уторак, 30.08.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:00

Од скупштинске већине зграде зависи да ли ће бити надградње

Аутор: Далиборка Мучибабићнедеља, 28.08.2011. у 13:22
(Фото Л. Адровић)

Ако буду усвојене измене Закона о одржавању стамбених зграда, према којима ће за надградњу или припајање заједничких просторија бити потребна сагласност већине чланова скупштине зграде, највише разлога за славље имаће власници нелегалних објеката. Да би легализовали вешерницу коју су припојили стану, они су од априла ове године морали да обезбеде стопостотни пристанак власника станова, што је у пракси готово немогуће.

До априла, потпис власника више од половине површине објекта био је, према закону из 1995. године, услов за надоградњу, претварање заједничких просторија у стамбену јединицу или пословни простор, као и припајање заједничких простора суседном стану или пословној просторији. Те одредбе Уставни суд je у априлу прогласио неуставним. У образложењу одлуке он није изричито навео да је неопходна сагласност свих власника зграде, али су његов став сви тумачили као да је потребно.

– Ниједна надградња или припајање заједничких просторија, које после 20. априла нису добиле сагласност свих власника зграде, нису легализоване. Инвеститорима који су до тог датума имали закључене уговоре са скупштинама зграда, прихватали смо као својински основ за издавање грађевинске дозволе – каже Далибор Бишевац, заменик секретара за легализацију.

И у општини Звездара потврђују да су исто поступали.

– Тачно је да у одлуци Уставног суда не стоји експлицитно да треба сагласност свих власника, али по логици следи да је потребна, јер и Закон о својинско-правним односима каже да за било које уређивање заједничке имовине треба пристанак свих власника – објашњавају у општини Звездара.

Одлука Уставног суда се не примењује на оне примере надградње или адаптације који су правоснажно окончани и у којима су инвеститори већ добили употребне дозволе и укњижили непокретност. Од 21. априла тече рок од шест месеци у коме грађани могу да се жале ако им је повређено право на основу коначних и правоснажних појединачних аката донетих на основу закона чије су одредбе проглашене неуставним. У општини Врачар кажу да су им до сада стигле три такве жалбе.

– Проследили смо их другостепеном органу, односно граду и од Секретаријата за имовинско правне послове још нисмо добили одговор – каже Александар Ивановић, члан општинског већа Врачара.

Док они чекају повратну информацију, Министарство животне средине и просторног планирања упутило је у скупштину измене закона. Предложили су да убудуће за промену намене буде довољна сагласност већине чланова скупштине зграде.

Александра Дамњановић-Петровић, заменица министра, пориче да су измене у супротности са одлуком Уставног суда, иако званично мишљење највише правне институције није стигло у министарство. 

– Тражили смо тумачење одлуке Уставног суда и усмено ми је потврђено да она не захтева 100 одсто сагласности. У консултацијама са представницима Уставног суда проверен је предлог измена закона о одржавању стамбених зграда и он јесте у складу са одлуком Уставног суда и највишим правним актом државе – тврди Дамњановић-Петровић.

Уставни суд није консултантска кућа и његове одлуке имају снагу закона, односно он одлучује, а не саветује, каже Зоран Ивошевић, професор правног факултета Универзитета „Унион” и бивши судија Врховног суда Србије. Он није читао одлуку Уставног суда, али ако се из ње може закључити да је неопходан пристанак свих власника у згради, то није исто што и сагласност

већине чланова скупштине зграде, како то предвиђа предлог министарства за измене закона.

– Можда је министарство незванично разговарало са неким чланом Уставног суда, али његов став се не може мењати у консултацијама са било ким, па ни са председником Уставног суда. Министарство би предложеним изменама могло да понови исту грешку и донесе закон који ће бити дефектан као и онај за који је Уставни суд рекао да је неуставан – изричит је Ивошевић.

У Уставном суду кажу да нису имали званичне консултације са министарством јер то није њихова пракса. Од министарства су добили захтев за појашњење одлуке.

– Не можемо унапред коментарисати предложене измене закона о одржавању стамбених зграда. Објавићемо саопштење у вези са нашом одлуком која је поједине одредбе закона о одржавању стамбених зграда ставила ван снаге – кажу у Уставном суду.

Можда се назнаке за уставно решење ових дилема могу наћи у изјави коју је Драгиша Слијепчевић, председник Уставног суда, дао медијима. Он је казао како је питање будућег одлучивања о надоградњи или преуређењу заједничких просторија сада у надлежности скупштине станара, која одлучује већином гласова. Сваки станар ће имати прилику да се изјасни без обзира на површину свог стана или локала.

Чак и да посланици републичког парламента изгласају измене закона какве је предложило министарство заврзламама неће, ипак, бити крај. Могуће је, на пример, да у згради од пет станова, једна особа буде власник три. То би значило да он у име целе зграде одлучује о преуређењу заједничких просторија или надоградњи. Преостали власници могу да се буне и љуте колико хоће, али га неће моћи надгласати у скупштини зграде.

----------------------------------------------

Шта је рекао Уставни суд

У образложењу одлуке којом је Уставни суд оборио поједине одредбе Закона о одржавању стамбених зграда пише да је утврђено да се до тада етажни власници којима припада мање од половине укупне површине посебних делова зграде, противно својој вољи, нису ограничавали само у праву коришћења заједничких делова зграде, већ су се у суштини потпуно могли лишити права заједничке својине.

„Зато што на надзиданом стану, адаптираним или припојеним заједничким просторијама право својине стиче инвеститор који је извео грађевинске радове, док етажни власници то право губе”. 

Пристанак мањинских власника је потребан, према одлуци Уставног суда, и зато што је реч о недељивој својини свих власника зграде и њихова својинска овлашћења на заједничким деловима објекта не могу бити условљена величином површине чији су власници.

– То значи да власник посебног дела зграде веће површине не може имати и већа својинска овлашћења на заједничким деловима зграде од власника дела зграде мање површине – наводи се у образложењу одлуке.

----------------------------------------------

Падају „Кровови Београда”

Акција „Кровови Београда” ЈП „Градског стамбеног”, прва је била на удару због неуставности закона. Од октобра прошле године, око 100 скупштина зграда пријавило се да у замену за поправке фасаде, лифта, таванице, на њиховом равном крову буду сазидани нови станови. Две скупштине, ипак, су успеле да прикупе потписе свих власника станова и уђу у процедуру.

– Ако се усвоје предвиђене измене закона наша акција има шансе. Тешко је било прикупити и сагласности власника 51 одсто површине објекта, а камоли приволети све станаре да ставе свој потпис. То смо покушавали да обезбедимо откако је Уставни суд донео своју одлуку и видели да је практично немогуће сломити отпор само једне особе која се, насупрот остатку зграде, готово зарекла да никада неће дозволити надоградњу на равном крову – истиче Слободан Миљковић, директор „Градског стамбеног”.


Коментари6
85fab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирољуб Стефановић
У згради има 10 станова.Мој стан је испод тавана као заједничке просторије и изјавио сам интерес да само део изнад стана адаптирам за себе.Међутим преовладала је сила. До мог стана станују брачни пар полицајци. Они хоће за себе цео таван од 200 квадрата.На гласању ја и још један смо били против. Тако су они добили већину гласањем и потписаним изјавама.Та полицајка је на предходном састанку изјавила :"Таван ће бити мој ил жива нећу бити." А у вече пре гласања моја супруга је у нашем стану гласно поновила ове речи и они су то чули. Одмах су позвали колеге из полиције наравно и хитну помоћ да се "лудаци" уклоне. Уследио је насилан упад у стан, насилно привођење у станицу па у хитну помоћ па у болницу.Иначе у веома добрим односима су са председником савета зграде који је глави и одговорни замешатељ свих "радова". И шта сада? Да се жалим уставном суду? Али, "Има Бога!Има Бога, синко!" рече ми један старац.
Stanislav Milovanovic
Ovde nije pitanje nadzidjivanja dali je dobro ili nije . Pitanje je upravljanjem zajednickih prostorija i odrzavanje. Tu je ustavni sud pogresio i sada kroz novi zakon pokusavaju da isprave gresku . Zasto je pogresio ; Zato sto je rekao da vecina vlasnika u kvadraturi moze da oduzme manjini pravo. Novim izmenama vecina isto tako moze da oduzme manjini pravo. Dabi bilo jano moze petoro ljudi koje poseduje manje stanove da upravlja zgradom koji je vecinski vlasnik gledano u povrsini . Tako dolazimo do paradoksa u koji je sam ustavni sud usao ,negirajuci pravo vecine da odlucuje sto je ustavom zagarantovano. Jer ovde se vodi pitanje o zajednickim prostorijama to nije vlasnistvo vec pravo na koriscenje .Te prema tome posto je upitanju pravo na koriscenje onda je normalno da upravljanje se vrsi vecinskim odlucivanjem naj pravednije da odlucuje vecinski po kvadraturi. Drugo je kad je vlasnistvo onda je normalno da odlucuju svi vlasnici bez obzira na procenat.
milan gvozden
Uopste se ne radi o procentu koji je potreban za nadzidjivanje. Da li je potrebno 51%, ili 100% je nebitno.Bitno je to, da ako je zgrada prvobitno projektovana za odredjenu spratnost onda je ona bezbedna za stanovanje iskljucivo za tu projektovanu spratnost! svaka nadogradnja vec izgradjenih stanbenih objekata ugrozava ustavom zagarantovano pravo, a to je mirno i bezbedno stanovanje. Iskreno se nadam da necemo doziveti zemljotres da bi smo shvatili sta je vec uradjeno nasem beogradu sa vec odobrenim nadzidjivanjima!!!
Miloje Patenković
Cela ova ujdurma je zbog mešetara kako u građevini tako i u opštinskim institucijama koje su od ovakvih nadogradnji uzimali ogromni novac! Svako ko je imao iskustvo u nadogradnjama a ja znam iz ličnog iskustva kako je to bilo na Karaburmi zna da stvar ide ovako: Investitor uvek nađe u zgradi dvoje troje stanara kojima uradi kupatilo,zameni prozore ili da hiljadu-dve evra na ruke. To troje izlobiraju još sedam -osam stanova u kojima su mahom nezainteresovani ili lakoverni ljudi bez stavova kojima je glavni cilj da se ne daj bože zamere siledžijama iz zgrade.Sa tim stanovima oni dolaze do 51%. I eto za male pare dozvole za građenje obično četiri stana neuporedivo veće vrednosti od uložene! Ono što dobiju svi stanari su dosta veće terase i izolacija zgrade ali obe ove stvari su tako loše građene da se bojim da će trajati koliko i firma investitora! Iz svega ovoga mišljenje ustavnog suda o apsolutnoj većini je jedino moguće!
Bojana Glisin
zasto se po svaku cenu pokusava da "izbegne" odlka ustavnog suda. Previse je primera gde su nadzidjivanjem nesavesni investitori potpuno poremetili statiku zgrade, pucali zidovi, prljali..da ne nabrajam. Hajde da ovim damo primer da u Srbiji vladavina prava (citaj: misljenje najvalidnije pravne institucije u zemlji-Ustavnog suda) bude IZNAD interesa manjih ili vecih investitora zeljnih para po svaku cenu! I hajde da Ministarstvo podrzi Ustavni sud a ne investitore. Moze?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља