четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

Како исплативо штедети

Најбоље пролазе они који штеде у неколико банака и у више валута – Треба упоредити висину каматне стопе са висином инфлације у земљи у којој је валута у којој се штеди матична
Аутор: kamatica.comчетвртак, 25.08.2011. у 22:00

Сведоци смо сталних позива Народне банке Србије да штедимо у динарима и честог сучељавања мишљења у којој је валути боље штедети – еврима или динарима, међутим, ретка су поређења конкретних цифара и навођења критеријума које треба користити при доношењу ове одлуке.

Врло су чести коментари да је неко добио или изгубио штедећи у динарима, еврима, доларима, као и за висину месечних рата при отплати кредита индексираних у страним валутама, која се стално мења.

Већина људи сматра да је направила добар потез уколико су започели штедњу у еврима при ниском курсу евра према динару, а орочење доспева у тренутку када је динар ослабио и курс евра према динару порастао. С друге стране, лошим потезом ће се сматрати орочење динара под истим претпостављеним околностима на почетку и на крају периода орочења.

Опште је прихваћено мишљење да се поређењем валута на почетку и на крају периода орочења добија рачуница успешности штедње у одређеној валути и да су при тренду растућег курса евра према динару добитници штедише у еврима, а при падајућем тренду добитници штедише у динарима. Међутим, ово везивање за курс и поређење односа валута на почетку и на крају орочења средстава је погрешан критеријум за оцену исплативости штедње из простог разлога, што је валута која се користи као репер такође променила своју вредност у наведеном периоду.

То значи да,ако сте штедели у еврима, а динар ојачао према евру на крају периода орочења, то не мора де факто бити показатељ да сте погрешили, из простог разлога, што постоји могућност да је евро незнатно променио своју вредност у датом периоду, а да је динар ојачао према свим страним валутама због неког унутрашњег економског разлога. Иста је ситуација могућа ако штедите у динарима, а динар слаби према евру.

Поређење курсева не гарантује исплативост

Најчешћа процена исплативости штедње код нас се добија тако што се главница са каматном стопом на крају орочења пореди са курсом динара према евру. Погрешно! Зашто нико не пореди евро према другим страним валутама?

У нашој земљи се евро узима као релевантна валута за поређење вредности динара у различитим периодима, међутим, заборавља се да и вредност евра флуктуира током времена. Могуће су ситуације у којима евро јача према динару, али слаби према осталим валутама, што доводи у питање исплативост штедње у еврима. Такође, могуће је да динар јача према евру, али да слаби према другим валутама, што опет може поставити питање исплативости штедње у динарима чак и у ситуацијама када је динар ојачао према евру.

Постоје стотине оваквих ситуација које су се дешавале раније и које ће се дешавати убудуће. Уколико укључите курс као метод за оцену исплативости штедње, никада нећете бити сигурни у којој валути штедети и како „не изгубити” уштеђевину.

Једини начин – упоредити камату са инфлацијом

Штедња представља најсигурнији начин очувања вредности новца, који гарантује благо увећање вредности у складу са висином инфлације. То значи да се оправданост штедње може утврдити искључиво уколико упоредите висину остварене каматне стопе са висином инфлације у земљи у којој је валута у којој штедите матична валута.

Разлог томе је што штедњом треба очувати и минимално увећати вредност новца, а показатељ очувања вредности новца је инфлација, која приказује за колико је ослабила вредност једне валуте у одређеном периоду (њена куповна моћ у земљи). Свако друго остваривање добитка или губитка по основу курса спада у ризик курсних разлика, који није тако строго везан за куповну моћ валуте, као инфлација.

Закључак који се намеће је једноставан – уколико је висина остварене каматне стопе на положену штедњу већа од стопе инфлације, штедња је исплатива. Нешто је комликованија ситуација када је реч о штедњи стране валуте у једној земљи – тада је потребно укључити поред инфлације земље у којој је то матична валута и инфлацију у земљи у којој се у тој валути штеди, а то је карактеристично за нашу земљу.

У нашој земљи је по методи оцене оправданости штедње поређењем каматне стопе са инфлацијом, штедња у динарима одувек била исплатива, док је штедња у еврима и доларима понекад била врло исплатива, али у неким периодима и потпуно неисплатива. Валута код које је штедња углавном била врло исплатива, поред динара, је швајцарски франак, који се уз јапански јен сматра најстабилнијом светском валутом.

Свака централна банка у свету усмерава својим механизмима висину каматних стопа на домаћу валуту тако да она буде виша од инфлације у земљи. Због тога ће орочење у доларима бити сигурно само у САД, орочење у еврима само у Европској унији, а орочење у динарима само у Србији. Не искључујемо могућност да штедња у одређеној валути буде исплатива у неком периоду и у земљама ван оних у којој је орочена валута матична, али централне банке тих земаља неће водити рачуна о томе, тако да често таква штедња може бити и врло неисплатива.

Истовремено, иако је јасно како треба оцењивати исплативост и изабрати праву штедњу, важно је напоменути да је препоручљиво штедњу диверзификовати на више валута. Наша земља је у својој историји имала примере обезвређивања штедње, које су доказале да једино штедња распоређена у више пословних банака и у више различитих валута даје виши ниво сигурности за штедише и минимизира ризике обезвређивања штедње.


Коментари0
3ed2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља