недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:51

Федерико Гарсија Лорка - 75 година од смрти

Аутор: Танјугчетвртак, 18.08.2011. у 12:59

МАДРИД - Пре 75 година, 19. августа 1936. године убијен је један од најзначајнијих шпанских песника и драматурга - Федерико Гарсија Лорка.

Рођен у селу Фуенте Вакуерос код Гранаде 5. јуна 1898. године, Лорка студира књижевност и права, а касније одлази у Мадрид где упознаје многе тадашње шпанске интелектуалце попут уметника Луиса Буњуела и Салвадора Далија, што је имало велики утицај на њега.

Обзиром да је показивао велику заинтересованост за музику, њу је студирао код Мануела де Фаље, који му је усадио љубав према народној песми и усмерио га ка скупљању народног блага.

Прву збирку песама ''Утисци и пејзажи'' издао је 1918. године. Ова збирка је написана традиционалним стилом дескриптивног реализма.

Следећа његова збирка ''Књига песама'', коју је написао 1921. године почиње да одражава одлике Лоркине поезије: дубоки осећај за крајолик и родну земљу, сензибилност, смисао за музику стиха, сликовитост, инвентивност метафора и смрт као главни мотив.

Потом, 1927. године, следи збирка ''Песме'' која обухвата све његове стихове настале од 1921. до 1924 године.

Његова најпознатија збирка ''Цигански романсеро” излази 1928., а до 1936. године излази у чак шест издања. Ова збирка садржи 18 романси о андалузијским Циганима, о њиховим исконским страстима, веровањима и слепом предавању судбини. Она сједињује лирске, драмске и народне елементе песничког израза.

''Цигански романсеро'' садржи његове најпознатије песме, из којих се издвајају познати стихови и лајтмотиви као што су: ,,Поведох је до реке мислећи да девојка је, ал' удата она беше..„ или ,,Зелено, волим те зелено”.

Крајем 1920-их постаје веома депресиван, највише јер га околина и пријатељи нису прихватили због његове хомосексуалне оријентације. У то време Буњуел и Дали заједно раде филм ''Андалузијски пас'', који је Лорка протумачио као директан напад на њега.

Од 1929. до 1930. године борави у Сједињеним Америчким Државама, највише у Њујорку, а затим се враћа у новопроглашену Републику Шпанију.

Његова наредна збирка ''Песник у Њујорку'', настаје за време његовог боравка у САД-у, а објављена је тек након његове смрти 1940. године у Мексику. Лорка у овој збирци осликава свој доживљај Америке као хаос модерне цивилизације без имало човечности у себи. У овој збирци се налази позната ода песнику Волту Витману.

Лорка постаје директор позоришне трупе Ла Барака 1931. године, која обилази све шпанске покрајине играјући дела познатих шпанских писаца, као што су Лопе де Вега, Педро Калдерон де ла Барка и Мигел Сервантес.

У том периоду посвећује се писању драма у којима описује патњу и људске страсти, пре свега жена. Врхунац његовог драмског стварања представља трилогија: ''Крвава свадба”, ''Јерма” и ''Дом Бернарде Албе”.

Лорка је писао и елегије, а најпознатије су ''Плач за Санчесом Игнасијем Мехијасом” из 1935. године, у којој је опевао трагичну смрт свог пријатеља чувеног тореадора и ''Шест галицијских песама” из исте године које су писане на галицијском дијалекту.

Федерико Гарсија Лорка је у поезију унео нови, модернији израз и дах истинског лиризма. Он је складно спојио модернизам са традицијом.

У време избијања шпанског грађанског рата затекао се у Визнару у Гранади.

Војници Франкове цивилне гарде 19. августа 1936. су га ухапсили и стрељали, а тело су му бацили у необележени гроб.

Франкова влада је покушала да уништи успомену на Лорку, тако што је уништила сва његова дела, а спомињање његовог имена је било строго забрањено. Како је био међу првим и најславнијим жртвама грађанског рата, Лорка је убрзо постао симбол жртве политичке репресије и фашистичке тираније. 


Коментари5
f4e62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko R.
5) Neistina je da je Lorka bio "dotirani državni umetnik Riverine diktature", jer da je tako, on bi u svojoj poeziji veličao ideje falangista i fašista, a svako ko je čitao njegove stihove nije ni u nagoveštajima mogao naći tako nešto. Isto tako, veliki španski filozof Migel de Unamuno je za vreme Riverinog režima morao da pobegne na kanarsko ostrvo Fuerteventura, odakle je otišao u Pariz. I na kraju, autor prethodnih komentara zaključuje svoje izlaganje rečima da njegova namera nije bila da omalovaži Lorku. Ali on je upravo to učinio rekavši kako je Lorka precenjen (iako svi relevantni književnici i književni teoretičari smatraju Lorku jednim od najznačajnijih pesnika ikad), kako je on dotirani državni umetnik i kako je njegova smrt slučajna i kolateralna. A to što je njegovo ime zloupotrebljavano u svrhu levičarske propagande ni najmanje ne opravdava one koji su ga u ime fašističke ideologije zverski ubili. Pošto je, sviđalo se to nekome ili ne, Frankov režim bio fašistički.
Marko R.
3) Postoji više razloga zbog kojih je ubijen Lorka. Najčešće se navode dva. Jedan od Lorkinih biografa, Stejton, sugeriše da je jedan od motiva za ubistvo njegova seksualna orijentacija (tu nije ništa izmišljeno, Lorka je o tome otvoreno govorio). Međutim, jedan drugi biograf, Ian Gibson, tvrdi da je njegovo ubistvo bilo deo kampanje masovnog ubijanja koja je za cilj imala eliminisanje intelektualaca koji su podržavali Narodni front (koalicija liberalnih i socijalističkih stranaka). 4) Lorka nije bio omiljen samo među falangistima, nego i među levičarski i liberalno orijentisanim intelektualcima. Otvoreno je podržavao Narodni front potpisavši njegov manifest koji je pročitao na banketu posvećenom njegovom prijatelju, pesniku Rafaelu Albertiju. Iz ovoga se može zaključiti kakav je bio Lorkin politički stav. A to što su ga falangisti nazvali "imperijalnim pesnikom Španije" predstavlja pilatovsko pranje ruku onih koji su direktno i indirektno odgovorni za njegovo ubistvo.
Marko R.
U prethodnom komentaru izneto je nekoliko netačnih podataka. 1) Civilna garda je bila u službi nekoliko režima: podržavala je Riverin režim (1923-1930), zatim je podržavala Drugu republiku (1931-1939), ali je podržavala i Frankov režim (procenjuje se da je tokom građanskog rata pola Civilne garde podržavalo Franka, a da je druga polovina bila lojalna Republici). Tako da je Civilna garda ipak podržavala i Franka. 2) Tačno je da nema dokaza da su nalog za ubistvo izdali Franko i ostali generali-pučisti, već je upravnik Granade Hose Valdes Guzman, član fašističke Falange, izdao nalog bivšem poslaniku CEDA (desničarska klerikalna partija) Ramonu Ruisu Alonsu da uhapsi Lorku. Iz navedenog vidimo da to ipak nije bio "u potpunosti lični čin lokalnog domaćina", već da je postojala istovetna ideološka podloga koja je stvorila atmosferu u kojoj je ubistvo postalo moguće...
Miodrag Krstić
Da pojasnim. Baskijski komunist Gabrijel Selaja napisao je da se Lorka družio sa falangistom Hose Marija Aizpuruom, i da je svakog petka večerao sa tvorcem Falange, Primom de Riverom. Lorka je u danima pre (kolateralnog) hapšenja utočište nalazio u kući falangiste Luisa Rosalesa, svog dobrog prijatelja. Prava politička žrtva zapravo je bio Lorkin zet Manuel Fernandez-Montesinos, levičarski gradonačelnik Granade. A Falangistička (“desničarska”) štampa je povodom Lorkine smrti napisala da je “umoren najfiniji pesnik imperijalne Španije”! Navod da je “Frankova vlada uništila Lorkina dela” nije pak vredan komentara. Sve ovo ne saopštavam da bih omalovažio Lorku, već da bih rasvetlio okolnosti ubistva koje je samoinicijativno počinila jedna provincijska bitanga, a ono bilo - do danas - zloupotrebljavano u svrhu “levičarske” propagande.
Miodrag Krstić
Civilna garda nije bila „Frankova“. Mada se time implicira, nalog za ubistvo nije dao Franko, niti iko od komandanata Antikomunista. Ono je u potpunosti lični čin lokalnog “domaćina” kakvi postoje i danas u provincijskim mestima poput Fuente Grande, ili Jagodine. Lorka je ubijen zbog svoje (stvarne ili izmišljene) homoseksualnosti. Inače je bio omiljen među Falangistima, kao “Pesnik imperijalne Španije”. Bio je jako blizak sa Primom de Riverom. Zato Lorka ne može biti “simbol žrtve političke represije”, a još manje može biti “simbol fašističke tiranije”, pošto u Španiji nije postojala nikakva tiranija. Sve i kada bi bilo tačno da je general Franko bio fašista, a nije. I, na kraju: Lorka, Unamuno, Dali i Bunjuel bili su dotirani državni umetnici Riverine "diktature", i precenjeni preko svake mere. Lorkina slučajna i politički nikom potrebna smrt zloupotrebljena je u svrhu komunističke propagande.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља