понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Србијанци у Хрватској

Аутор: Зоран Аврамовићсреда, 31.08.2011. у 22:00

Ко је једанпут гледао хрватски ТВ дневник или слушао неко службено саопштење које се односи на Републику Србију, њене институције и водеће политичке личности, могао је да се увери како се хрватски медији и државно-политички званичници обраћају ,,србијанским” властима. Ко није више пута погледао водећи медиј у Хрватској, нека буде сигуран да је такво именовање континуирано, доследно и без случајне грешке да сепо неки пут каже ,,српски”. Зашто хрватска политичка и културна елита упорно разликује ,,србијански” и српски етноним? Али и у понеком бошњачком дискурсу чујемо ову разлику. А има и Црногораца који неће да изостану из ове игре са именом једне нације.

По једном великом филозофу, ,,свет је дат у језику”. Језиком именујемо и означавамо стварност и тако се у њој оријентишемо. Значења једног језика стварају се историјом, она се вежбају и уче, садрже напетост између речи, мисли, саопштења, скривања. Значења језика се тешко откривају, али то не значи увек и у свакој прилици.

Тако, није баш потребно велико социолингвистичко знањe да би се открила политичка порука са ХРТ, у говору чланова Владе Републике Хрватске а и опозиционара Данијела Срба из Хрватске странке права. Хрватска службена и неслужбена јавност овим одвајањем србијанског од српског хоће да означи разлику између Срба у Србији и Срба изван Републике Србије. Потребно је ,,образовати” сопствену јавност али и како-тако утицати на Србе да ову разлику на свој рачун прихвате.

Ова језичка игра са именовањем Срба као Србијанаца која долази из Хрватске заправо је наставак оне српске и хрватске лингвистичке историје у којој је дошло до преименовања српског језика. Према историјским изворима хрватски културни кругови се почетком 19. века, када је угарска влада 1827. увела мађарски језик у хрватске школе, окреће ,,илирској браћи”, Јужним Словенима тј. Србима. Српска књижевна елита (са Вуком) прихвата идеју о језичком јединству Јужних Словена и то ће бити извор са којег ће убрзо потећи мутна вода. Од Бечког договора 1854. до Новосадског 1954. године хрватски лингвисти су успели да усвоје штокавштину као хрватско наречје, а потом да српски језик именују као хрватски. Ватрослав Јагић и његови настављачи заслужни су за прилепљивање хрватског имена на српски језик да би га његови следбеници крајем 20. века одвојили од српског и прогласили аутохтоним језиком Хрвата. (Ковачевић Милош, Шћепановић Михаило, ,,Српски језик у вртлогу политике, Матица српска у Црној Гори, 2011)

Сада се игра наставља. У језику треба поделити и Србе на Србијанце и Србе а потом у перспективи, од Србијанаца можда направити нову нацију.

Они који прекрштавају српско национално име у ,,Србијанци”, мотивисани су политичком жељом да од Срба конструишу део нације који се значајно разликује од ,,Србијанаца”, са изгледом да направе своју цркву, своју традицију, своју културу и своју политику. Без институција у образовању, култури, информисању Срби у Хрватској не само да ће се одвојити од Србијанаца већ ће се, ако не постану посебна нација, асимиловати и постати део хрватске нације. А све у правцу продубљивања поделе између Срба у Србији и Срба у другим државама, бившим републикама СФРЈ.

А како се на све ово гледа из Србије? Да ли има у Републици Србији некога у власти ко ће да отвори уста и упути коме треба у Хрватској захтев да не именују српске министре, спортисте и остале као ,,Србијанце” већ као Србе. Када су представници ДОС-а лако и брзо прихватили захтев муслимана из Рашке да их српска власт именује као Бошњаке, када је Црногорац постао Црногорац, а не српски Црногорац, када се томе дода стари захтев косметских Албанаца да их у Србији не именују као Шиптаре већ као Албанце, ваљда и Срби имају право да се супротставе искривљавају сопственог етнонима.

научни саветник


Коментари21
ba4a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

šaljivdžija RS
Živim u Banja Luci i Srbin sam. Nisam nekakav bosanac ili bošnjanac ili bosnohercegovac. Mogu dozvoliti pridev ili odrednicu Krajišnik pa reći da sam Srbin Krajišnik (to vam je Lika, Kordun, Banija i deo Bosne). Pokojnog dedu ovde su svi zvali Miodrag Srbin (jer je iz Timočke krajine doselio u Bosansku krajinu)) a niko ga ne zvaše Srbijanac. Ni Hrvati, ni muslimani ni Srbi. Sasvim je jasno da urednička politika medija u RH izvršava politiku države RH a svoje građane su već odavno ubedili u ovo o čemu ste pisali. Inače Hrvati (po mentalitetu) ne priznaju nikad svoje greške i očigledno iskrivljuju činjenice jer od njih niko ne može biti pametniji ni obavešteniji. Još kad im se i Nemci pojave na našim portalima onda im nema kraja. Tako su naučeni od Rima i germanske istorijske škole i nikad neće od roga odstupiti.
Max Reinhardt
@slobodni strelac & Jovanka Voždovčanka - članak govori o hrvatskom jeziku na hrvatskim medijima. U hrvatskom jeziku postoje pridjevi "srpski" i "srbijanski". Što se tiče srpskog jezika, bilo bi dobro pročitati „Rečnik srpskog jezika“, izdanje Matica srpska. Ili "Rječnik" Vuka Stefanovića Karadžića iz 1818. godine. I u jednom i u drugom se navodi imenica "Srbijanac " i pridjev "srbijanski" kao normalnu i pravilnu.
Nemanja Rodić
Čini mi se, da su svi, od G.Avramovića, do komentatora njegove kolumne, iz hroničnog ne znanja,ili fobija različite vrste, promašili temu. Nijedan Srbin koji je rodjen i živi van Srbije, nikada nije bio Srbijanac, ali svi od reda sanjaju da budu Srbijanci-državljani Srbije. Svi oni prave jasnu razliku izmedju Srbijanca i Srbina. Srbin je naciionalnost, a Srbijanac teritorijalna pripadnost. To je nepoznanica sa tragičnim posledicama, pre svega za Srbe u Srbiji i po Srbe u Srbiji i Srbiju . Zato danas u Srbiji, pored Srba nemate i ostale Srbijance-već pripadnike nacionalnih manjina, koji se pod firmom borbe za ljudska prava, bore ustvari za svoju getoizaciju i separaciju. Za sve njih bi bilo normalno da su u Americi-Amerikanci, samo u državi Srbiji nije normalno da Rasim Ljajić bude ne Srbin, nego Srbijanac, jer je rodjen i živi u državi Srbiji, nego Bošnjak, koji Bosnu zna kao turista. Za sve to su poslednjih sto godina krivi neobrazovani srpski intelektualci,
Jovanka Voždovčanka
Srpska država se zove Srbija i u njoj žive Srbi. Ako bi se zvala Srbijana, onda bi u njoj živeli Srbijanci. A ako bi se zvala "Siberia", onda bi u njoj, verovatno, živeli Eskimi. Može (ono što sebe zove) međunarodna zajednica, Šiptare (kako oni, sami, sebe zovu) da zove Albanci, ako ovi to prihvataju, ali ne može drugim narodima da menja imena kada je i kako je to njoj, politički, zgodno. Ovo, naročito, važi za Hrvate, koji, na sve načine, pokušavaju da izleče svoj " zar i ti, sine Brute", srpski kompleks.
slobodni strelac
@Max Reinhardt | 04/09/2011 13:37 Pa neće nas valjda jedan Hrvaćanin (po imenu i prezimenu je očito da niste Hrvat) učiti kako se mi Srbi osjećamo i kako sami sebe nazivamo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља