уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:19

Београдски мостови – од облица до пилона

субота, 13.08.2011. у 21:58

„...Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светлији, општији од храмова. Свачији и према свакоме једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на коме се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло.

Сви су они у суштини једно и подједнако вредни наше пажње, јер показују место на коме је човек наишао на запреку и није застао пред њом, него је савладао и премостио како је могао, према свом схватању, укусу и приликама којима је био окружен...”

Иво Андрић

Мостови су жила куцавица Београда – пет их је на Сави, један на Дунаву. Мост у српској престoници први пут помиње историчар Зосим у петом веку нове ере. Касније су, за време Византије и у доба турских освајања, преко Саве подизани примитивни понтонски мостови да би војска прешла са обале на обалу. Историчари су забележили да је Сулејманов војсковођа Караџа-паша учинио то пред освајање Београда 1521. године, док су градитељи султана Ахмеда код села Вишњица први премостили Дунав 1595. године. Како су Турци освојили, на исти начин су изгубили Београд, јер је војска Еугена Савојског изградила нови понтонски мост и освојила Београд 1717.

Први озбиљнији мост подигли су Аустроугари 1688. године, када су премостили Саву код Остружнице, а недуго потом и у близини садашњег моста преко Аде Циганлије. Најпре је направљен Дуги мост или, како су га у народу звали Мост преко мочваре. Он је прелазио преко појединих делова данашњег Новог Београда. На њега се ослањао понтонац преко Саве.

Искусни београдски мајстор Ђорђевић „за само месец дана уз помоћ 400 радника, подигао је Дуги мост, користећи 2.000 стабала, 1.100 дрвених стубова, 15.500 снопова коља и 12.000 палисадних облица”.

Ослоњен на шест камених стубова 20. августа 1884. године отворен је 462 метра дуг и 7.200 тона тежак Железнички мост који је рушен у оба светска рата. Данашњи Стари железнички мост изграђен је по завршетку Другог светског рата, у оквиру ратне репарације, и био је једини београдски железнички мост преко Саве све до изградње Новог железничког моста, 1979. године. Он је подигнут у склопу београдског железничког чвора, дугачак је 1.928 метара и преко њега прелази „Бг воз”.

Житељи Београда су први прелепи друмски мост дочекали 16. децембра 1934. године. Мост краља Александра Карађорђевића премостио је Саву ослоњен на два армиранобетонска стуба у српско-византијском стилу, док су челична ужад држала конструкцију.Делимично је срушен у време бомбардовања 1941. године, а потпуно уништен у америчком бомбардовању Београда 1944. Обновљен је 1955. године и добио је име Мост братства и јединства. Народ га је назвао Бранков мост.

Још у току Другог светског рата Немци су, зато што преко Моста краља Александра није могло да се прелази, одлучили да саграде нови мост који су назвали „Принц Еуген”. После рата Београђани су га звали „швапски” или „немачки”, али га тако данас нико не зове. Трамвајске шине на мосту су постављене 1984. године. То је једини мост преко кога прелазе трамваји који полазе из Блока 45 у Новом Београду и превозе путнике у стари део престонице.

Захваљујући визији тадашњег градоначелника Бранка Пешића, 1970. године је саграђена „Газела”. Преко овог најпрометнијег моста дневно је пролазило 170.000 возила иако је пројектован за око 40.000. Тек после 40 година почела је реконструкција и предвиђено је да буде завршена до фебруара следеће године.

Први и, за сада, јединиправи мост преко Дунава – Панчевачки, или Мост краља Петра Карађорђевића, отворен је 27. октобра 1935. и назван по тада малолетном краљу Југославије Петру Другом (Мост краља Петра II).После немачког напада на Југославију, 6. априла 1941. године, команда југословенске војске одлучила је да дигне у ваздух сва три постојећа моста у Београду (два преко Саве и један преко Дунава) у узалудном покушају да успори напредовање немачке војске. Немци су поправили мост за своје потребе, али је оштећен у току бомбардовања 16. априла и 3. септембра 1944. године. Када су почели да се повлаче из Београда у октобру 1944, Немци су уништили мост.

Обновљен је1946, а први воз преко њега прешао је 7. новембра исте године, док је друмски део пуштен у саобраћај за најзначајнији празник СФРЈ –­29­. нов­е­мбар­.

Дејан Спаловић



Коментари12
f20a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Mitrovic
Most je postao simbol Beograda, nesto zadivljujuce.
Ratko Markovic
Odlican tekst, prelep most.
Anastazija Vucic
Posle ovako inspirativnog teksta, i posle posete mosta, kristalno mi je jasno zasto je Ivo toliko pisao o mostovima! Ovaj je tu da bi spojio obale dve reke, da bude koristan ljudima i da ostane brojnim buducim pokolenjima! Divna stvar za Beograd! Rastemo!
Nikola Stamenkovic
Svaka cast!
Milena Tosic
Odlican tekst, pre svega poucan! Mostovi su tu da nas spajaju, bez obzira na to u kojoj politickoj garnituri da su izgradjeni! Ovaj preko Ade nece ostati ni Djilasu, ni Tadicu niti bilo kome od njih! Ostace gradjanjima za vek i vekove! Ne bi bilo lose da postujemo ovo remek delo, kad vec necete da mi se divite! Kladim se da niste prosetali njime za vikend!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља