среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:20

Малом пругом кроз Велики Бечкерек

Аутор: Ђуро Ђукићсубота, 27.08.2011. у 22:00
Воз је кроз Зрењанин ишао споро, па су се успут на вагоне вешали путници (Архивска фотографија из 1900. године)

Зрењанин– Кроз центар града некада се кретао прави воз. Додуше, на ускотрачној прузи и са малом локомотивом и вагонима. Такозвана уска пруга водила је од центра региона до Жомбоља, данас варошице у Румунији. Возић су његови савременици задржали у драгом сећању, а млађе генерације га срећу само на пожутелим фотографијама.

Овдашњи хроничар Дејан Бошњак подсећа да „многи знају, а малобројни памте“ да се човек некада могао провозати железницом кроз центар Великог Бечкерека.

–Још у претпрошлом веку, тачније 1898. велепоседник Чекоњић је изградио пругу уског колосека чије су шине једна од друге биле удаљене 76 сантиметара. Пруга, дугачка 60 километара, повезивала је 11 места, а поред ње су касније никла још три насеља – Александрово, Банатско Карађорђево и Војвода Степа. Ишла је, дакле, од данашњег Зрењанина до Жомбоља, а када је ово место припало Румунима, дограђен је крак од Српске Црње до Радојева на самој граници – вели Бошњак. Он са сетом говори да, ако је неки воз требало звати романтичним, онда је то био тај. По селима и граду на њега су се вешали путници, а пошто је ишао споро, за то и није требала нека посебна вештина. Веле да се не памти да је неко пао под точкове овог воза, који су Лале дуго звале „ајзлибан“, и да се повредио. Мала пруга и „ћира“ омогућили су и сиротињи, која није могла да преже коње за дуга путовања и да одлази у град, да се школује, а касније, када је дошло до индустријализације, да се запошљава у фабрикама. Историчар Нада Борош на прво место ставља економски значај пруге и воза:

– За време кишних дана путеви су у Банату готово били непроходни, а запреге под теретом су тонуле у блато. Нова саобраћајница омогућила је паорима да довозе јечам у пивару, репу у шећерану, а касније и кукуруз у скробару, о пшеници, воћу и поврћу да се и не говори.

Међутим, након неког времена испоставило се да парна локомотива и гласни вагони који кроз град клопоћу читава четири километра сметају грађанству. Пролазак воза спречавао је и кретање пешака и осталог саобраћаја. За пијачних дана владале су и неописиве гужве и општи метеж што је задавало главобољу градским властима. Постојала је опасност и од пожара због искри које је избацивала локомотива. Градски одбор упутио је 1920. године представку Дирекцији државних железница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца тражећи измештање пруге, али је захтев одбијен. Исто се догодило и пет година касније без обзира на то што је образложење писано на неколико страница. Ипак, молбе су коначно услишене 1932. када је пруга измештена из центра.

Путници и роба стизали су и даље са севера средњег Баната малом пругом која се уклапала у нормални колосек тако што је на неколико километара пруга имала три шине. А у другом правцу до Радојева пруга је функционисала до средине шездесетих година прошлог века. Путеви су асфалтирани, појавили су се камиони и аутобуси. Неки још жале за уском пругом и „ћиром“. Требало их је, веле, ипак одржавати. Од неколико локомотива, једна постоји у овдашњој фабрици „Шинвоз“, а за једну се зна да још саобраћа на „Шарганској осмици“. Дејан Бошњак тврди да је било двадесет путничких и 124 теретна вагона. Зрењанинци жале што се преостала локомотива и неки вагон са парчетом пруге не поставе негде у граду. Јер, улазак воза у град ипак је био цивилизацијски напредак.


Коментари3
afdf7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ЦД 13
У каквом су стању пруге у врлетној и непроходној Војводини, ни "ћира" не би ишао много спорије од постојећих возова. Уз алтернативну вучу добро би дошао селима уз (извађену) пругу. Фотографија је интересантна. Да није воза на њој, могло би се помислити да је јуче снимљена, са црно-белим, "старинским" ефектом. Сви се ми сећамо како је некад било, само што није лако да то и другима покажемо. Зато се не треба устручавати да фотографишемо и снимамо и најобичније, свакодневне сцене из живота. Тако их отржемо од заборава, да и потомци могу да их виде. Јер сутра ће и данас бити јуче. Велики поздрав учитељу Дејану од бившег фото и кино ђака који је добро научио занат. Свратићу идућег лета. Ове године сам поруку добио вече пре одласка. Једва чекам да погледам старе филмове и да их одмах дам на дигитализацију.
Citalac Citalac
Ostavite se omalovazavanja i ismevanja proslosti, taj voz bi bio veliko dostignuce danas---->nesto je bolje od nista!
Миливоје Пафла
Српски речено пругом уског колосека.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља