петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 14.08.2011. у 22:00 Мирољуб Дугалић

Стара прича госте не привлачи

Овог августа гостију је више него лане за око шест одсто (Фото М. Дугалић)

Пуни су паркови људи који шетају или уживају у „дебелој“ хладовини, сва места попуњена су и у „возићима“ који возе туристе с једног до другог краја Врњачке Бање, гужва је на бањској променади, у бројним ресторанским баштама...Овог августа гостију је више за око шест одсто него лане.

– Тренутно је овде око 12.000 туриста, рачунамо да ће, ако се овакав тренд настави, око 80.000 ноћења бити више ове сезоне него претходне. Охрабрује и то што је протеклих дана, у време карневала, Врњачку Бању посетило око три стотине хиљада људи. То је рекорд, али све то не сме да нас завара и уљуљка у задовољству – каже Никица Пантовић, директор врњачке туристичке организације.

Он, а и други организатори туризма у нашој „краљици бања“ сматра да су богатијој понуди, пре свега, допринели мали хотели. Десетак таквих подигнуто је у последњих пет, шест година и у њима се гостима нуди „европска услуга“. Ни један од њих није без „спа-центра“ а има их и са сопственим „аквапарком“... У Врњачкој Бањи постоји 11 отворених и пет затворених базена. Дабоме, пансион у тако ексклузивним објектима није јефтин, око пет хиљада дневно по госту, али има и оних где смештај и храна коштају дневно свега око хиљаду и по динара.

Јефтинији хотели припадају познатом Угоститељско-туристичком предузећу „Фонтана“ које је, после неуспешне приватизације, у реструктурирању. А, та фирма је још увек „темељ“ овдашњег туризма.

– Невоља је што се у те веће хотеле попут „Звезде“, „Фонтане“ не улаже довољно. Неопходна је детаљнија реконструкција њихових соба, ресторана, конгресних сала... Јер, ако се овако настави, ми нећемо имати где да примимо групе од по двеста и више гостију – тврди Пантовић.

Богатијој понуди допринели су, пре свега, мали хотели (Фото М. Дугалић)

Са оваквом оценом, односно ставом да је крајњи моменат за прави подстицај већим инвестиционим улагањима, слаже се и Зоран Сеизовић, председник општине. Међутим, локалне власти су у том погледу, не само због новца већ и у складу са прописима, готово немоћне.

– Да бисмо ми, примера ради, средили инфраструктуру улице, паркове, канализацију... и адекватно заштитили изворе лековите воде, после једног периода претеране нелегалне градње, потребно нам је око 20 милиона евра. Ето, ових дана имамо проблем са бактериолошким загађењем фекалног порекла извора „Снежник“. Но, наш буџет је око пет милиона евра, а од те силне градње у последњих пет година у општинску касу се није слило више од седам, осам милиона евра. Крајем сезоне почећемо детаљну реконструкцију главног бањског парка и уређење још једног километра Врњачке реке, али то је недовољно. Има заинтересованих инвеститора, али туризам, па и овај бањски, јесте „државна“ ствар и многе одлуке су у надлежности виших државних органа – каже Сеизовић.

Зато локално руководство замера Влади Србије, пре свега Министарству економије и регионалног развоја и Агенцији за приватизацију, што се, после овдашњег противљења покушају продаје дела предузећа „Фонтана“ и Специјалне болнице „Меркур“, сада, како изгледа, намерно одуговлачи са новом понудом и новим стратешким партнером за предузеће „Фонтана“. Бањом већ кружи закључак у смислу „чека се већа пропаст да би се познатом купцу што јефтиније продало“. Као подстицај таквим гласинама иде у прилог и од државних органа наручена процена вредности капитала „Фонтане“ која је, тврде Врњчани – срамна.

Како се овде незванично дознало, хотел „Звезда“ процењен је на свега стотину евра по квадрату, односно 11.000 квадрата на 1,1 милион евра...

Стога су многи уверени да сада држава више одмаже него што помаже, а увек је било обрнуто. О Врњачкој Бањи, којој нису одолели ни краљеви, генерали, амбасадори, књижевници и научници, деценијама се бринуло и прискакало у помоћ. Уосталом, прва анализа воде урађена је још у време владавине кнеза Милоша Обреновића, када је утврђено да је „врњачка вода млака, кисела и лековита“. Онда је свештеник Јефтимије Поповић ту угостио владику Јоаникија, а срески начелник Павле Мутавџић се излечио од „отока црне џигерице“. После је све учињено да се 1862. године оснује „Фундаторско друштво кисело вруће воде у Врњцима“, а 1869. буде отворена и прва туристичка сезона.

Коментари6
35c43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан Вујачић
Ко посети В.Бању а не изађе на Гоч направио је велики пропуст.Бања и планина су одличне комбинације али ми немамо слуха и умећа.
Урош Филиповић
Нашој Бањи много што шта недостаје.прво прилаз од магистрале је неуредан и лево и десно су неки локали и перионице па је тротоар непроходана трава изгажена.Нема никаква веза од железничке станице до центра.Воз се не обраћа до Бање.Саобраћајни хаост у унутрашњости.Нема никаквог путоказа према планини ГОЧ-у где има скијашка стаза и викенд насеље са пар лепих локала.Ту планину Бања незна да искористи и употпуни своју понуду.Замислите Бању која од свог центра до 1100м надморске висине на Гочу има само 12км.Комбинација Бањског и планинског туризма где би се на Гочу изградили спортски терени и нрехабилитациони центри.То би привукло огроман број туриста и спортиста.Али као по обичају ми Срби смо неспособни за бизнис.Штета
Marija Tanaskovic
Upravo smo stigli iz Vrnjacke banje. Odabrali smo nju zbog blizine, zbog male bebe i zelje da dodjemo ponovo nakon studentskih dana. Setaiste i parkovi su divni...vidi se promena od proslog puta. Sadrzaj je takodje bogat, nijednog minuta se nismo pitali sta cemo raditi sledece. Ono sto me je razocaralo je prilaz banji...bez vidljivih znakova i putokaza ( osim na samom prilazu, kada ne mozete promasit ). Kako se strani turisti snalaze, ako je nama problem. Takodje neusluznost. Na gotovo svakom mestu smo cekali po pola sata konobara da se pojavi da bi porucili sta zelimo i oko sat vremena da nam donesu hranu, kojom u vecini slucajeva nismo bili zadovoljni. Svi bi da zarade ali sto manje da se potrude ili plate. Jedina, ali stvarno jedina pohvala je za vilu Kraljicu. Svaka cast, nadam se da cete se brzo i izdvojiti od ostalih, jer je razlika stvarno velika.
Nebojsa CH
Proveo sam i ove godine 9 dana sa familijom u V.Banji i moram reci kao i uvek da sam prilicno zadovoljan kada uporedim ostatak Srbije.Veoma sam zadovoljan hranom i cenama u Restoranima koji ne nude samo gril i meso vec ima tu i veoma ukuso i kvalitetno spremljene kuvane hrane sto do sadaa i nije bas bio slucaj.Negativno je to sto je glavna ulica prokopana u jeku sezone!Katastrofa.Okolini bi trebalo malo vise posvetiti paznje jer nije Banja samo uzi centar.Najveci problem je gradnja stambenih zgrada koje nicu kao pecurke posle kise.Mnogo toga je uradjeno neplanski i samo da bi se oprale pare koji su pojedinci na ko zna koji nacin stekli.A to nije moglo da se uradi a da rukovodeci ljudi Banje nisu znali za sve.Veliko ruglo su i zapocete gradjevine koje vec godinama nikako da maknu od pocetka.Veliko ruglo u samom centr!Moglo bi malo i da se nsto uradi na prosirenju centra tako da se Ljudi koji na duze vreme gostuju ne dosadjuju.Park je veoma lepo uredjen, i za decu i setace.
Muradin Rebronja, ugostitelj
Ne mislim, nego znam da je glavni problem turizma zemalja zapadnog Balkana u nasleđenom, pogrešnom i prevaziđenom sidikalno-pansionskom i kafansko- menzaškom konceptu rada. To je koncept gde vam uzmu pare unapred za pansionski dan (smeštaj i ishrana) pa onda smišljaju način da vam za taj iznos daju što manje (naročito kada je hrana u pitanju) kako bi, naravno, njima ostalo što više. Po ko zna koji put da ponovim, sa takvim načinom rada nemate nikakvih šansi. Na taj način niste konkurentni jer pokušavate da prodate Fiću po ceni Mercedesa. Današnji gosti žele Mercedes po ceni Fiće, pa ko može da im ponudi to, imaće goste, ko ne može neka zatvori dućan. "Mercedes" u turzmu se može dobiti ako se razdvoje sobe i restorani u dva zasebna profitna centra. Soba je roba, ima svoju veličinu, opremljenost, poziciju.. i svoju cenu. Restorana (ima gi razni) više vrsta, od kafeterije, do specijalizovanih sa domaćom kuhinjom, ali i mnoge druge etničke kuhinje, sa najboljom hranom, uslugom i cenom

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља