уторак, 23.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:13

Надлежни не знају број школа у Србији

среда, 31.08.2011. у 22:00
Многе средње стручне школе ове године нису уписале довољно ђака у први разред (Фо­то Д. Јевремовић)

Данас почиње нова школска година за основце и средњошколце. Повратак у ђачке клупе неће омести штрајк просветних радника, а у четири куће знања почетак наставе је одложен због преуређења које није завршено. Колико Србија има школа, ученика, првака – јуче нису могли у Министарству просвете и науке прецизно да одговоре „Политици”.

Жарко Обрадовић, министар просвете и науке, гостујући у Дневнику РТС-а рекао је да ће школска година каснити пет до седам дана у Шестој београдској гимназији и школама „Јован Цвијић” у Ваљеву, „Димитрије Тодоровић Каплар” у Књажевцу и „Доситеј Обрадовић” у Новом Саду.

– Настава у 1.900 школа почиње на време – казао је министар. Преносећи његове речи, национална телевизија и агенције известиле су да ће у клупе осмолетки и средњих школа данас сести 920.000 ученика.

На наш коментар да та бројка значи да је држава богатија за 20.000 ђака (у поређењу са подацима ресорног министарства од прошле и претпрошле године, када је саопштено да има око 900.000 ученика), и да то није у складу са толико пута констатованом чињеницом да је ђака све мање, просветне власти одговориле су да школараца, ипак, има око 900.000.

Покушај да решимо енигму скривену иза питања: „Колико има матичних основних и средњих школа у Србији, а колико их је укупно са подручним одељењима?”, био је делимично успешан.

Нема 1.900 школа, него око 1.800, објаснили су нам у Министарству просвете и науке писаним путем. Усмено образложење гласило је: „У ствари, има 1763 школе, 1256 основних, 456 средњих, али поред тих има и мешовитих школа које раде као основне и средње.”

Подаци Уније синдиката просветних радника Србије показују сасвим другачије бројке – у Србији је 3.578 основних редовних школа са истуреним одељењима, 656.000 ученика и 70.236 запослених, од којих је 45.677 наставника. У држави постоји 548 средњих школа, са 301.200 ученика и 27.300 наставника.

А није избројано ни колико ће првака овај дан памтити као први школски. Обрадовић је РТС-у рекао и да у први разред основне школе полази 76.800 деце, и да тај број опада јер је Србија демографски стара држава. Недавно је најавио да ће бесплатне комплете уџбеника добити 228.800 ђака од првог до трећег разреда. Када се од те цифре одузме очекивани број првака, рачуница показује да у другом и трећем разреду у овој школској години има у просеку по 76.000 ученика.

– Да ли то значи да је ове године за 800 више првака него прошле? – питали смо у Министарству просвете и науке.

Одговорили су речима: „Упис још траје, а очекујемо између 74 000 и 76.000 првака”.

Извесно је да ће основце од првог до трећег разреда данас на клупама сачекати комплети уџбеника које им је обезбедило Министарство просвете и науке. У плану је да се пројектом „Бесплатни уџбеници” идуће године обухвате и ђаци четвртог разреда у свим осмолеткама Србије. Једино у престоничким школама баш сви основци неће куповати уџбенике јер их је за ђаке од четвртог до осмог разреда набавио град Београд.

М. С. М. - С. Г.

-----------------------------------------------------------

Вишак 3.845 наставника

Према до сада прикупљеним подацима Уније синдиката просветних радника Србије, у просвети је вишак 3.845 запослених, од којих је 298 наставника без иједног часа. Без дела норме је 3.547 наставника, највише у школским управама Нови Сад – Сремска Митровица – 851, затим у Београду–822 и Нишу–648. Када је реч о наставницима без пуне норме, највише их је у Београду–130, следи Крагујевац–42, Нови Сад–41, Ниш–35, Зрењанин–19, Крушевац–18...

Истовремено, у Србији има и 1.097 школа са вишком часова за преузимање и то 794 за део норме и 348 за 100 одсто норме.

Како су јуче на конференцији за новинаре објаснили председник Уније СПРС Драган Матијевић и потпредседници Миодраг Протић и Милорад Антић, ови подаци не дају слику правог стања на терену „због махинација директора и начелника школских управа под патронатом Министарства просвете”, због чега синдикат захтева да се они разреше дужности.

Како је појаснио Протић, листе технолошких вишкова морају да потпишу и представници синдиката, а у 50 одсто школских управа то није случај.

На питање „Политике” да ли су конкретни случајеви достављени Министарству просвете и науке, одговорено је да су само за Војводину прошле године доставили 17 предмета, а два су на суду.

Велики проблем је и запошљавање нових наставника, прошле године их је примљено око 2.000, рекао је Антић, иако је лане утврђено да постоји 213 наставника који су вишак и којима држава није успела да обезбеди отпремнине, а ове године ће их бити још најмање толико.

– Ти људи долазе у школе, примају плату која је од 40.000 до 50.000 динара, а ништа не раде, што је двоструки трошак за државу. Има много колега који би отишли уз отпремнине, нажалост, међу њима је и доста младих, што је трагедија – рекли су Антић и Протић.

Владимир Златановић из Гимназије „9. мај” из Ниша је рекао да је у овом крају алармантна ситуација и јединствена у Србији по броју нових наставника, који су махом примани као професори физичког васпитања на испомоћ учитељима. „Немамо деце, због миграције многи одлазе из села у град, претежно у Београд, нарочито млади, а број запослених повећавамо”, нагласио је Златановић.

Говорећи о драматичној демографској слици Србије, Матијевић, који је нови председник uније, а иначе je професор чачанске Гимназије, подсетио је да је од 1995. до данас због негативног прираштаја „изгубљено” око 220.000 ученика (7.000 одељења), што јеград величине Ниша.

– Данас имамо случај да у 66 одсто школа иде само девет одсто ученика и да 500 школа има укупно 1.500 ђака колико је на пример само у Земунској гимназији. У Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу школује се 51 одсто ђака. Када се томе дода податак да у 182 школе иде од једног до петоро ученика и да се у 4.600 одељења налази мање од 15 ученика, јасно је да је оваква мрежа школа неодржива – рекао је Матијевић.

Када је реч о првацима, изнет је податак да је у Чачку уписан 231 „првак” мање него претходне године (то је осам учитељица мање), а на нивоу целе Србије та цифра је око 5.000 ђака.

Антић је навео и податке за средње стручне школе у Београду (машинство, електротехника, текстил и кожарство), у које је ове године уписано само 50 одсто деце у односу на број слободних места, што аутоматски значи и вишак наставника.

С. Гуцијан


Коментари6
eabb5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирослав Младеновић наставник Власотинце
СТРАШНО! Ушао сам на село у учионицу сеоске школе "Браћа Миленковић" у село Шишава-Ломница у власотиначкој ошпштини јабланичког округа-први пут после 1970. године рада у просвети као наставник математике и затекао 12 ученика у петом разреду. Први дан у школи. Занемео сам. Тешко се подноси нестајање села. Нестају деца у школама НЕСТАЈЕ СРБИЈА. Мирослав Младеновић наставник Власотинце 2. септембар 2011.г Власотинце
Aleksandar Popovic
Znaju li nadlezni ista?!? U poslednjem trenutku saznaju koliko ima djaka, ne znaju broj skola, a kako rece ministar Bogdanovic ne znaju ni koliko ljudi dobija plate i ostalo na Kosovu i koliko se uopste trosi za te i slicne stvari. Neshvatljivo, najblaze receno. Dobro bi bilo da javnost sazna sta oni to jos ne znaju. I kada je rec o tacnom broju nezaposlenih, i koliko je nebrigom ministara i drugih drzavnih sluzbenika hiljada ljudi ostalo bez posla, koliko se milijardi procerda na nepotrebne vladine sluzbenike, silne zgrade, automobile, itd, itd. A kada to budemo znali, onda cemo lakse moci da neku od ovih i drugih stvari promenimo. A dotle, ne treba nadleznima ostaviti da "spavaju slatkim snom u neznanju", nego traziti njihovu konkretnu odgovornost.
nenad hasanagić
Ministarstvo Prosvete ima svoje stručne službe koje bi trebale da znaju te brojeve važne za mreže škola i broj nastavnika i učenika.Isplata jubilarnih nagrada je prolongirana do kraja godine.Isplata ld ide konkretno u Severno bačkom okrugu 6. i 21. u mesecu ali nikada ne dobijemo platu pre podne ,nego uvek oko 15-16 časova Još je uvek teško i to se vidi.Sem Žarka Obradovića niko iz Ministarstva nije nikada ni kročio u Severno-bački okrug pa i nemate kome da se obratite.
Maraja Marić
Ministar prosvete tek uoči početka školske godine saznao da je toliko prvaka manje. Svaka škola zna predvidivi broj đaka za pet godina unapred, samo do ministarstva nikako da stigne. Šta li oni u tom ministarstvu uopšte rade, ne znaju broj đaka, ne znaju broj nastavnika....Verovatno se čitavo proleće i leto brinu kako će provesti godišnji odmor pod povlašćenim uslovima, a jesen i zimu provedu svodeći utiske o odmoru.
Cecvrcak Totalni
Sve nas boli ova tema. Dece sve manje, do posla sve teze. Realnost je surova i ja sam za to da se istini gleda direktno u oci-otpustiti 3000 nastavnika i sve druge koji predstavljaju teret budzetu, a moze se bez njih, pa kad svi oni izadju na ulicu videce se koliko problema ima ova zemlja. To je kapitalisticki princip- smanjiti troskove znaci povecati prihod. Jedino drzava se jos ne pridrzava tog principa jer trosi novac svih nas. Dovesti strane strucnjake, objasniti im gde je problem i pustiti ih da nepristrasno sprovedu neki plan za razvoj ove zemlje. Nase ce uvek neko sputavati i osporavati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља