петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 12.08.2011. у 22:00 Зоран Миливојевић

Развод је процес

Илустрација Срђан Печеничић

Људи се разводе када имају толико различите представе о важним животним питањима да нису у стању да остваре задовољавајући и стабилан однос. Али када људи верују да је развод показатељ да је неко неморалан, крив, искоришћен, глуп, преварен итд., њихов развод ће сигурно бити ружан и веома болан за све укључене. Безболни развод једноставно није могућ, али је могуће развести се на начин који много мање боли и не обележава каснији живот укључених. Посебно деце.

Да бисмо оценили неки развод, потребно је да гледамо најмање две ствари: начин на који се људи понашају током развода и какав однос имају после развода. Чињеница је да развод није догађај, већ је један психолошки процес који започиње много пре и траје и после развода, што некада може трајати годинама.

Људи почињу да размишљају о разводу онда када схвате да супружник заиста неће променити оно понашање које им је неприхватљиво. Када неко месецима размишља о бројним променама које могу да наступе као последица развода, он се емоционално и практично припрема за развод. А када постане сигуран у свој избор, партнеру предочава одлуку и захтева споразумни развод.

Када припремљени супружник своју одлуку саопштава оном другом неприпремљеном, настаје „фазни помак”. Док је онај који хоће да се разведе већ далеко одмакао у свом процесу размишљања и донео одлуку, тако да је сада заинтересован да се развод брзо обави, онај други је шокиран захтевом и тек је на самом почетку свог процеса психолошког прихватања развода. То удаљава од споразума.

Како развод јесте једна врста губитка, на њега се може применити след психолошких фаза кроз које пролазе они који тугују. Свака од ових фаза има различит ментални став и доминантно осећање. Прва фаза је отписивање чињенице која је неприхватљива. Људи верују да је други дао изјаву у афекту, да само прети како би изнудио неко понашање, да нема храбрости то да уради, итд. А када схвате да други има озбиљну намеру да се разведе, тада следи фаза протеста. Њу карактерише оптуживање другог, застрашивање одузимањем деце, љутња и бес, некада и насиље. Следећа фаза је фаза обећавања када особа покушава да се из позиције привидног прихватања развода што боље представи како би поново импресионирала. Када схвати да ни то не помаже, почиње фаза очаја, у којој особа губи сваку наду да ће успети да задржи супружника. Тада доживљава губитак, тугује за изгубљеним и полако прихвата нову реалност.

Како је за све то потребно неко време, није добро форсирати. Разумевање фазног помака повећава шансу за споразум и добар развод.

Коментари7
e51be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nina Milovanovic
Razvod se desava kada se partneri udalje jedni od drugih emocionalno i fizicki, kada brak postaje jedna rutina, kada jedan parner poseduje energiju a drugi je pasivan, kada je jedan optimista i probleme resava bez dramatizacije istih a onaj drugi cuti,povlaci se,kada jedan parner mentalno postaje star iako to po godinama nije, sebicnost jednog, manjak postovanja i tolerancije itd, sve to je i vise nego dovoljan razlog da onaj partner koji je pozitivan i koji brak pocinje da dozivljava kao tamnicu, jednog dana donese odluku za razvod.
miki m
Nadam se da ne trebam umreti da otac moje dece bude "88" posto odgovoran uz svu toleranciju za neplacanje alimentacije itd itd....
snezana miskovic
U fazi sam razvoda i svako iskustvo mi puno znači.
J D
I... život se ponavlja (genetika, šta li...). Moja dugogodišnja veza se završavala, mesecima sam najavljivala neophodnost promene mnogih situacija partneru, on je mislio da pretim bez osnova i realne namere i da do toga neće doći, onda sam zaista to i uradila, počelo je sa nasiljem, ponovila se i situacija sa zabranom prilaska... Posle godine njegovog tugovanja (jer sam raskid prihvatila mnooogo pre nego što se zaista i odigrao) bilo je par pokušaja uspostavljanja dobrih odnosa sa njegove strane... Samo što ja nakon svega nisam u stanju da "ćaskam". Srećom dece tokom te veze nije bilo pa mogu u potpunosti da zaboravim na neugodnosti i nastavim svoj život bez osvrtanja.
J D
Iz perspektive deteta, čiji su se roditelji razveli (kada sam imala 15) mogu da potvrdim da ovaj proces traje GODINAMA nakon razvoda. Otac je zbog problema sa alkoholom kreirao niz neprijatnosti, koje je majka godinama tolerisala iz straha da deca ne "ostanu" bez oca, "dominantnije figure" koja je toliko uzela maha u svom iskrivljenom ponašanju da je sve vremenom preraslo u nasilje. Zlostavljača smo najzad izmestili, neko vreme je tugovao svako na svoj način, a posle par godina (i posle niza neprijatnosti koje su za posledicu npr imale to da je on dobio zabranu prilaska našoj zgradi) njih dvoje su ćaskali telefonom satima. Uljudno, lepo, mislim onako kako su se upoznavali dok su još bili u fazi zabavljanja. Jer tada su ponovo oboje bili rasterećeni. Majka je prihvatila njegovu neodgovornost i neozbiljnost po pitanju plaćanja alimentacije, on se više nije osećao "progananim"... Danas, 9 godina posle majčine smrti on je jedan roditelj koji je 88% kvalitetno nadokandio ulogu oba roditelja

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља