недеља, 12.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 27.08.2011. у 13:13 Гордана Чановић

Теолог основао Сорбону

Француски теолог Роберт де Сорбон оснивач је универзитета у Паризу. Био је један од сиромашних дечака који се школовао захваљујући црквеној милостињи. Никада није заборавио своје порекло па је желео да се баријера сиромашни и богати некако превазиђе бар када је школовање у питању. Зато је основао друштво еснафа и студената и помагао им у учењу. Краљица Бланш је том удружењу, актом 21. октобра 1250, поклонила кућу која је припадала Жан д Орлеансу. После непуне три године, тачније 1253, ту је основан колеџ чију фондацију је потврдио и сам краљ Луј 1257. У почетку је било само 20 студената.

Програм рада школе аминовао је папа Александар Четврти 1259. године. Студентски живот младих у тим данима на Сорбони био је веома ригорозан. Учило се од ујутро до увече, а предмети који су се изучавали били су, астрономија, граматика, реторика и математика.

(/slika2)Изабравши кардинала Ришељеа за председника Сорбоне у августу 1622. године донео је лепши живот студентима јер је он одлучио да на Сорбони све обнови. Први камен обнове универзитета постављен је 28. марта 1627. Најплаћенији краљев архитекта и инжењер тог доба Жак Лемарциер добио је задатак да у Сорбони направи цркву са куполом.

То се данас сматра преживелим ремек делом овог уметника. Црква у Сорбони почела је да се зида 1635. Куполу је осликао Филип де Хампаигне. Касније је у њој сахрањен и сам Ришеље (1642). Величанствену гробницу у белом мермеру кардиналу урадио је скулптор Гирардон. Из овог доба остала је нетакнута само капела.

Сорбона је поново обновљена између 1885. и 1907. године када је главни архитекта био Хенри Паул Ненот, а циљ је био да се обезбеди више простора за студенте. Тада су урађени амфитеатри, лабораторије, библиотека, опсерваториј... Велики амфитеатар отворен је 5. августа 1889. године и он има 1.128 места. Седишта су у приземљу и на балкону. Између њих су велики стубови које украшавају статуе познатих личности међу којима посебно место заузимају статуе Роберта де Сорбона и Декарта. Библиотека је отворена 1897. године са 50 километара полица на којима се налази 3.500 рукописа, 100.000 томова штампаних пре 1801. године, 300.000 томова 19. века, 2.040.000 дела из 20, а најстарији документ је из 11. века

Сваке године на Сорбони студира између осам и девет хиљада студената. Они долазе из свих крајева света. Тренутно је заступљено 130 националности.

Коментари2
050a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jean Dubois
Zeleo bih da napomenem da sada u Parizu postoje tri univerziteta sa imenom Sorbonne. To su: Universite Pantheon-Sorbonne, Paris I; Universite de la Sorbonne Nouvelle, Paris III, i Universite Paris-Sorbonne, Paris IV. Imena univerziteta u Parizu, koje sam dao, se upotrebljavaju tek posle reforme viseg skolstva 1960tih godina. Pre ove reforme rec Sorbonne nije bila u zvanicnoj upotrebi, i tada se univerzitet zvao Universite de Paris.
Milan Čolić
Cela priča o Sorboni i njenom osnivanju ja poučna. Nekada davno su sveštena lica bila i prosvetitelji. Danas, međutim, crkve, odnaosno praktično skoro sve religije sveta (čast izuzecima) postaju suprotnost same sebi, odbacujući nauku i njena dostignuča, pa samim tim postaju retrogradne. One danas predstavljaju u suštini kočnicu svakom napretku kako neuke, tako i društva, pa koriste samo i jedino razne bajke (po rečima M. Bulgakova u romanu "Majstor i Margarita",a izgovorene rečima Miše Berlioza.) Crkve i religije se bave samo i is- ključivo samima sobom, kao da žive otrgnute od svega oko sebe, ali, pri tome ne zaboravljajući da se brinu ne za dobrobit društva i naroda u kome žive, već se brinu samo i jedino za ličnu (ponekad i kor- porativnu) dobrobit celokupne svoje "bratije" u okviru svo je religije, odn. crkve, Dovoljno je da bacimo pogled na automobile koje koriste.O ostalom da i ne govorimo, Za pametnog je dosta...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља