уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:15

Свет је царство анархије

Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 15.08.2011. у 22:00
Ристо Тубић (Фото Зоран Вељовић)

Много се говори о историји, особито о томе како мало ко верује у њене племените намере, у то да постоји техника која ће нас непогрешиво одвести у рај, у којем ће бити подмирене све наше потребе и уклоњени сви конфликти. И то би могао да буде непогрешив знак да је притисак свакидашњице застрашујући… каже Ристо Тубић, универзитетски професор филозофије, књижевник и преводилац, у својој новој књизи „На обалама историје савременог света” (издање „Света књиге”). Анализирајући филозофска начела Ерика Хобсбаума, Лешека Колаковског, Џона Греја, Пола Кенедија, али и истине изречене у књижевним делима, Тубић одговара на питање куда заправо иде модерни свет, каква је суштина моћи, разорна последица ратова, као и различитих идеологија и друштвених уређења. Али поставља и вечито питање о срећи.

– Хобсбаум је двадесети век назвао „кратким”, јер почиње с Првим светским ратом (1914), а завршава се падом комунизма (1989). Био је то век светских ратова, топлих или хладних, које су водиле велике силе и њихови савезници по све апокалиптичнијим сценаријима за масовно уништавање. Најмилитантније и најкрвожедније биле су секуларне идеологије какве су социјализам и национализам, којима су замене за Бога биле или апстракције или политичари обожавани као божанства. Године после 1989. виделе су више ратова у бројним деловима Европе, Африке и Азије него што је ико могао да памти. Рат у Југославији је страшан мементо. Укратко, глобална опасност од рата није нестала, само се изменила. На другој страни, контраутопија оној совјетској такође је банкротирала. Теорије на којима се заснивала неолиберална теологија, иако елегантне, имале су мало везе са стварношћу, каже у разговору за „Политику” Ристо Тубић.

Поводом питања да ли је и читав систем либералне демократије такође утопија, наш саговорник истиче да је време те арогантно самоуверене идеологије иза нас.

– Сада живимо у систему који је дубоко неегалитаран и угњетачки, у којем либералне вредности више нису доминантне. У периоду испред нас сигурно ће бити пуно невоља, али и наде, муке и одлуке – додаје затим.

Тубић лично познаје знамените мислиоце нашег доба (за живота, међу њима, Колаковски је имао посебно место), а ту је и Џон Греј, за Британце „највећи живи филозоф данашњице”, аутор изузетне књиге „Црна миса”. Тубић управо ради на преводу овог дела на српски, а гледишта Греја анализира на следећи начин:

– Греј изванредно добро објашњава како је вера у прогрес само форма хришћанске теодиције, да је апокалипса антропоцентрични мит, а секуларне идеологије– верзије мита о апокалипси. Најозбиљнији људски поремећаји не могу се исправити, већ само лечити из дана у дан; Греј мисли да је свет држава царство анархије и да ће тако и остати. Себе види као „корисно задртог мислиоца”. За будућност човечанства нема лепу вест, па га многи сматрају Касандром, том злогуком пророчицом нашег доба.

Како контролисати моћ у данашњем свету, која припада све мањем кругу људи, питамо нашег саговорника.

– Врхунским политичарима суперсила, изгледа, не недостаје Макијавелијева мисао: „Ненаоружани пророци не побеђују”. Заборављају да им гола сила неће помоћи да дуго опстану. Моћ је, као и таштина, незасита. Питање контроле провлачи се кроз целу историју политичких теорија: Ко контролише контролоре? Мир не чувају прелепо формулисани идеали, већ равнотежа моћи суперсила. Међусобни страх је поуздани фактор мира, спречава их да не зарате. Било би погрешно осудити љубав према моћи као мотив. Да ли ће тај мотив да води ка корисном деловању или ка погубном, зависи од друштвеног система, као и од наших способности – сматра Тубић, додајући да је историја историја ланац случајева који се не могу подредити неком одређеном систему.

– Уверен сам у то да су најважнији догађаји дело непредвидивих случајности. Можда постоји судбина, али је не можемо емпиријски открити, ипак историју треба најпреданије проучавати јер, благодарећи томе знамо ко смо. Историја је, да кажем за Радованом Самарџићем, наше велико уживање. Где смо и куда идемо? Није само Алиса у Земљи чуда изгубљена, читаво човечанство не успева да нађе излаз, врата спаса. Чини се да историја постаје утолико суверенија што више губимо илузију да смо њени господари. Пут јесте тежак и неизвестан, али све је могуће, и вреди борити се. Можда помаже и луцидна реч Андре Бретона: „Независно од тога шта наступа или не наступа, дивно је живети у ишчекивању!” У својим делима, пак, Добрица Ћосић имао је на уму Сизифову судбину, према којој би одустајање од бесконачног гурања камена значило напуштање борбе. Она додуше никада не доноси победу, али ни коначан пораз.

Када говори о неодређеном појму среће, Тубић наводи мишљење Хајдегера – што је радост већа то је чистија туга која се у њој притајила; што је туга дубља то је громкија радост која у њој почива. „Најкраће речено, цео људски живот, вели атински песник Солон, једна је велика игра на срећу.”


Коментари1
063d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroljub V.
Sa interesovanjem i zadovoljstvom sam pročitao članak. Bilo bi dobro da bude što više takvih razgovora s umnim ljudima. Ne potcenjujte čitaoce!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља