петак, 24.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:11

Црквени архив под наслагама прашине

Аутор: Јелена Чалијасреда, 24.08.2011. у 22:00
Патријарх Иринеј у звонику цркве Светог Марка где се чува архивска грађа (Фото Д. Јевремовић)

Део грађе архива Српске православне цркве се сређује, а у каквим се условима чува остатак докумената и списа јуче су могли на лицу места да се увере патријарх Иринеј, министар културе, информисања и информационог друштваПредраг Марковић и директор Архива Србије Мирослав Перишић. Они су у звонику цркве Светог Марка у Београду обишли неусловне просторије у којима се чува црквена грађа, која је тамо привремено смештена – и ту остала годинама. На питање које је патријарх јавно поставио у марту, а које се тицало судбине црквеног архива, министар Марковић одговорио је позивом да се претходно сами увере у стање архива, а онда договоре и о конкретним корацима, што је јуче учињено.

– Овде у цркви се чува нешто мање од половине грађе, док је остатак очишћен од прашине и дезинфикован, односно обављена је примарна заштита. Исто треба да се уради и са осталим документима, а затим их треба сортирати и ставити на увид јавности. То је огроман посао на којем заједнички морамо да радимо јер овде има укупно око шест шлепера грађе, а ни сами не знамо и нисмо свесни која се количина историјског блага ту чува – рекао је министар Марковић.

Он је подсетио да је протоколом потписаним између државе, Архива Србије и СПЦ из децембра 2007. године држава преузела обавезу да среди, конзервира и стави на увид јавности и научницима сву грађу која се чува у црквеном архиву.

– Догодило се да се у међувремену архиви црквених општина у Дубровнику, Трсту, Шибенику, Бечу, Сентандреји сређују, и ми већ имамо списак докумената који се тамо чувају, а овде у Београду то још нисмо завршили – истакао је Марковић.

На уобичајено новинарско питање ко је одговоран за такво лоше стање одговорио је патријарх Иринеј који је нагласио да је сувишно разматрати сада ко је допринео да се црквени архив „силом прилика, или боље рећи неприлика” нађе у звонику цркве Светог Марка.

– Када је то учињено, учињено је с надом да је то привремено решење да би се у Патријаршији ослободио простор где је касније смештена штампарија. Ово је било у много горем стању пре десетак година када се црквена грађа налазила у ходницима, у којима су били присутни и наша архива и мноштво живих и мртвих голубова. До сада је учињено много и врло значајно и надамо се да ће се рад на чувању и збрињавању архиве наставити, а онда пронаћи и трајно решење, да архив добије своју зграду – нагласио је патријарх Иринеј.

После завршеног чишћења и дезинфекције докумената, архивисти треба да сваки документ ишчитају, одвоје документа која су за конзервацију, попишу све, класификују и спакују у архивске кутије, после чега ће грађа бити доступна јавности. Сав тај посао није могуће обавити у просторијама где се црквена грађа тренутно налази, нагласио је директор Архива Србије Мирослав Перишић.

– Потребан је привремени простор где би архивисти могли да раде и врло је битно да оснажимо конзерваторске службе јер могли смо већ површним увидом да се уверимо да има доста докумената за конзервацију. Готово да не постоји нико ко би у овом тренутку могао да каже који је најстарији документ. Оно што ја знам то је да сам када сам претходни пут био овде системом случајног узорка држао у рукама документ из 1832. године. Поуздано знам да се ту налази документ о болестима у Србији у 19. веку, што је значајно за историју здравствене културе, али и уопште. Такође, знам да има пописа становника, нешто у чему смо иначе као култура оскудни и за 19. век, а поготову за претходне периоде – истакао је Перишић.


Коментари7
248e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Drvo Sjeca
Ma nasa crkva vam je sala.... Da vidite samo kako su podjelili Srbe u dijaspori (mislim na prekookeansku dijasporu)... A ubiraju para kao blata preko grane a tu nemaju para da zastite arhivu... Ta arhiva treba da se kopira i kopira i da se siri da svi mogu d anesto procitaju.... E.... vazno je da su oni napravili jos koji region za jos kojeg vladiku .... vidim sire s ei u juznu ameriku... koja smo mi sala od naroda da se covjek ubije od muke...
Rade Baling
Више маре за ценовник својих услуга него за драгоцени архив.
Rada @pera detlic
ima za dvorove i dzipove@ "Drzava bez resenja za decu prosjake" -današnja vest u listu "Politika" ! Ima li Crkva resenje ?? Neka Crkva proda dvorove i dzipove, da se reše bitni problemi - problem dece prosjaka, i problem arhiva...
Предраг Прерадовић
Пре неколико година сам покушао да у манастиру Каменац (Епархија жичка-општина Кнић) нађем порекло свог претка-наврдеде сазнао сам да су црквене књиге рођених-умрлих 1948-49 однети и да се о њиховој судбини мало зна. Игром судбине маја месеца ове године отишао сам да у месној канцеларији у Гружи подигнем извод из књиге рођених и лист о држављанству и будем запањен (изненађен) да у СРЦУ ШУМАДИЈЕ оба документа добијем откуцана ЛАТИНИЧНИМ писмом. А сећам се, и имам озвод из књиге рођених, које је врли чиновник Војин Андрић далеких шесдесетих година прошлога века попунио ЋИРИЛИЦОМ писаћом машином марке "Мецедес". Толико о традицији, култури и нечем трећем.
Bogdan S
Kakav narod takva i " arhiva" !? Oni iz Vatikana su sve moguce dokumentacije koje su vecinom konfiskovali od drugih, uredno arhivisali vec vise od 1000god! A ovi nasi skoro 1700god i tek sada se raspravljaju ko ce i gde ce da smesti te vlazne, trule i prasnjave kutije i ofucani papir!? Sramota, kolika ne odgovornosty u tih ljudi! I jos sebe zovu duhovnicima naroda! Pa verovatno to i jesu, zato smo ovakvi kakvi smo!?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља