среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:00

Да је фудбалер Ето математичар...

Аутор: Владимир Драговићпонедељак, 22.08.2011. у 22:00

Жељка Бутуровић, један од најеминентнијих аутора ,,Политике”, бавила се у својој колумни (17. августа) паралелом између успеха Ђоковића и тек завршене математичке олимпијаде: српска екипа освојила је „солидно али не баш сензационално 25. место”. Текст се бави наводним старим питањем: због чега се толико слави један Ђоковић, а занемарују „једнако успешни” ђаци и такмичари. Бутуровићева долази до брзог закључка: „иоле трезвенија анализа указује да је реалност потпуно супротна: математичким и другим такмичењима (...) се у Србији поклања необјективна и незаслужена медијска пажња, која тешко да може да изађе на добро.”

Полазно „старо питање” нисам до сада чуо. Зашто би и коме било потребно да питањем супротставља младог, вредног и планетарно успешног Србина, својим млађим, такође вредним сународницима? Тим пре, што ауторка каже да између тениских турнира и математичких такмичења не постоји ни аналогија.

Ђоковић је вероватно већ сада један од највећих тенисера у историји. Само пре деценију, комшије су нам се подсмевале, да тенис није за нас, јер то је ,,господски спорт”. И онда из наслова текста, учимо да баш ми, Срби, имамо комплекс више вредности. Ако можда и имамо, свакако нисмо усамљени.

Наши млади математичари, поносни су на Новака, и у његовом марљивом раду налазе подстрек. Сигуран сам и да су Новак, Ана и Јелена били срећни када је српска екипа младих математичара прошле године освојила 10. место на Међународној математичкој олимпијади. Од западних земаља испред нас биле су само две најбогатије, САД и Немачка. Поносни су Новак, Ана и Јелена и на 25. место постигнуто ове године, јер знају да се није лако одржавати стално у најужем врху. Ако идуће године, на својој шестој Међународној математичкој олимпијади, Теодор фон Бург освоји своју четврту златну медаљу, постаће, званично, најуспешнији млади математичар у 53 године дугој историји најпрестижнијих светских математичких такмичења. Већ сада је шести или седми на листи свих времена (http://www.imo-official.org/hall.aspx). А знамо да се математиком, у школама баве сви, у свим земљама света. Само на такмичењима из математике у Кини учествује два милиона основаца.

Тачно је да су турнири смисао тениса, док школска такмичења нису сврха математике. Али није тачно да су ,,математичке олимпијаде само врста теста интелигенције, у најбољем случају само пуки индикатори талента”. Корелација међу успесима на такмичењима и каснијим научним резултатима би захтевала много дубљу анализу. Неки врхунски такмичари (Дринфелд, Тао, Смирнов, Ловас, Кричевер, Лафорг...) постали су и врхунски математичари, док многи други нису. Међу врхунским математичарима има много оних који нису имали успеха на такмичењима. Између такмичења и каснијег озбиљног бављења науком, постоји нека прилично неједнозначна веза. И ми то упорно говоримо својим ученицима, упорно понављамо и новинарима. Али, као средство популаризације науке међу ученицима, такмичења су се показала као једно од ефикаснијих и ефектнијих. Зато се њима посвећује огромна пажња у свим озбиљним земљама.

Тачно је да постоји прилична медијска пажња усмерена и на младе математичаре, која понекад пређе границе укуса које би поставили сами такмичари, њихови родитељи или наставници. Међутим, значајна се пажња посвећује и на Западу: екипу Португалије примио је председник републике уз све почасти и помпу. Португалија је земља по величини слична Србији, само много богатија, и члан је ЕУ од 1985. Њихови резултати су увек далеко слабији од српских, и без обзира на то, нација им указује највишу пажњу и поштовање.

Целокупна та медијска пажња је занемарљива ако се пореди с учесницима ,,фарми”, ,,великих братова”, белосветским политичарима, водитељима и естрадним звездама. Фудбалер Ето прешао је у неки руски клуб за 115 милиона евра. Да ли је икада иједан математичар, или физичар, или лекар добио такву плату за свој научни рад? Да ли је укупан значај спорта уопште самерљив са укупним значајем и потенцијалом свих наука? Да ли је тај однос иоле правилно представљен кроз плате, па и медијску пажњу спортиста с једне, и научника с друге стране? Да ли је то једна од вапијућих аномалија друштва које глобално тестерише грану на којој седи? Зашто то никоме не смета? Мислим да то тешко може изаћи на добро.

Научни саветник Математичког института САНУ


Коментари7
ad5df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Olga Timcenko
Poredjenje uspeha koji je u tenisu postigao Novak Djokovic sa bilo cijim uspehom na srednjoskolskim takmicenjima iz matematike je isto kao i poredjenje baba i zaba, dakle totalna besmislica. Medjutim, mladi ljudi koji svoje vreme trose na ucenje sasvim ozbiljnih nauka i pokazuju svoja znanja na medjunarodnim takmicenjima vredni su paznje, zasluzuju pomoc i podrsku - i mogu da posluze kao primer i podstrek ostalim vrsnjacima. Zato mislim da nase mlade matematicare treba popularisati i slaviti na neki primeren nacin - treba pisati o njima, treba pominjati njihova dostignuca (ako mislite da je biti 25. na svetu u bilo cemu malo - prvo probajte, pa onda kritikujte!), treba ih isticati za primer i ugled, sa merom i ukusom. Cak i da kasnije ne postanu svetski poznati naucnici, nego sasvim obicni inzenjeri ili strucnjaci bilo kog profila, od ovih mladih ljudi ce drustvo siguno imati vise koristi nego od raznoraznih estradnih i sportskih zvezda i zvezdica kojih su inace pune novine.
PISA 2011
Gdja Buturovic je preterala sa kritikovanjem matematicara, ali problem "kompleksa vise vrednosti", tj. pretvaranja pojedinacnih uspeha u nacionalni kvalitet i dalje ostaje. Interesantno je da na marginama vesti ostaju resultati PISA testa, gde Srbija ne prolazi bas najbolje u poredjenju sa zemljama slicne velicine i razvijenosti. Mnogo je udobnije pisati o medaljama koje je osvojilo nekoliko ucenika, nego o neslavnim rezultatima znacajnog i validnog uzorka ucenicke populacije. Ako vec zelimo promociju matematike, zasto Drustvo matematicara ili Matematicki institut ne komentarisu rezultate ili metodologiju PISA testa ?
bivsi takmicar
"Ovo su stasali teniseri, a ovo su matematicari u pelenama." Upravo to je poenta na koji ovaj tekst nije odgovorio, vec se nepotrebno bavi razlikama izmedju tenisa i matematike. Kad bi se pratili argumenti ovog teksta, teniserima bi se priredjivali doceci kad imaju osam godina.
Djordje Djuric
Ne znam zasto se identifikuje tenis u seniorskoj konkurenciji s omladincima matematicarima. Ovo su stasali teniseri, a ovo su matematicari u pelenama. Ko prati juniore tenisere?
Magda von Burg
Treba naglasiti da autor ovog clanka-komentara, dr Vladimir Dragovic, nije samo naucni savetnik, tj. da se sigurno nije samo u tom svojstvu nasao pogodjenim clankom, u kome nam Buturoviceva iz daleke Amerike savetuje da nasu, srpsku, decu ne treba preterano da hvalimo zbog tih naucnih olimpijada, kad se ionako sve vrti oko love. (Sta li nas ceka u sledecem clanku Buturoviceve - da decu orijentisemo ka porno filmovima? Porno glumac za jedan film zaradi koliko dr Dragovic za celu godinu! ) Dakle, ono sto daje kredibilitet ovoj reakciji dr Dragovca je cinjenica da je otac devojcice koja se takmicila na naucnim olimpijadama (sada MIT student) i da je bivsi direktor Matematicke gimnazije, a kao takav upoznat i sa naucnim olimpijadama i sa psihologijom ovih takmicenja i takmicara. Samo se u jednom ne slazem sa dr Dragovicem - Buturoviceva ce biti jedan od najeminentnijih autora Politike kad tenis (sport) postane bitniji od matematike (nauke). Mozda najplacenija, ali to je druga prica.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља