понедељак, 30.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:24

Природна богатства остају државна

четвртак, 25.08.2011. у 22:00
Преносне мреже остају у власништву оних ко је у њих улагао (Фо­то Д. Јевремовић)

Нови закон о јавној својини треба да омогући покрајини, локалној самоуправи, јавним предузећима и установама, да стекну власништво над имовином коју тренутно само користе. Њом ће располагати, самостално управљати и полагати је као залог при задуживању, без питања државе. Али, како сматра Златко Стефановић, професор Правног факултета и ректор Универзитета Унион, нацртом закона о јавној својини, који је од пре неколико дана на јавној расправи, република ће, ипак, задржати власништво над природним богатствима.

Она ће газдовати добрима од општег интереса, као што су пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште, војно земљиште и војни објекти, заштићена културна добра. У њеној имовинској карти књижиће се и добра у општој употреби, као што су путеви, пруге, мостови, тунели, гранични прелази. Дотле ће улице, тргови и јавни паркови, припасти локалним самоуправама.

Нови пропис ће укинути закон о Средствима у својини републике, из времена Милошевића, креираног са задатком да се локалне самоуправе ставе под контролу, на економски и сваки други начин, каже Стефановић и додаје да шуме које су, на пример, потребне за функционисање „Шума Војводине” припадаће покрајини, али ће аутопутеви и пруге остати у републичкој својини.

Инсистирање Војвођана да велики системи, попут „Телекома”, Железнице, аутопута, електромреже или пољопривредног земљишта, буду у власништву покрајине, Стефановић овако коментарише:

– Нацрт закона о јавној својини доследно следи решење закона који је уредио положај покрајине. Према њему, Војводина стиче својину над свим добрима која су јој њиме поверена на старање и управљање. Пошто јој нису поверени аутопут или железница, значи не стиче својину над њима. Корективни критеријум би могло да буде финансирање, односно из чијег буџета су финансирани аутопут, пруга, електромрежа. Може се разговарати о томе да, на пример, власник буде онај ко је улагао. Ако покрајина није финансирала пругу и ако јој није поверена законом, који је уредио положај покрајине, сама чињеница да се то налази на њеној територији, не може да буде основ да Војводина буде власник те пруге – објашњава Стефановић, који је иначе руководио радном групом за израду претходног закона о јавној својини (представљеног јавности 2008. године, али који никада није усвојен због размимоилажења коалиционих партнера).

Када је реч о јавним предузећима, она ће имати власништво над оним што је уложено у њих, а исто тако локалне самоуправе и покрајина ће бити власници добара која се налазе код њихових јавних предузећа.

– То је у ствари режим да се задржи својина, а да се само пренесе на коришћење неко средство или неко добро.

Тако да су у игри две опције. И то је добро. Некоме ће одговарати да не пренесе својину, него да уступи добра на коришћење, задржавајући власништво над њиме – објашњава наш саговорник.

Многе мреже, као што су нафтовод, гасовод, телекомуникациона или водоводна мрежа, налазе се код јавних предузећа, али неће постати својина тог јавног предузећа. Према нацрту закона, на мрежама се задржава својина онога ко је улагао, то јест република, покрајина или град.

– Мреже су интересантне зато што имају посебан значај, јер су оне нека врста монопола. Онај ко има мрежу има могућност да пружа услугу и одређује услове. Спорно је питање да ли оне треба да остану у јавној својини, то јест да буду власништво републике, покрајине и локалне самоуправе или могу да буду и приватизоване. Управо око тог питања коалициони партнери нису постигли сагласност за претходни нацрт закона – истиче наш саговорник.

Он каже да је изричит став и препорука ЕУ да мреже не треба приватизовати него их задржати у јавној својини. Тада су држава, покрајина или локална самоуправа, у позицији да управљају њом и уступе је некоме ко би пружио најповољније услове, у погледу снабдевања грађана. Већина држава чланица придржава се тога. У Великој Британији све су, међутим, приватизоване.

Нови закон о јавној својини дозвољава да на мрежама постоји приватна својина, али само тамо где је она приватна у моменту ступања закона на снагу. То јест, тамо где је држава продала предузећа, односно капитал, као што је случај НИС-а, па је тако и нафтовод приватизован. Нове приватизације мрежа, пак, овај закон не дозвољава.

– Друга кључна ствар на којој инсистира ЕУ јесте да треба направити посебне компаније за газдовање мрежама. С тим што оне треба истовремено да пружају услугу. Ако то чине оне нису заинтересоване за долазак конкуренције. То значи да морају да одреде најнеповољније услове коришћења мреже. Тога нема у нацрту овог закона. Мислим да то није добро – сматра Стефановић.

Политикин саговорник скреће пажњу да поступак промене права својине може да буде проблематичан. Нацртом закона је пребачен на катастар непокретности, али је невоља што све непокретности нису укњижене. С друге стране, законодавац је оставио само годину дана рок за упис у тај катастар. У супротном, република се књижи као власник. Зато Стефановић предлаже да се формира посебно тело које би се бавило непокретностима које су грађене без дозвола и са неуредном документацијом.

Маријана Авакумовић

----------------------------------------------

Пајтић са Ђелићем о имовини покрајине

Влада АП Војводине данас усваја закључке на Нацрт закона о јавној својини

Нови Сад –Покрајинска власт ће данас представити потпредседнику Владе Србије Божидару Ђелићу своје примедбе на Нацрт закона о јавној својини, потврђено је за „Политику”. Са тим ће га у Новом Саду упознати председник Владе Војводине Бојан Пајтић. Биће то први пут да се чује став војвођанске владе и њеног премијера о Нацрту закона о јавној својини након што је избио својеврстан скандал у вези са израдом текста, јер о томе нису били упознати чланови радне групе, а самим тим ни покрајинска администрација. Пајтић је то тада назвао ружним преседаном, невиђеним од 2000. године.

„Закључке војвођанске владе на текст Нацрта закона о јавној својини донео је шесточлани експертски тим економиста и правника”, казао је за „Политику” координатор владајуће коалиције у покрајини Драгослав Петровић и додао: „После консултација са представницима Г 17 плус, СВМ-а и СПС-а, очекујем да ће Влада Војводине данас усвојити закључке. То ће бити наш званичан став у оквиру јавне расправе, и пред потпредседником Ђелићем. Треба да имате у виду у каквом смо временском цајтноту били, јер тек смо у понедељак ујутру добили текст нацрта закона. Али очекујем потпуну сагласност са коалиционим партнерима.

Петровић није хтео да коментарише да ли ће у оквиру консултација о нацрту бити укључени и представници Лиге социјалдемократа Војводине. Из те странке није било одговора на питање да ли ће потписати заједничке закључке Владе Војводине, чији су и они члан. С друге стране, лидер СВМ-а и потпредседник војвођанске владе Иштван Пастор потврдио је за „Политику” да се консултовао са Петровићем, те да ће учествовати у формирању коначних закључака са којима се излази на јавну расправу.

„Са професором Петровићем сам разговарао о питањима која се у Нацрту закона о јавној својини односе на Војводину, односно о закључку који ће бити на дневном реду седнице владе. Сагласио сам се са тим, и дао сам још неке сугестије, о којима ће он разговарати са председником Пајтићем. Не би било коректно да сад говоримо о детаљима, јер коначни текст није завршен”, казао је Пастор за „Политику”.

СВМ ће највероватније у уторак предати свој страначки став у склопу јавне расправе, најавио је Пастор. Међутим, он је упозорио на проблем „убрзане процедуре” за доношење закона о јавној својини и нагласио да је „срамотно за државу да се на овај начин расправља и усваја тако важан закон”.

„Желим да подсетим да је рок за усаглашавање са новим Уставом истекао пре две и по године, 31. децембра 2008. године. Неко би требало да има кафанског реда и минимум политичког морала да устане и каже зашто је пропуштен тај рок и пребачен за две године. Уместо тога, сада смо сви под великом пресијом да се тај закон усвоји, па макар и гвозденим вилама био прављен, због тога што се његовим неусвајањем доводи у питање европска перспектива Србије”, казао је Пастор.

Потпредседник владе АП Војводине подсећа да је пре три године државни секретар у Министарству финансија први пут презентовао неки радни текст закона о јавној својини: „Шта се десило у протекле три године? Зашто то никоме није било важно? Шта се десило у протеклих пола године, када је влада формирала радну групу којом је председавао Бојан Костреш, па да она није могла да се договори, чак ни да се састане? Како неко мисли да у року од девет дана обави јавну расправу”, питао је Иштван Пастор.

транка која има већину у клупама скупштине Војводине.

А. Поповић


Коментари2
9ed75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sa razumevanjem
To u našim uslovima znači prirodna bogatstva ostaju na raspolaganju koaliciji na vlasti.
danica k.z.
Priprema se jos jedno potvrdjivanje JAVNE komunisticke PLJACKE! Kako moze da se stice svojina nekim ZAKONOM? Svojina se stice PRAVNIM POSLOM< a ne dogovorom, Uredbom ili raznim pljackaskim manipulacijama. To tako ne moze, ne igrajte se SV OJINOM!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља