среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 09.08.2011. у 22:00 Радош Бајић

Божур

И на крају, шта да кажем,

ништа скривили нисмо, ништа туђе нисмо узели,

ни богати ни сиромашни, имамо само један живот..

И хтели бисмо да му се радујемо.

Нека нам нико не замери, да нам опрости нема шта.

То што још нисам рек`о остаде ми у грлу

А шта мислим – знамо само Бог и ја…

И тако…

(Радашин у серији Село гори...)

Слутим да је неко од високих државних званичника одустао, или му је нешто важније искрсло, елем, на позив који ми је седам дана пре био упућен да ове године отворим четрдесет и други Сабор народног стваралаштва „Прођох Левач, прођох Шумадију” у порти манастира Каленић – одговорио сам потврдно. Нисам се покајао.

Ова смотра народног стваралаштва, коју је пре четири деценије утемељио сељак и културни радник Левча и Шумадије Бративоје Марковић, по својој изворности и чистоти, по доследности у очувању баштине, обичаја, фолклора и традиционалне културе српског народа, те по свом значају – умногоме надилази сличне народне светковине и манифестације у Србији. Поготову оне које су по концепту нових маркетиншких евалуација и експерата за медије, у поплави комерцијализације, лаке зараде и тржишног брендирања по сваку цену изгубиле своју душу, претвориле се у вашариште бесмисла на коме се испијају хектолитри пива, из чијих шатри завијају естрадне звезде које би имале добру прођу у Техерану.

Већ неповратно далеко од сврхе, од смисла, од родоначелне идеје, од изворности и глобалне антрополошке и културне особености нашег народа, толико далеко да ће се, уколико се овако настави – и трубе све слабије чути.

Сабор у Каленићу, у забити најлепше, најчистије и скрајнуте Шумадије – још увек одолева. Колико ће дуго, остаје нам да видимо. Има и кинеске пластике, али знатно више грнчарије, резбарије, ношњи, шајкача, наиве и левачког вина из бачви, поезије, лепог разговора и песме наглас... Ако је већ тако речено, народу који се окупио у питомини манастира Каленић хтео сам да кажем нешто из срца, искрено и поштено… Онако, као свој – своме... Овако...

Драги пријатељи, драги сељаци и грађани Левча и Шумадије, драге мајке и баке, младићи и девојке, драга децо, даме и господо… На овом благодарном месту, у порти светиње која више од шест векова сведочи шта смо и ко смо, указана ми је велика част да отворим овај сабор.

И пре него што то учиним, одлучио сам да вам се не обратим традиционалним говором, на који сте навикли. Могао бих и то – али стрепим да не погрешим. Пророк нисам, а нисам ни политичар, па не умем да вам обећам бољу и лепшу будућност. Страх ме да не забрљам и да ми се не омакне да гласно изговорим оно о чему сви ћутимо. Плашим се да гласно не кажем нешто што сви знамо, што нас брине, мучи и раздире. Бојим се да се не замерим онима из белог света који су нам дошли пред праг, а који нас гурају од себе, који нам вековима, и овог часа, отимају земљу, државу и душу, и дају је на тацни онима који пале наше цркве, који газе наша имања и скрнаве гробове наших предака… Због тога, уместо Радоша нека вам се обрати Радашин из ТВ серије „Село гори, а баба се чешља…

И тако... У болнице сам стекао још једнога пријатеља. Дечака Божура из неког села у близини Високих Дечана, из Метохије. Наденули му име Божур, као косовски божур. То је оно цвеће што тамо расте и цвета, а све друго се затире и нестаје. Божура донели у болницу у Крагујевац, хеликоптерем из Митровице. И он исто као ја – возио трактор, ја сам се преврнуо док сам вукодрва, а његов нагазио на мину… Поставили нељуди… Само што он није био сам. Мајка му је седела на блатобрану. Њега спасао мотор, а њу није имало шта.

Отад Божур није рекао ни реч

Коментари22
e0b81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Маринко Јашић
Радош Бајић својим умјетничким дјелом и јавним иступима наговјештава актуелизовање онога што је највредније у српском народу: искретност, осјећајност, несебичност, партиотизам... Он буди потенцијал надарености српског народа за стваралаштво, али истовремено изражава забринутост због оних слабости које спречавају да тај потенцијал дође више до изражаја. Кад би се у српском друштву поклањало више пажње о приоритетима и организованости, разлога за страховање било би много мање. Да би се друштвена енергија усмјерила ка бржем преброђавању кризе у којо се налази српски народ потребно је да интелектуалци раде много конкретније и конструктивније, уважавајући потребу поштивања приоритета и организованог рада у интерсу свога народа. А да би имала чврст ослонац у властитој оријентацији, треба да буду у вези са својим народом црпећи властита надахнућа из његових потреба, жеља и традиције. Мислим да Радош Бајић управо тако поступа и због тога цијеним његов интелектуални ангажман.
Рајко Радишић
Живео наш Божур, наш Радашин, наш Бајић и наша глупост. Живеће овај народ и у свој својој наивности. Устаће Каленић. Устаће кука и мотика и спасиће нас Каленић и наша чиста душа. Србија ником ништа није узела, светске орлушине хоће да је очерупају, скрате за главу.
Radomir Radulovic
Jos jednom , bravoza Radosqa Bajica . Kapa dole. Radulovic Radomir
Зоран из Ваљева Пантовић
Радош- Радашин и треба да говори, за нас и у име нас. Молим га да нађе снаге и направи са својом сјајном екипом наставак "Село гори..., а да оствари себе и кроз нове пројекте.". Бог га је обдарио да уђе у душу готово сваког Србина. И да је загреје. Хвала му
Miko Tanin
@Zoran Markovic | 13/08/2011 14:36 "Gospodjo Fajdara svaka vam cast na komentarima" A za koji to komentar gospodje Fajdare zasluzuje cast? Jeli to njezina neotrcana i uvredljiva recenica: "....od ovog placljivog "rodoljuba" branite se sami! Sram vas bilo! Gospodin Rados Bajic vec dugo vremena ukazuje na pogubnu politiku zapostavljanja, unistavanja i napustanja sela - politika koja je zapocela jos prvih dana nakon drugog svetskog rata i traje sve do danas. ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља