петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

Ране су простор кроз који улази светло

петак, 12.08.2011. у 22:00
Сцена из представе „Хекуба”

Специјално за „Политику”

Сплит – У оквиру драмског програма фестивала „Сплитско љето”, у Солину близу Сплита, премијерно је изведена представа „Хекуба”, настала према Еурипидовој трагедији, у режији Феликса Алексе, а директорка драмског програма фестивала је глумица и редитељка Сенка Булић.

Један од најзначајнијих савремених румунских редитеља Феликс Алекса истиче да се у овом сценском читању „Хекубе” фокусирао на проблем насиља, али не у дневнополитичком, већ у универзалнијем, филозофском погледу. А избор да у представи играју хрватски и српски глумци – Сергеј Трифуновић, Дејан Бућин, редитељ тумачи као потврду да је позориште једно од места могуће катарзе, посебно зато што је реч о комаду који говори о рату, злочинима и освети. Истовремено, према речима редитеља, то што су актери различитих националности даје представи посебну енергију јер је театар и место сусрета – то је, како каже, научио у раду са Питером Бруком, почетком деведесетих година у Паризу.

Радња Еурипидове трагедије се дешава након пораза Троје у Тројанском рату, протагонисткиња је Хекуба (Зоја Одак), некадашња краљица палог и опустошеног града, места утвара у коме се мртви сабласно мешају са живима. Хекубина трагедија је страшна – од педесеторо деце колико је имала са Пријамом, остало је само троје, при чему Поликсена (Ана Виленица) и Полидор (Матија Качан) такође страдају, током радње комада (Касандра, која се не појављује на сцени, у ропству је). Из њеног преснажног бола се рађа језива освета. Она ће, уз помоћ Тројанки, брутално убити Полиместорову децу, а њега ослепети. Полиместор (Сергеј Трифуновић) је убица Полидора. Ужаси се ређају без краја, количина насиља које ликови чине једни другима растегнута је и преко граница подношљивости. При томе, краљеви завршавају као обични смртници, чиме се суптилно сугерише есенцијална релативност моћи: Који је смисао власти када смо сви суштински једнаки? Сви патимо, посрћемо, умиремо. Истовремено, ове екстремне околности су инспиративна платформа и за анализу односа између ропства и смрти, херојства и освете, похлепе и насиља.

„Хекуба” Феликса Алексе је изванредно снажна, емотивно пробојна представа у којој су глумци посвећени до краја, они наступају са страшћу неопходном да би се адекватно изразила психолошка тензија ове пацифистичке трагедије (Еурипид ју је написао у време Пелопонеских ратова, болно кричећи за њиховим окончањем). При томе, игра глумаца никада се не обрушава на простор патетике, што је у овој врсти театра густо збијених, усијаних емоција, увек велика претња – извођачи су овде вешти акробати који балансирају на танкој линији, играјући са фино одмереним жаром. У томе им је сигурно помогао и амбијент у коме се представа изводи – античко гробље Манастирине, изван зидина античке метрополе Салоне. Овај простор у себи носи затегнуту историју страдања, једну хипнотичку сакралност и сугестивну тежину прошлости, савршено коегзистирајући са ликовима и радњом трагедије. Инструментални музички лајтмотив Зидара Бетонског, који у битним драмским моментима представе прати радњу, и жива музика бубњара Ива Кристијана Шишка и Ивана Гиљума продубљују обеспокојавајуће утиске гледалаца и на тај начин интензивирају потребу за анализом корена насиља које људи чине. Та неопходност да се суочи са чињеницама ратних ужаса које смо сви на овим просторима посредно или непосредно доживели, маркантно се изражава на завршетку представе: измирења нема, на злочин се одговара злочином, ланац освета се не прекида, никакав сеdeusexmachina не појављује са решењем нити избављењем. Овај безизлазно мрачан крај представе сваког од нас нагони да свет око себе учинимо подношљивијим, да сами пронађемо одговоре и катарзу, кроз фронтално суочавање. Тама се не распршава сама од себе, потребно је да свако од нас направи простора за светло, не губећи при томе свест о томе да су ране простор кроз који улази светло, а не мрак.

Представа „Хекуба” је вредна у естетском, али и у политичком смислу. Чињеница да у овој сплитској представи играју три српска глумца, Сергеј Трифуновић (Полиместор), Дејан Бућин (Агамемнон), који ради у Немачкој, и Никола Ивошевић (Одисеј), који је из Сомбора, али већ дуго са великим успехом ради у сплитском ХНК, од великог је значаја за успостављање чвршћих културних, а тиме и друштвено-политичких веза између Хрватске и Србије.

Ана Тасић


Коментари3
0e263
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

novi umjetnički smjer- grobljanski
Zašto se predstave igraju na groblju, čak i ako je antičko? I tamo su valjda sahranjeni neki ljudi, iako "antički". Koliko mi je poznato, u evropskoj kulturi ne postoji običaj da se odigravaju zabave na grobljima kao, na primjer, o određenim praznicima u Meksiku. Osim toga, zašto se uvijek isti glumci "katarziraju"? Iz rana ide krv, a da bi se zatvorile i izliječile, one se moraju zatvoriti za svjetlo. Piece of cake.
Spasenija kolček
Izvanredan esej Ane Tasić o univerzaliji zločina i žrtve. Verovatno nadahnuta predstavom Ana je dala esej koji donosi uvid i pročišćenje i stoga ga valja čitati i iščitavati. Žao mi je da nisam u prilici da uživo pratim samu predstavu. Autorka je kroz svoj esej preporučuje i ja verujem da predstavu valja pratiti.
Marija Bruštulin
Чињеница да у овој сплитској представи играју три српска глумца ..... postavlja pitanje: da li su tekst drame morali govoriti IJEKAVSKI???

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља