четвртак, 18.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:19

Без живота нема живота

Аутор: Александар Мандићсубота, 27.08.2011. у 22:00

Има томе више од 40 година. Једног дана, испред Дома омладине у Београду била су паркирана прва репортажна кола Телевизије Београд, која су преносила неки музички догађај. Био сам студент друге године ФТВ режије и почео сам помало да радим за дечју редакцију, па су ме позвали да видим како изгледа директан пренос. Ушао сам и полетео „оn air”. Ово је био авион за мене.

Директан пренос ме опчинио. Могућност да избором камера у тренутку интерпретирам догађај, да му дајем свој смисао и облик; брзина одлучивања и непоновљивост избора, освојили су ме заувек. Адреналин (за који тада нисмо знали да постоји, нити да се тако зове) који сам осетио, био је тако различит од онога што се догађа на филмском снимању где припреме трају дуго, ствар може да се понови и поправи.

После тога сам као прави адикт (ни та реч тада није постојала) њушио по редакцијама тражећи уреднике који ће мени, млађаном редитељу, дати мало адреналина. Када би ми нешто нудили, увек сам гледао како да их наговорим да радимо уживо. Али, то је било опасно. Жива ствар измиче контроли, а то није баш било пожељно. И ствари које су могле ићи уживо снимане су и монтиране. Тако је било комитетима угодније. Данас нема комитета, али им је опет некако згодније да сниме. Обична глупост.

У то време писао сам помало за омладинске новине и објавио заиста пророчки, занети текст о томе да је само жива телевизија права природа тог медија, да је смисао те кутије да повезује људе, да их уједињује у заједничком и непоновљивом искуству, које се, као ни живот, никада неће поновити. Предвиђао сам да ће се цео свет повезати на тај начин (о ТВ сателитима није био ни помена) и тврдио да је такво масовно искуство једино оствариво преко телевизије. И да је телевизија увек жива: и филм на том екрану је у ствари директан пренос једне филмске пројекције. Пренос чини природу тог медија. Најважнија разлика од других медија тиче се протока времена. На телевизији се њиме не може манипулисати. Оно пулсира реално, неумољиво исто за публику и за догађај.

Обрадовали су ме експерименти Нама Џуна Пајка који је на некој изложби видео-арта приказао телевизор на коме се видела ватра. Јесте, екран је у ствари камин, он шири топлину. За једну нову годину холандска телевизија пустила је у поноћ бас то, ватрицу и пуцкетање. У пустој соби човек више није сам ако укључи ту справу. Кроз цев струји, не само нешто према њему, већ  и од њега према другим људима. То је кључ популарности телевизије. Чак и  кад на екрану нема ништа што вас занима, нити се чује тон, ипак сте у друштву, нисте сами.

Ево примера који сте свакако искусили и који показује колико је тај осећај заједничког присуства, живог контакта преко екрана битан. Сигурно вам се десило да не можете да гледате нешто што се емитује уживо а јако вас занима. Укључите своју справу, ВТР или ДВД, снимите пренос – и онда га никад не погледате. А чак и ако погледате, то није то. Имате тужан осећај да је ствар мртва, прошла заувек, а то што гледате има задах мртве рибе на новинама од прекјуче.

Зашто? Зато што му недостаје златни зачин непоновљивости и могућности људске грешке, узбудљиве стрепње да се, док гледате, може нешто десити што није предвиђено и очекивано. И хвала Богу, то се увек дешава. Такви снимци покојних збивања интересују само нас редитеље, да бисмо видели како је нешто урађено.

Имам пуну полицу таквих снимака које нисам ни погледао. 


Коментари1
87d50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zana beograd
Bas lepo zapazanje o tome kako nas televizija zblizava i umanjuje samocu. Sto se mene tice sasvim tacno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља