среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:00

Најбољи и у Кембриџу

Аутор: Станко Стојиљковићсубота, 27.08.2011. у 22:00

Био је ђак генерације у Математичкој гимназији, недавно је проглашен најбољим студентом прве године на Кембриџу! И двоструки добитник Светосавске награде. Деветнаестогодишњи Лука Милићевић у слободно време воли да игра фудбал и билијар.

Освојио је четири златне медаље (математичка олимпијада, две математичке балканијаде и астрономска олимпијада) и шест сребрних (две на математичким олимпијадама, једну на математичкој балканијади, једну на информатичкој олимпијади, једну на астрономској олимпијади и једну на светској научној олимпијади).

Ко зна колико би их завредио на домаћим надметањима, на којима је увек блистао, али се одличја не додељују?

Једно од најдражих признања, у виду кратке честитке, стигло је, управо, из Кембриџа у Математичку гимназију: „Са задовољством вас обавештавамо да је вашем некадашњем ученику, Луки Милићевићу, додељена награда First Class for Part IA of the Mathematical Tripos. Одушевљени смо што имамо таквог изврсног студента.”

Шта на то каже Лука Милићевић који ових врелих августовских дана борави у Београду?

„Чињеница да сам на првој години студија постигао најбоље резултате из математике на Универзитету Кембриџ и награда Перси Пембертон коју ми је доделио колеџ Тринити као најбољем студенту прве године за мене представљају најзначајније успехе које сам постигао. Уједно ме и мотивишу да наставим да радим као и досад, јер знам какви су људи били студенти и чланови Тринитија, између осталих и Исак Њутн. Ипак, не волим превише да размишљам о томе, јер треба мислити на будуће успехе и не заустављати се на претходним”, скромно одговара младић који је минулих година својим знањем прославио Србију. С још шесторицом другара из „тима снова”лане се отиснуо да настави школовање у Великој Британији.

У Кембриџу сте наишли на изванредан пријем? Како се осећате? Јесте ли задовољни студијским програмом?

Јако сам задовољан како изгледају студије на Кембриџу, пре свега мислим на академски аспект, који је био и разлог мог одласка у Енглеску. Студијски програм је сјајан, а када пожелим да учим ван његових оквира, професори су увек ради да ме упуте на праву литературу, и да ми објасне оно што ме занима. Наравно, целокупан утисак чине топла добродошлица те пријатна и подстицајна атмосфера употпуњена грађевинама у којима се знање стиче већ вековима. Такође ми се допада то што су предавања организована по триместрима, што ми омогућава да у Србији годишње проведем бар пет месеци.

Зашто сте се определили за Математичку гимназију? Шта је то превагнуло?

На градском такмичењу у шестом разреду сам први пут чуо да ће се при Математичкој гимназији формирати огледна одељења седмог и осмог разреда основне школе. Одмах ми је било јасно да је то оно што желим. Једноставно, знао сам да су природне науке оно чиме бих волео да се бавим.

Имају ли Срби ген за математику?

У Србији сам упознао доста људи који су веома талентовани за математику, али морам да признам да је већина мојих познаника из специјализованих школа, и да због тога не бих могао на прави начин то да проценим.

Ако их упоредите с младима из других земаља, а сада сте у таквој прилици, где бисте их сврстали?

Мислим да би било какво рангирање овакве врсте зависило од предрасуда. С друге стране, и међу младим људима из других земаља углавном познајем људе који су јако талентовани па ми је готово немогуће да их поредим на тај начин.

У којем узрасту сте заволели рачунање и бројеве?

Бројеве волим, али не волим да рачунам. Нисам заправо ни знао да рачунам пре поласка у школу, тако да претпостављам да је то било доба када сам испољио интересовање за математику.

Да ли сте задовољни знањем које сте у Србији стекли? А подршком државе школи коју сте похађали? Бисте ли ишта променили?

Веома сам задовољан знањем које сам понео из школе. На почетку студија сам знао више од већине својих колега с прве године. Међутим, како предавања и консултације одмичу ова се разлика брзо смањује, али помаже на почетку.

Колико сам упућен, држава тренутно знатно улаже у Математичку гимназију, која је проглашена школом од националног значаја. Додуше, ни раније, као ђак нисам осећао да постоје проблеми, управа их је успешно решавала, а за математику су углавном довољни добар професор, папир и оловка. Физичари су имали проблема због недостатка средстава за експерименталне вежбе, али је прошле године школа добила нове инструменте, тако да је тај проблем решен.

Какав углед уживају млади српски математичари међу вршњацима на међународном такмичењима?

Не бих рекао да уживамо неки специфичан углед, или бар ја то нисам примећивао. Након такмичења се људи углавном друже и не причају превише постигнутим резултатима. Пошто се ми највише дружимо с ученицима из бивших југословенских република, могао бих да кажем да нас они веома цене.

Колико сте се дуго припремали за поједина надметања, посебно за олимпијаде? Је л` било напорно? Да ли сте икада покајали?

Припреме пред олимпијаде организују Математичка гимназија и Друштво математичара Србије. Оне најчешће трају око две седмице, колико се интензивно припрема и већина осталих тимова. Као и у спорту, треба темпирати форму. Никада није било нарочито напорно, јер је било веома занимљиво.

Не видим због чега бих жалио, с обзиром на то да сам имао прилику да радим оно што волим и да путујем по свету.

Шта све ваља научити и чега се све одрећи да би се стигло до златне медаље? И до Кембриџа, свакако?

Сумњам да постоји рецепт за тако нешто, с обзиром на то да је на врхунским такмичењима већи акценат на идеји, јер градива нема много. То је још израженије на пријемном испиту за Кембриџ, заправо, професори тог универзитета кажу да нема неког смисла припремати се за упис, припреме су у ствари цео процес претходног образовања.

Колики удео у томе је имало свакодневно учење у школи, а колики додатно вежбање? А професора који су вас припремали за такмичења?
Све од наведеног има удела, вероватно је индивидуални рад најбитнији, јер без њега, предавања углавном немају ефекта. Међутим, то никако не умањује удео професора, они свакодневно развијају наш начин размишљања без кога успех не би био могућ. Наравно, драгоцена су била и искуства предавача који су учествовали у завршним припремама јер су и сами били веома успешни такмичари.

Намеравате ли једног дана да се вратите у Србију? Шта би требало све урадити да најбољи остану овде? Има ли за то наде?
Намеравам да се вратим једног дана, волео бих да будем професор и да радим с талентованим ђацима, као што су многи сјајни људи радили са мном. Међутим, још нисам упућен у проблеме везане за факултетско образовање у Србији, тако да не бих могао да кажем шта би требало да се промени.

На кога се од српских и светских великана угледате? Из којих разлога?

Немам неки конкретан узор, више се руководим тиме да желим да радим оно што волим, и видећу куда ће ме то одвести.

У чему се математичари разликују од осталих научника? Да ли само по томе што су више усамљени?

Вероватно би могли да се разликују по бистрини мисли, јер математика, као област која се често бави веома апстрактним проблемима који захтевају изразит формализам, то захтева.

Не бих рекао да су математичари посебно усамљени, то је само стереотип. То што неко захтева мир и тишину док ради, не значи да је усамљен.

Волите да вас зову српским математичарем, што често чине?

Симпатично ми је када чујем да ми се људи који не знају како се зовем тако обраћају и драго ми је што чланови колеџа знају одакле сам.


Коментари7
74a3b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljilja Ojdanic
Sta se drugo moze reci nego samo Bravo, bravo , bravo i sve cestitke! Sine, samo tako i dalje napred i jednoga dana vrati nam se da pomognes onima kojima si sada veliki uzor.
Српкиња с
Браво Лука! Само напред. Редакција треба да објављује више оваквих текстова, јер овакви људи треба да буду узор младима.
Matematicki genije
Bravo Luka! Koliki je, u stvari, tvoj uspeh moze samo da pretpostavi relativno mali broj ljudi, ali verujte OGROMAN je to uspeh!
zemljorad obradovic
Bravo! Jos jedan uzor mladoj generaciji!
Миша Јовановић
"... Одушевљени смо што имамо таквог изврсног студента.” Да ли ће било који факултет у Србији овако третирати студенте? Одговор сви знамо... Зато смо још увек у рупи.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Српски математички ген
Српски математички ген
Српски математички ген
Српски математички ген
Српски математички ген

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља