уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Дедеић "испао" из Устава

Аутор: Миленко Пешићнедеља, 10.12.2006. у 16:52
Митрополит Амфилохије (лево); манастир Острог

Последњи сусрет Филипа Вујановића са архиепископом цетињским Амфилохијем изгледа да је изневерио очекивања црногорске православне цркве да ће бити призната у новом уставу Црне Горе. Црногорски председник јасно је поручио да је дужан да поштује канонско устројство цркве и додао да је Митрополија црногорско-приморска канонски призната митрополија свих грађана у Црној Гори.

Вујановић је у интервјуу Радију Црне Горе рекао да у новом уставу цркве не треба означавати ни универзално ни национално, већ их треба формулисати као цркве и верске заједнице.

– То је мој лични став поводом захтева Митрополије црногорско-приморске да се цркве у уставу означе универзално и предлогом црногорске православне цркве да уз називе цркава стоје националне одреднице – објаснио је председник Црне Горе.

Мр Велибор Џомић, члан Правног савета Митрополије црногорске-приморске, каже да је председник Црне Горе имао могућности да ближе упозна Православну цркву и њено канонско устројство, јер је, како открива, својевремено као адвокат заступао у правним споровима манастир Морачу.

– Вујановић, као правник и председник, поменуо је једну формулацију која није страна модерним уставима и некада је била заступљена у комунистичким уставима. Не бих се, пре свега као познавалац уставног положаја цркава и верских заједница на нашим просторима, могао сложити са тезом да се не помиње универзалност цркве. Јер, чим се помене црква подразумева се и универзалност. Мислим да је за Црну Гору најбоље да се, у духу њене уставне традиције, помену три традиционалне цркве и верске заједнице – православна, римокатоличка и исламска – каже јереј Велибор Џомић.

Радом на новом црногорском уставу отворено је и питање правног положаја цркава и верских заједница. Појава експертске верзије Нацрта устава у чијем се члану 47 међу црквама и верским заједницама на првом месту спомиње такозвана црногорска православна црква било је звоно за узбуну у Митрополији црногорско-приморској која се скоро седам година бори да сачува храмове од упада "племенске верске заједнице под називом ЦПЦ", коју предводи Мираш Дедеић, рашчињен и проклетству предан бивши свештеник СПЦ.

Поводом ове верзије устава одмах се огласио митрополит Амфилохије. – Нацрт новог црногорског устава је врло опасан кад је у питању црква. Такозвана ЦПЦ је у ствари секта коју нико у православном хришћанском свету не признаје – рекао је архиепископ упозоравајући при томе да таква уставна формулација може довести до верског рата у Црној Гори.

Митрополија црногорско-приморска је затим предложила да у новом конститутивном акту који треба да се усвоји до пролећа 2007. године треба задржати већ постојећу у формулацију Устава из 1992. године где се у члану 11 каже: "Православна црква, Исламска верска заједница, Римокатоличка црква и друге вероисповести су одвојене од државе".

Будо Алексић, професор богословије и посланик Српске листе у црногорском парламенту, каже да српском народу и СПЦ тек следи борба за правно признање у Црној Гори.

– Власт избегава да донесе законе о правном положају верских заједница и враћању одузете имовине Цркви. У уставу треба да се нагласи одвојеност цркве од државе. То значи да је компетенција цркве да она сама одређује ко је црква и шта је црква. А не да се појави Дедеић, а власт каже: богами, ми не знамо ко је црква, сви сте црква и сви сте исти. То нема нигде у свету – истиче Алексић.

Српска листа завршава своју верзију највишег правног акта Црне Горе. Аутори овог уставног предлога су Зоран Жижић, др Ратко Марковић и Милан Вешовић. Према овој верзији, Срби и Црногорци би били конститутивни народи, службени језик српски, а Српска православна црква, Исламска верска заједница и Римокатоличка црква равноправне и одвојене од државе. Алексић каже да ће Српска листа скупити довољно потписа да овај предлог уже у скупштинску процедуру.

"Ово у Црној Гори ће ићи на уставне борбе кроз које је Србија прошла у 19. веку", додаје овај посланик.

Иако није негирао постојање ЦПЦ, Вујановић у свом јавном иступу као да је наговестио боље односе односе са Српском православном црквом у Црној Гори. Велибор Џомић каже да односи између највиших државних представника и архиепископа Амфилохија никада нису прекидани, нити могу бити прекинути.

– Последњи сусрет председника Вујановића и чланова Епископског савета Црне Горе, на челу са архиепископом Амфилохијем, само је један у низу сличних сусрета током ове и свих претходних година. Ти односи су до сада били коректни и нема разлога да тако не буде и у будућности, јер су и људи из власти, а и сви ми из Митрополије, дужни да те односе, ради добра православних хришћана који чине апсолутну већину у Црној Гори, непрестано унапређујемо и изграђујемо – поручује парох подгорички.

--------------------------------------------------------------------------

"Што је баби мило..."

Поводом најаве да је такозвана ЦПЦ формирала митрополијски савет како би ушла у узурпирани посед и преузела духовне компетенције на целој црногорској  територији јереј Велибор Џомић каже:
– Поједини медији блиски анатемисаном распопу Дедеићу годинама стварају виртуелну слику о његовој тобожњој снази. Годинама говоримо да он не може да отме храмове већ да у појединим моментима, по забаченим селима у Катунској нахији, обије неку цркву и у њој се фотографише, а онда се ствара прича о такозваном враћању цркава. Наше свештенство је једнодушно у вери и верно канонском поретку Цркве тако да од распопових "похода" нема и не може бити ништа осим оне народне да што је баби мило то јој се и снило.


Коментари0
3f6fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља