Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кренуо у Америку, стигао у нишки затвор

Испред улаза у КПЗ у Нишу: Власта Велисављевић (Фото: М. Лавренчић)

Ниш – И овога лета доајен глуме у нашој земљи, Властимир Власта Велисављевић, увек насмејани и за причу расположени глумац, био је један од бројних учесника Филмских сусрета у Нишу. А како и не би, каже, када је Ниш град филма и глумаца у који он долази радо од првог фестивала глумачких остварења. Ово, међутим, није прича ни о филмовима, ни о фестивалу. Још мање је прича о Власти Велисављевићу – глумцу. Данас, када је започео да троши своју 86. годину (рођен је јула 1926. године), пристао је глумачки бард да се објави и део његовог веома мало познатог живота, део његове бурне младости, за коју смо игром случаја сазнали још пре шест година, такође у Нишу и исто на Филмским сусретима.

Зато се на тренутак враћамо у август 2005. године. Познати глумац тог лета дошао је до дописништва „Политике“ у Нишу и упитао нас да ли постоји неки начин да он уђе у круг нишког Казнено-поправног завода. Обећали смо да ћемо покушати и позвали тадашњег управника затвора Зорана Тасића. И Тасић, али и ми помислили смо да се Власта Велисављевић припрема за неку филмску улогу и да због тога жели да види какав је затворски живот. Елем, управник је истога дана добио дозволу од Управе за заводске санкције и већ наредног јутра повезли смо глумца до затвора, на југозападу Ниша. Све време вожње је ћутао, а када смо ушли у канцеларију управника и поздравили се са њим, кренула је његова прича, као права планинска набујала река.

И управник КПЗ-а Зоран Тасић и ми скоро да смо занемели. Саслушали смо получасовну причу, али, на молбу глумца обећали да никоме нећемо причати о томе. Све док Власта Велисављевић не буде одлучио другачије. Овога лета осамдесетпетогодишњи глумац пристао је да се прича обелодани.

– Нас тројица другара из београдске Савамале и са Дорћола, млади смо били, Немања Марковић, Миле Пражић и ја, решили смо у лето 1945. године да бежимо из Југославије. По сваку цену смо хтели да одемо у Америку и кренули смо из Београда ... На југословенско-аустријској граници Немању и мене ухвате граничари и војска, и право у затвор. Миле је успео. Долазио је касније неколико пута у Србију, у Београд. А у међувремену много нас је помагао – почео је причу Власта Велисављевић, а онда наставио:

– И тако ухапшеног ме спроведу у Забелу, одмах суђење и добијем две године затвора због покушаја бекства из земље. После три месеца проведених у Пожаревцу пребаце мене и већу групу из Забеле у нишки затвор, у којем је до нашег доласка била војска. Прва ноћ у Нишу за памћење, за вечни незаборав – хладно, без фуруне у просторији са разбијеним прозорима. Некако смо заспали на простртом сену и слами, а ујутру, када смо се пробудили, по свима нама снег, као покривач...

Памти глумац цео свој боравак у Казнено-поправном дому у Нишу, како се некада звао. Поред других обавеза са осталим затвореницима радио је повремено и на грађевинској обнови објеката у кругу затвора.

– Чини ми се да су свака греда и летва прошле кроз моје руке. Неке смо зграде сами саградили, а из тог периода памтим павиљоне, притворску јединицу, кухињу, мензу... Били смо углавном млади и није нам било тешко. Ми затвореници смо радили и тако нам је пролазило време. Али, било је и музичких, мађионичарских представа, чак и спортских такмичења. Нисам био, срећом са криминалцима. У нашој групи осуђених било је људи свих струка, чак и новинара. Данашња сећања на та времена враћају ме у младост и буран живот. Све је то ипак саставни део живота.

А да ли памтите да је нешто ипак било много тешко, питали смо.

– Како да не. И данас ми је пред очима слика оца, који ми је дошао у посету. Мислим да никада у животу нисам био радоснији, јер ипак отац ме је посетио, али и много ми је било тешко јер је он путовао ко зна како и колико дуго од Београда до Ниша. А и у целој оној немаштини донео ми хлеб и нешто хране.

Добио је Власта Велисављевић пре девет година од управника КПЗ Ниш Зорана Тасића на поклон монографију о нишком затвору. Има, каже, велику жељу – да се у архиви пронађе његова објава о отпусту. Једну такву, из „старих времена“ илустратор је употребио за израду последње стране на корицама монографије. Иначе, и Власте Велисављевића и на хиљаде других затвореника има у архиви некадашњег КП дома, данас КП завода у Нишу. И по азбучном реду и, наравно, по затворском броју.

На крају боравка, на излазу, на капији нишког затвора чика Власта нас је још једном изненадио:

– Овде десно је, зар не, испод и поред ове стражарске куле, сервис за камионе и аутомобиле.

Кроз шеретски осмех глумац Власта Велисављевић, доживотни почасни члан Југословенског драмског позоришта, испричао нам је да му ово није било једино робијање у животу:

– За време Другог светског рата био сам у радном логору „филијале“ злогласног Дахауа, у месту Херде (Horde), у Вестфалији, недалеко од Дортмунда. Сви смо били такорећи деца. Радио сам у једној фабрици... Отуда сам успео да побегнем крајем 1943. године. Поново сам био пре неколико година у Хердеу. У бараци, у којој је била моја спаваоница, сада је „Ханза театар“. Ето шта је судбина, ја сам из Немачке и бараке, која је касније постала позориште, кренуо у праве глумце...

Уместо Власте Велисављевића у Америку, због које је допао робије после рата, много касније отишла је његова кћерка, која тамо ради и живи са породицом. Виђа се често са њом, али у Европи.

Власта Велисављевић, који живи у Београду са супругом Надом и још увек је веома активан као глумац, почео је да се бави глумом као дванаестогодишњак, далеке 1938. године у „Родином“ позоришту. Играо је у комаду „Пут око света“ адаптираном за децу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.