уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:16

Кафане инспирација великих сликара

Аутор: Ђ. Ђукићпонедељак, 29.08.2011. у 22:00
Стеван Алексић: „Весели Банаћани”

Зрењанин – Постављање изложбе „Мајстори банатског сликарства од 18. до 20. века” је при крају и она ће бити отворена у уторак, 30. августа, у Дому Војске Србије у Београду. Слике се налазе у фонду Народног музеја Зрењанин и сведоче да су Банаћани кроз три века српском сликарству створили огромну културну вредност.

Тачно пре једног века – 1911. настала је позната слика „Весели Банаћани” Стевана Алексића из Модоша, данашњег места Јаша Томић на српско-румунској граници, а њен настанак веже се за дело Уроша Предића „Весела браћа”. Када се Предић, бард српског академског реализма, вратио у родни Орловат, село поред тадашњег Бечкерека, јер му је оболела мајка, није му се свиђала једна свакодневна појава. Наиме, нарочито када приспе нова ракија, или у време свињокоља, припити Орловаћани су бауљали сеоским сокацима и често завршавали с лицем у блату. По његовој личној тврдњи, трезвени сликар је одлучио да наслика један од свакодневних призора не би ли се његове комшије мало постиделе и престале да претерују у пићу. Међутим, када је кроз неко време свратио у сеоску кафану – имао је шта да види. На столу је била његова слика одштампана на некаквој реклами, а гости су се на њој препознавали и исмевали свој менталитет. Слика је изазвала велико славље и била је главни разлог што тог дана у пуној кафани нико није остао трезан. Изузев уметника који се узалуд понадао да би његово дело могло да утиче васпитно.

Како је писао Чеда Ћосић пре 34 године у „Политици”, поменута слика је била повод да на исту тему настане још једна. Велепоседник Јован Јагодић је почетком прошлог века боравио у Бечу где је видео како се тамошња властела диви Предићевој слици. Обећао је да ће, када други пут дође, на исту тему донети још боље дело. Оптимиста је био због тога јер је био мецена Стевану Алексићу (1876–1923) једном од најзначајнијих српских сликара с почетка двадесетог века. Стеван Алексић је одмах послушао Јагодића, отишао  у кафану и поручио неколико литара вина за госте. Није му много требало да добије инспирацију. Тако је настала слика „Весели Банаћани”.

Сликањем су се бавили и његов деда Никола Алексић и отац Душан. Стеван је студирао ликовну академију у Минхену код професора Николаса Гизиса, а током скоро три деценије стваралачког рада насликао је преко две стотине штафелајних слика, а радио је и у скоро тридесет храмова на осликавању иконостаса, зидним сликама и поправљању радова свог деде. Стилски његово сликарство припада минхенској сликарској школи, њеном реалистичком току и везано је за симболизам, чиме се сврстава у европске уметничке токове.

Поред Предића и Алексића међу 33 слике зрењанинског музеја Београђани ће моћи да виде мајсторе банатског сликарства од првих путујућих иконописаца, преко представника класицизма, бидермајера и романтизма све до модерниста. Ту су: Константин Данил, Ђура Јакшић, Александар Секулић, Тивадар Вањек... Такође, изложбу чине и ретко излагана дела попут оних Петера Шнајдера или Стојана Трумића.

Ауторка изложбе, која ће у београдском Дому Војске трајати до 1. октобра, историчар уметности Оливера Скоко, кустос Народног музеја Зрењанин, вели да се друга половина 19. и почетак 20. века сматрају најплоднијим периодом банатског сликарства, када тадашњи Велики Бечкерек, односно данашњи Зрењанин, постаје живо уметничко средиште интензивних културних дешавања.

– Након школовања у Бечу, Минхену и Пешти многи се сликари враћају у родни град, отварају се први сликарски атељеи, приређују прве изложбе, рађају се идеје о покретању ликовних колонија, формирају се и прве уметничке групе, каже ауторка изложбе, наглашавајући да ликовна збирка Народног музеја Зрењанин улази у ред најзначајнијих војвођанских уметничких колекција а дела Константина Данила, Стевана Алексића и Уроша Предића су неизоставна у проучавању и сагледавању целокупне историје српског сликарства.

Народни музеј Зрењанин ове године обележава сто година од како је 1911. године у Великом Бечкереку отворен музеј Торонталске жупаније.


Коментари3
92223
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Попов
Обавезно погледати!
zoran novak
Je tužno i žaloso da jedan od najvećih patriota, slikara, pesnika, prozaista, i dramatičara sa Banatskih ravnica - Djura Jakšić je spomenut samo s vremena na vreme, iako njegova ostavština je više neg bogata i nalazi se svuda u Srpskim školama, galerijama, kabinetima i ostalim kulturnim institucijama. Stiče se utisak da njegova ogromna uloga u istoriji Srpske poezije i slikarstva pada u zaborav. Je to žalosno i sramotno za Srpski narod, Vojvodjane i Banaćane!
Nikola Malović
Sve čestitke autorki izložbe, Oliveri Skoko. Čestitke, dakako, i ostalima: Domu vojske i zrenjaninskom Narodnom muzeju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља