koji razjasnjava to sto Vi ne razumete, i nazivate problemom rentijerske stednje.
Mirko Katic
Problem o kojem je ovdje rijec nastao je kao posljedica enormnog rasta finansijskog kapitala akumuliranog u banakama, koji u svom pocetnom obliku ima karakter rentijerske stednje. Svaka stednja, ukljucivo i rentijersku, smanjuje tekuci nivo plateznosposobne traznje koja cirkulise unutar trzisne privrede, i time izaziva pojavu recesije. Kejnzov lijek samo privremeno rjesava problem, jer ce najveci dio novca koji drzava pozajmljuje i trosi biti ponovo zadrzan u rentijerskoj stednji. Ostaje pitanje: "Sta da se radi"? Treba obeshrabriti rentijersku stednju. Uputstvo za takvu akciju citalac moze naci u knjizi "Kapitalizam, nekapitalizam i trzisna privreda", izdavac TKD Sahinpasic, Sarajevo. Ako budete imali dodatnih pitanja, pisite autoru, dobicete odgovor.
Radoslav Jovanovic
Mislite da je politika svemoguca i da politicari treba samo da se dogovore? Mislim da je rec o krizi kapitalizma. Vlast u Americi, suprotno kapitalistickim normama, je "kupila" dug najvecih banaka. To je uradila da bi spasila kapitalisticki sistem. Ali otstupili su od "zdravog kapitalizma" u kome neuspesni propadaju. Sada je drzava u krizi. Odavno je stvoren kapitalizam koji se zasniva na spekulacijama. Napravljena je "piramida" koja traje dok se baza povecava. Cim se to ne desi nastupi kolaps. U isto vreme nema jasnih smernica za buducnost vec se ide od krize do krize. Do sada su uspevali da ih "resavaju" ali je svako resenje bila privremena. Doslo se posle toliko desetleca do "zida". To su zakonitosti dovele do ovoga danas. EU na istim principima politicki pokusava da odbrani svoju utopiju davanje privremenih resenja. I sta ocekujete u buducnosti? Sudite sami. Samo ne verujte u cuda. Istorija nas uci da su svoje krize resavali kroz velike svetske katastrofe.
Mister X
@Gastarbajter T | 10/08/2011 10:13 "Autor, gospodine X, vidi mnogo bolje od vas. " - U redu. Ostavimo vremenu da pokaze ko je bio u pravu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља