субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 01.09.2011. у 22:00

Ружење „путевима римских царева”

Предизборно је заузимање бусија увелико у току, па се окуражило. Мрка опалио по Ђиласу, Дачић по Динкићу и обрнуто, Вук сениор по Мрки и Вуку млађем, и, таман се учинило како ће прљав веш ипак да остане „за по кући”, тј. унутар власти, кад председник запуцао чак у Праг да би одатле, о једном трошку, оплео по Јадранки Влаисављевић Косор и свом ђаку, свом бившем саветнику и свом садашњем министру дипломатије Вуку јуниору. А могао је то да, ако је сматрао за сходно, обави и на Главном одбору своје странке. Овако, одавно грогирани Јеремић, најновији нокаут с леђа доживео је баш дан уочи седнице Савета безбедности на којој је требало да предводи српску „косовску битку”.

„Кад је тешко” – не Човић него римске ископине! Ономад се, на дан проглашења Статута Војводине, иначе изгласаног вољом војвођанског дела његове ДС, увређени председник Србије, уместо у Неопланти на Дунаву, обрео у Сирмијуму на Сави. Обилазио археолошка налазишта. Данас, рецимо, уместо на Косову, „путевима римских царева”, настављадо Виминацијума, где би, на маргинама Унесковог скупа о „савременој уметности и помирењу”, требало да прими председнике Црне Горе, Македоније, Албаније, све самих суседа који су (част бошњачком члану Председништва БиХ) међу првима признали независност Косова! Да, заборавих: примиће и председника Хрватске који није поделио пацке Косоровој, већ се придружио аплаузу и поздравима отправљеним осуђеним генералима Готовини и Маркачу и премијеркиним изливима хрватске љубави „косовском народу”.

И док је наш министар спољни, савремени Јованча Мицић, друмовима Павићевих Хазара, одаслан у Азербејџанда, ваљда, уговара постављање споменика неком од наших бивших председника у Бакуу, припрема доласка 100 државних делегација, поводом пола столећа од првог Самита несврстаних у Београду, пала је, изгледа, поново на леђа оних који за то нису задужени.

Све ми ово све више личи на ону рекламу за маргарин. „У све се меша”, наиме, наш председник, и у оно што јесте и у оно што није, по Уставу, његова надлежност. Према члановима (од 111. до 121) Устава Србије,који уређују надлежности председника Републике, председник изражава државно јединство Републике Србије. Такође, и представља Србију у земљи и иностранству, указом проглашава законе, предлаже Народној скупштини кандидата за председника владе и носиоце неких функција, поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога владе, прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника, даје помиловања и одликовања, врши и друге послове одређене Уставом. Председник Републике, у складу са законом, командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије. И то је то.

Дочим, у истом том Уставу који је, својевремено, и донесен управо захваљујући aдхоксавезништву Тадића, Коштунице и Николића, лепо пише да је носилац извршне и политичке власти у земљи – влада. Да она, а не председник Републике, утврђује и води политику земље...

А како се припадници наше самозване политичке елите, утицајни „српски извори” америчке амбасаде у Србији, рецимо, понашају у комуникацији са службеницима београдског одељења Стејт дипартмента, читамо ових дана на „Викиликсу” и, верујем, гнушамо се, независно од политичких уверења и опредељења. Сервилно и оговарачки, разбарушено и неодговорно, тужибапски и циркузантски, шлихтарски и увлакачки, укратко – љагају своје политичке ривале, али, свесно или не, истовремено урушавају и све оно што чини српски државни идентитет и међународни кредибилитет, ма колики да је он.

На несрећу, „случај Праг”, показује да таквима ни сам председник није баш неки пример за угледање. Ова пошаст дипломатске дисхармоније може да нормалном странцу, лојалном службенику сопствене државе, пошаље једноставну поруку да чак ни владајућа коалиција у Србији није искрено за ту јавно прокламовану стратегију „борбе за Косово”, да, заправо, председник Тадић и други репрезенти те политике немају легалитет ни легитимитет за њу, а камолиподршку грађана.

Тако је то кад чак ни многи чланови Цветковићевог кабинета, ево чак и поткрај мандата, не знају ни где смо ни одакле смо ни докле смо ни куда ћемо. Неки зато што не верују да се може и сачувати Косово и ући у ЕУ; неки зато што то, чак и да је могуће, не би желели, а неки зато што и немају став, јер су у ту владу просто залутали.

Са ЛДП-оми радикалима сте, за разлику од садашње власти, бар, начисто. Улазак у НАТО сигурно би убрзао наше евроинтеграције, као што, на другој страни (СРС)од уласка целовите Србије (са Косовом) у ЕУ – нема ништа.

директор Агенције за односе с јавношћу „Прагма”

Коментари7
791b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Маја М.
Сетих се аутора захваљујући емисији Један на један. Ала "их" је оплео! Коме се Цвијетин Миливојевић замерио, па га нигде нема?
slobodan -
veoma dobro napisan tekst, autor lepo pise i odlicno poentira. kad o tome bolje razmislim, on je jedan od najboljih u ovoj rubrici ali je nevolja u tome sto pise petkom pa mozda stoga ne dobija previse komentara.
Све је тачно и опет бесмислено...
Нема тога који сам може дуже владати иједном земљом где су Устав и воља народа неважни. То је група и док се главешине које контролишу полуге присиле јавно не именују, ништа се неће променити. Зато сам скептичан и око тих избора, врло могуће да ће то и бити смејурија.
rados novakovi
Naravno da se gnusamo kada citamo izvestaje iz americke ambasade i kada vidimo kave su mizerije nasi politicari. Ipak, treba istaci da su bar funkcioneri DSS i pre svih Kostunica sacuvali obraz ovog napacenog naroda.
Gordana, Beograd
Samo kratak pozrdav i podrska autoru Teksta. Sve je receno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља