четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

7 скривених банкарских трошкова

Банке имају широк асортиман услуга, али и велики број накнада које корисницима наплаћују. – Многе од њих су клијентима мало познате
Аутор: kamatica.comчетвртак, 08.09.2011. у 22:00

Овај чланак би се могао назвати још и „jесте ли већ чули да...” или „веровали или не”, али шалу на страну, покушали смо њиме да обухватимо трошкове и накнаде које се грађанима најчешће наплаћују, а да они то не очекују или не знају.

Банке имају широк асортиман услуга које нуде, али то подразумева и значајан број накнада које се корисницима наплаћују. Често су оне тешко видљиве крајњем кориснику, популарно се називају „скривени трошкови” и у процентуалном износу представљају миноран трошак, али су углавном континуиране и наплаћују се месечно, што у дужем временском периоду значи значајнију суму наплаћених накнада. Оно што ће бити интересантно у овом чланку јесте и то да ли банке имају основа за наплату појединих накнада, што остављамо Вама. Најчешће мање познате накнаде банака су следеће:

1. Одржавање текућег рачуна

Углавном позната накнада везана за одржавање текућег рачуна је месечно одржавање. То је накнада коју банка наплаћује за редовно вођење стања на Вашем рачуну и обавештавање о променама.

Међутим, немојте се изненадити уколико Вам банка наплати и отварање текућег рачуна, затварање, поновно активирање (уколико га нисте неко време користили) и слично. Овде је битно знати да неке банке при отварању текућег рачуна не наплаћују накнаду, али захтевају да се уплати нека минимална сума динара како би се активирао рачун. Касније ову суму можете користити као и сва остала средства која Вам се налазе на рачуну.

Важно је знати и следеће: често је месечна накнада различита код различитих банака, али се она може разликовати и код исте банке, зависно од услуга које Вам банка пружа у оквиру вођења текућег рачуна. Тако се најчешће додатно наплаћује коришћење СМС и е-банкинга, дебитна картица која се аутоматски одобрава уз рачун, одобравање дозвољеног минуса...

Накнаде за одржавање текућег рачуна се крећу од 80 па и до 700 динара. Уколико узмете период од годину дана, на овој услузи банке можете уштедети и до 7.000 динара, те Вам препоручујемо да се пре отварања текућег рачуна распитате код већег броја банака о ценама услуга.

2. Дозвољени минус (одобрено прекорачење)

Вероватно да је већини познато да готово све банке одобравају дозвољени минус или одобрено прекорачење по текућем рачуну. Овај вид кредитирања корисника текућих рачуна је уз кредитне картице најскупљи начин позајмљивања новца од банке.

Поред камата које банке наплаћују у зависности од висине коришћења дозвољеног минуса и дужине периода у коме се користи, поједине банке наплаћују и само одобравање дозвољеног минуса. То значи да независно од тога да ли користите одобрени минус или не, банка наплаћује накнаду од Вас. Те накнаде нису високе и износе углавном до 300 динара квартално, али се поставља питање оправданости те накнаде корисницима који можда и не користе одобрена средства као позајмицу.

3. Периодичне накнаде и накнаде за затварање кредитних картица

Врло је честа опаска агената банака када нуде кредитне картице да је узмете јер „ништа не кошта одобравање”. Међутим, агент Вам никада неће поменути колико ће Вас коштати коришћење или гашење те исте картице уколико сте незадовољни, а такође ни висину камате коју ћете плаћати на коришћена средства, уколико сами не захтевате те информације.

За коришћење кредитне картице банка наплаћује периодичну накнаду. Најчешће се она наплаћује квартално или годишње и износи од 1.000 до 3.000 динара годишње, зависно од врсте кредитне картице. Важно је знати да је ова накнада независна од камате која се обрачунава по основу коришћења одобрених средстава на картици.

Последњих месеци је присутније измиривање свих дугова и враћање кредитних картица банкама, као и рефинансирање јефтинијим кредитима. Процедура затварања кредитних картица је многе непријатно изненадила: поред административних потешкоћа, накнаде за измиривање позајмљених средстава и затварање картица су веома високе.

Банке углавном у тренутку гашења картице наплаћују камату на коришћена средства, која је слична накнади за превремену отплату кредита и накнаду за гашење картице. Ова друга накнада је различита од банке до банке и углавном се креће од 700 до 3.000 динара. Како је већина корисника кредитних картица у тренутку гашења картица користила одобрена средства, често је укупан износ средстава потребних за затварање кредитног рачуна и картице значајно већи од накнаде за гашење.

4. Провизија за куповину страних валута

Мање је познато да банке у односу на курсеве који се налазе на курсним листама објављеним у њиховим просторијама обрачунавају одређен износ провизије. Наиме, на куповни курс (онај курс по коме Ви продајете страну валуту за динаре) не обрачунава се провизија, али на продајни курс (по коме купујете страну валуту за динаре од банке) углавном се обрачунава провизија, која се најчешће креће од 0,3 до један одсто. То би значило да када купујете страна средства плаћања није довољно да погледате курсеве које објављују банке, већ је неопходно да знате и колика је провизија банке за продају валуте. На порталу Kamatica.com се свакодневно објављују курсеви банака са укљученим провизијама за продају валуте, тако да Вам препоручујемо да их упоредите при куповини стране валуте.

5. Конверзија из једне стране валуте у другу

Поред наплате допунске провизије за куповину стране валуте од банке, код мењачких послова банака постоји још једна мало позната провизија, која се наплаћује при конверзији једне стране валуте у другу. Занимљиво је да само мањи број банака у Србији врши директну конверзију из једне стране валуте у другу.

Код ове врсте услуге углавном се узима однос вредности две валуте које су присутне у конверзији и на тај однос се обрачунава од два до пет одсто провизије банке. Имајте у виду да ову врсту трансакције можете обавити и у банкама које не раде директну конверзију из једне стране валуте у другу, али тако да банци продате девизна средства по куповном курсу банке, а потом купите другу страну валуту по продајном курсу банке. Међутим, уколико на овај начин обављате трансакцију, обично ће Вам курсне разлике куповних и продајних курсева направити значајно скупљу врсту услуге банке.

6. Накнада за пријем новца из иностранства

Већини је познато да банке наплаћују накнаде за слање новца у иностранство, међутим, мање је познато да у одређеним случајевима наплаћују и пријем новца из иностранства. Наиме, у случајевима пријема хонорара, страних пензија и месечних зарада из иностранства се не наплаћују провизије, међутим, код већине осталих пријема плаћања из иностранства и пријемна банка (банка код које је отворен рачун на који су средства уплаћена) наплаћује провизију од примаоца. Ове провизије се крећу углавном од 0,4 до један одсто.

Треба напоменути да се ова накнада не наплаћује код посебних аранжмана банака (Комерцијална и Агробанка имају посебне аранжмане код пријема новца из иностранства, који су значајно јефтинији и код којих се не наплаћује провизија од примаоца) и код Western Uniona, који је најбржи начин преноса средстава, али и најскупљи, с тим да провизију плаћа само пошиљалац средстава.

7. Одржавање кредитног рачуна

Код одобравања кредита и кредитних картица отвара се углавном посебан – кредитни рачун, који служи за праћење отплате позајмљених средстава од стране банке. Поједине банке наплаћују одржавање овог рачуна у току периода отплате кредита. Ова провизија углавном износи око 0,1 одсто од износа задужења по рачуну, што у првим месецима отплате кредита може бити велико оптерећење за корисника кредита. Уколико се ова врста провизије наплаћује код стамбених кредита, укупна цифра је и више него велика. На кредит од 50.000 евра, ова врста провизије у првом месецу може износити и преко 50 евра.

Најчешће је ова провизија укључена у рату кредита, те се може сматрати „скривеним трошком”, посебно, што је то трошак одвојен од кредита, па га банка не укључује у номиналну, а не мора га укључити ни у висину ефективне каматне стопе.


Коментари1
22eec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan iz Beča
Još jedan razlog za izbegavanje banke. Najjeftinije je držati novac u "slamarici". Žalim one koji ne znaju šta je to.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља