среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:00

Комплекс више вредности

Аутор: Жељка Бутуровићуторак, 16.08.2011. у 22:00

Са најновијим успехом Новака Ђоковића неминовно ће се поставити старо питање: због чега се толико слави један Ђоковић а занемарују „једнако успешни” ђаци и такмичари? Зашто Новаковом доласку у Београд присуствују десетине хиљада грађана док су сироти математичари спали на обичне родитеље и професоре и покоји тричав састанак са министрима - поново ће се завапити - уз незаобилазан закључак да прогреса у Србији не може бити док млади таленти и добри ђаци већ у пубертету не буду награђени обилатом медијском пажњом и свакојаким стипендијама, а, што да не, и гарантованим радним местима и бесплатним становима.

И ово је једна од ствари око које ће се лако сложити и „патриотска” и „проевропска” Србија. Прва, јер јој годи прича о потенцијалу светског ранга којем душмани никако не дају да се размаше, и друга, јер се сама у основи поистовећује са добрим ђацима и студентима које сматра паметнијим делом популације којем самим тим, као и њима самима, припадају разне привилегије.

Али, иоле трезвенија анализа указује да је реалност потпуно супротна: математичким и другим такмичењима чији се број вртоглаво увећава; разним младим талентима и наградама, студентима угледних универзитета се у Србији поклања необјективна и незаслужена медијска пажња, која тешко да може да изађе на добро. А аналогија између професионалних тениских турнира и, на пример, математичких такмичења не постоји.

За почетак, српски такмичари из математике нису ни издалека толико успешни у светским размерама као што је то случај са Новаком. Примера ради, на недавно завршеној математичкој олимпијади српска екипа је освојила солидно али не баш сензационално 25. место. Упркос томе, тешко је наћи новине које нису известиле о великом успеху наших, практично без изузетка прескачући конкретну информацију о пласману и наводећи само укупан број медаља, што је све део уобичајене медијске праксе некритичког извештавања о „престижним” универзитетима и наградама којима промућурни странци журе да обаспу наше младе.

Још битније: математичка такмичења су у суштини ирелевантна за математику, док су тениски турнири сврха тениса. Јер, суштина тениса је у побеђивању противника по прописаним правилима игре; сам појам тениса нема смисла изван контекста такмичења и турнира; тенисер који освоји највише најјачих турнира јесте самим тим један од највећих тенисера у историји; тениско надметање је само по себи вредност због чега улазнице за тениске мечеве могу да коштају неколико стотина долара.

Са друге стране, бављење науком или математиком, способности дебатовања, дизајна и остале активности у којима се свакодневно откривају нови српски таленти, немају никакве инхерентне везе са такмичењима младих у тим школским предметима. Та такмичења су, попут тестова интелигенције, у најбољем случају пуки индикатор талента, дакле нешто што указује да млад човек има потенцијал да једног дана, ако се много других коцкица сложи, можда постигне нешто значајно.

Али, за разлику од Новака, који је већ сада велики тенисер, и најуспешнији ђак-такмичар тешко да може да се назове математичарем или научником, а сигурно се не може сматрати успешним у овим областима. Велики научници, проналазачи, математичари, интелектуалци – од којих је већина одрасла у временима када такмичења данашњег типа нису ни постојала – велики су захваљујући открићима која су направили и проблемима које су решили, а не зато што су под, за природу своје струке, потпуно ирелевантним правилима игре, а чији исход реално не занима ама баш никог, победили своје неискусне вршњаке. То је разлог зашто Новак зарађује милионе, док такмичарски таленти траже стипендије. И због тога о Новаку пишу све светске новине, док о нашим великим такмичарима пишемо само ми.

Дакле, разлика у третману између Новака и других младих талената је потпуно оправдана. Када се слави Новак, слави се резултат. Када се славе ученици који су добили стипендије за студије на Кембриџу, славе се људи који само имају шансу да можда једног дана нешто ураде, дакле пука могућност да се једног дана појави резултат. Уосталом, постоји разлог зашто у САД треба лупом тражити информацију о резултатима њихове екипе на математичкој олимпијади, иако су ти резултати константно много бољи од српских.

Многи су се жалили да је дочек Новака после освајања Вимблдона по нашем старом обичају превршио сваку меру и загазио добро иза границе доброг укуса. Али има нечег непримеренијег у све чешћој појави да се млади људи, чије каријере, за разлику од Новакове, нису ваљано ни започеле, сликају по новинама, дају интервјуе и критикују политику власти према талентима. Склоност јавности да преурањено пуни главе младих идејама величине и изузетности може да буде само контрапродуктивна.


Коментари22
b146f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trpimir Majstorovic
Dobar tekst, mada se sa nekim stavovima ne slazem. Djokovic je dio sportsko-poslovno-zabavnog cirkusa koji se kao i pravi cirkus seli iz grada u grad i zabavlja narod. On je Gladiator i kao takav treba da se slavi na trgovima i uz pesmu. Ali kao sto su u proslosti drzave gradili inzenjeri, tako je to slucaj i danas, pa je svakoj ozbiljnoj drzavi stalo do toga da ima uspesne inzenjere odnosno ljude koji znaju logicki da razmisljaju. A matematika je osnova svega, zato treba i mladim matematicarima odati priznanje i mislim da je to sasvim korektno odradjeno u Srbiji, tako da nema smisla da im se daje veci medijski prostor, onakav kakav imaju sportisti, glumci, pevaci. Poredjenje Djokovica i matematicara nema smisla.
Milan Milovanovic
Uh, uh, ovo vrlo slabo smislen tekst i cini mi se da je nesto sto je autorka vec jednom pokusavala da provuce. Od Novaka (koji je potpuno pozitivan karakter i kome sve najbolje...) ce biti malo vajde na duge staze. Sto bas i nije slucaj sa raznim pobednicima na matematickim/fizickim takmicenjim koji ce nam svima biti neophodni.
Dejan (Australija)
Pa sad, dr Buturovic, velika je razlika izmedju Srbije i mesta gde vi zivite. (Oprostite, ali cini mi se da vam to nekako stalno promice, a rekao bih da je ocigledno). U zemlji kao sto je Srbija postizanje odredjenog obrazovnog nivoa, a pogotovo visok nivo uspeha u njemu, jos uvek je nesto sto izaziva veliku radost porodice i sire familije, a grudi uspesnog ucenika nadima ponosom i verom u buducnost. U svetu u kome Vi i ja zivimo, na zalost ili na srecu, to nema nikakve veze. Postizanje visokog nivoa obrazovanja je u sve manjoj vezi sa samoostvarenjem, pa cak i formalnim "uspehom" u zivotu. Razlozi za to su brojni, ali najjaci su pre svega veoma veliki broj visokoobrazovanih (sto po definiciji umanjuje znacaj cinjenice posedovanja diplome), kao i to sto trziste rada posluje manje-vise na bazi slobodnog trzista (dakle, posao dobijaju istinski najbolji, a ne oni sa najvise diploma). Vas tekst je po obicaju sjajan, a koliko ce biti shvacen, drugo je pitanje. Srbija nije USA.
Dule Jokanovic
Toliko bezsmisleno da ga je skoro bezsmisleno i komentarisati. Novaka obozavam, ali ako on ode da "radi" za drugu drzavu bicemo manje "osteceni", a vise tuzni. Odliv tih "potencijalno uspesnih klinaca" dovodi nas tu gde jesmo. I tu cemo biti jos dugo. Potpuno se slazem sa Goranom Janjicem, Milosem P, Radomirom Radulovicem i slicnim komentarima. G-dja neka komplekse leci na nekom drugom. Dule
rista rajković
@prof. Radulović kaže da su Maks Plank, Nikola Tesla, Ajnstan, Openhajmer slicni "olimpijcima", iako nijedna, ali baš nijedna od pobrojanih veličina nije učestvovala ni na kakvoj "matematičkoj olimpijadi" - Tesla nije smislio elektro-magnetnu indukciju takmičeći se u rešavanju postavljenih zadataka, niti je tako Ajnštajn došao do teorija relativnosti. A i zašto bi? Naučne olimpijade imaju smisla samo utoliko što olakšavaju put do stipendije. Ali, da li će neko od "olimpijaca" zaista i postati ravan Planku, Tesli ili Openhajmeru, ne postoji baš nikakva garancija, iako se takvi slučajevi kod nas slave kao da su već potvrđene svetske veličine; uostalom, te olimpijade postoje dovoljno dugo, pa nešto ne znam ni za jednog "olimpijca" koji je zlato sa takvog takmičenja pretočio u nekakav jako bitan pronalazak. Nema sumnje da su to sve fina i radna deca ali negde na tome se priča i završava, barem dok ne dokažu svoju vrednost u stvarnom životu, umesto u laboratorijskim uslovima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља